Rod glogova (Crataegus L.) je složena grupa drveća i žbunova iz porodice ruža (Rosaceae). Poznat je i pod nazivima bela drača, beli trn, beli glog, oštri trn i pasji trn, čobančica… Nekada je rastao samo u Evropi, Aziji, severnoj Americi i oblasti Mediterana, dok je danas rasprostranjen po čitavom svetu. Raste u veoma raznolikim staništima. U Srbiji postoji sedam autohtonih i više stranih, donetih vrsta.
Važi za jednu od biljaka s najstarijom tradicijom uzgoja i upotrebe. Kinezi su nekad od njega pravili fermentirano piće, a njegovi ostaci pronađeni su u 9.000 godina starim saksijama. Smatra se da je već tada bio značajan u religiji. Legenda kaže da je od ovog grma napravljena Hristova kruna od trnja. Uz njega se vežu i mnoga druga verovanja, čak i mitovi poput onog o vampirima. Iako se u nekim zemljama gaji kao živa ograda, cvet i list ove biljke još od pre pola veka koriste se kao lek.
Glog je listopadni grm srednje veličine ili manje drvo, ovalne, guste krošnje. Na pogodnim staništima uspeva i kao čvorasto, razgranato drvo visoko petšest metara, sa mnogo bodlji i glatkom sivom korom. Listovi su sitni, rasečeni na tri do pet delova, nejednako nazubljeni, s strane su svetlo plavkastozeleni, a s gornje tamnozeleni i sjajni. Brojni roze (crveni) dekorativni cvetovi skupljeni bogate cvasti i cvetaju krajem proleća. Plodovi su tamnocrve ne boje (koštunice) i beru se u kasno leto.
Glog je izuzetno izdržljivo, ukrasno drvo i dobro podnosi niske temperature (i do –30 Celzijusovih stepeni), te na našim prostorima može da uspeva skoro svuda. Raste na svim tipovima zemljišta, osim na onim koja su izrazito kisela ili bazna i podnosi suvišnu vodu u zemljištu. Odgovara mu i polusenka, ali obilnije cveta na sunčanim položajima. Otporan je na aerozagađenje. Dobro podnosi i orezivanje. Odličan je izbor za gradska područja kao ulično zelenilo, ali je primeren i malim i velikim vrtovima, s obzirom na to da je zbog intenzivne boje cvetova krajnje upadljiv.
Plod se bere posle sazrevanja. Najpre se suši u hladu, dok ne uvene, a zatim se dosušuje na toploj peći. Koristi se za dobijanje soka, sirupa, xemova, želea, slatkiša, vina i dr. Cvet ima jak miris i miriše na med. Takođe, može da se koristi u lekovite svrhe – za dobijanje čaja, tinkture, ili je dostupan kao ekstrakt u vidu kapsula.
Zbog svog slatkog i oporog ukusa, koristi se u pićima i slatkišima, naročito u azijskim kulturama, dok je u Evropi i Severnoj Americi uobičajeno da se jede sirov, skuvan ili sačuvan u obliku želea ili džemova.
Na našim prostorima najrasprostranjeniji je beli glog. Zbog njene lekovitosti, inostrano tržište sve više je zainteresovano za to da iz naše zemlje uveze velike količine cvetova i listova ove jedinstvene biljke.
Za lečenje najčešće se koriste dve vrste – crveni (Crataegus oxyacantha) i beli glog (Crataegus monogyna). Bogati su aktivnim materijama s antioksidativnim delovanjem. Plodovi sadrže eterično ulje, tanin, saponin, glikozide i fruktozu, te u izuzetnim količinama kalijum, natrijum, kalcijum i soli fosforne kiseline. Među ohrabrujućim zaključcima je i onaj da glog sprečava pošast modernog doba – infarkt. Ova biljka često se koristi za održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema, za snižavanje visokog krvnog pritiska, u slučaju slabljenja srčanog mišića i aritmije. Prihvaćen je kao siguran i delotvoran tretman ranih faza srčanih bolesti, ali i terapija kod već uznapredovalih faza. Preporučuje se posle srčanog udara, s obzirom na to da pojačava prokrvljenost koronarnih krvnih žila. Pospešuje aktivnost ćelija srčanog mišića.
Glog je jedna od biljaka s najjačim smirujućim dejstvom. Pomaže u slučaju umora, manjka energije, lošeg sna, teškog disanja, vrtoglavice, lupanja srca, teskobe, nervoze i šuma u ušima. Delotvoran je i u menopauzi. Može se koristiti kao pomoć za mršavljenje, jer podstiče izbacivanje viška vode iz organizma, što ga čini korisnim i u slučaju edema i bolesti zglobova. Jača vezivno tkivo na zglobovima, a zbog antiupalnog delovanja preporučuje se u slučaju ulcerativnog kolitisa i probavnih tegoba. Štiti od delovanja slobodnih radikala i sprečava aterosklerozu. Međutim, ne preporučuje se trudnicama i dojiljama.
Naš narod vekovima je koristio ma gijske postupke u lečenju raznih bolesti. Kult glogovog drveta očuvan je do danas, te je opstalo i verovanje da čovek koji je bolestan odnese ko lač od kukuru znog ili pšenič nog brašna do gloga i tamo ga okači, uz reči: „U glog ulog, a u telo odlog!“. Verovalo se da je ovo drvo zaštitnik zdravlja i da ga se plaše svi demoni i bolesti.
Čaj
Jedna čajna kašičica suvih, usitnjenih listova i cvetova prelije se sa 250 mililitara vrele vode, poklopi i procedi posle petnaestak minuta. Šolja čaja pije se dva do tri puta dnevno, između obroka. Duža i svakodnevna upotreba može da izazove mučninu, čak i trovanje. Preporučuje se da se posle pet do sedam dana lečenja čajem napravi pauza od dva-tri dana.
Sirup
U blender se stavi jedan kilogram bobica i prelije vodom tako da ona seže 2,5cm iznad njih. Izblendiraju se i ostave da odstoje 24 sata. Smesa se stavi na laganu vatru, a kada počne da ključa, ostavi se na nižoj temperaturi oko pola sata. Zatim, šporet se isključi i smesa se ostavi da odstoji još pola sata. Procedi se i izlije u čistu staklenu teglu – kada se ohladi, stavi se u frižider. Bobice se opet izblendiraju, uz dodavanje nove vode. Zatim, smesa se opet kuva pola sata i ostavi da odstoji još toliko. Tečnost se dobro procedi kroz krpu, tako da sok bude što gušći. Dobijeni sirup se pomeša s prvobitno isceđenim, te se kuva na laganoj vatri dok ne ostane 1/4 mešavine. Dalje, ulije se u čiste staklene boce i uzima se 6 do 12 supenih kašika dnevno. Rok trajanja je neograničen.
Kapi
Dvadeset grama usitnjenih listova i cvetova prelije se sa 200ml alkohola od 70 odsto. Smesa se povremeno promeša i posle tri nedelje se procedi i profiltrira. Pije se dvadesetak kapi dnevno s malo tečnosti. Ove kapi deluju preventivno, ali i kao pomoćna terapija u slučajevima oboljenja kardiovaskularnog i centralnog nervnog sistema.
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
