U divljini može da naraste i do pet metara visine, a može živeti preko 300 godina.Stablo mu je tvrdo i žilavo, dok su cvetovi beličasti s crvenkastim prašnicima, a listovi imaju tri ili pet režnjeva s nazubljenim ivicama. Odlična je medonosna biljka, koja je zbog guste krošnje i trnovitih grana sigurno sklonište za male ptice.
U Srbiji se mogu naći crveni i beli glog koji se neznatno razlikuju, ali su podjednako lekoviti. Listovi gloga se beru dok su još mladi, a cvetovi opojnog mirisa tokom maja i juna. I listove, i cvetove najbolje je sušiti na promaji, a suve čuvati u zatvorenoj posudi. Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru, bogati su vitaminima C i A i imaju lepu crvenu boju. Nakon branja mogu se dugo čuvati, a da pritom ne izgube lekovita i hranljiva svojstva.
Od bobičastih plodova gloga se prave ukusni džemovi i sirupi za poslastice, a sastavni su deo i vodnjike, energetskog pića gorštaka. Gloginje sadrže kardiotonične amine, glukozide, oligomerne procijanidine, flavonoide, tanine, saponine, fosfornu kiselinu, mineralne soli kalijuma, kalcijuma, natrijuma, kao i fruktozu.
A dugačak je spisak bolesti za koje se glog koristi u narodnoj medicini. Aktivni sastojci gloga povoljno deluju na normalizovanje srčanog ritma i krvnog pritiska, dok posle infarkta pomaže kod oporavka srčanog mišića. Glog deluje umirujuće i na centralni nervni sistem, zbog čega se preporučuje kod povećane razdražljivosti i nesanice, ali i za ublažavanje simptoma menopauze. Dobar je i kod povišene telesne temperature i za umirenje kašlja, a u vidu obloga i za smirenje bolova kod bolesti mokraćnih kanala, kao i kod epileptičnih napada.
Ipak, treba ga koristiti pažljivo i ne u dužem vremenskom periodu. Travari kažu da bi nakon pet do sedam dana upotrebe, trebalo napraviti pauzu od dva do tri dana i da se za to vreme, ukoliko priroda bolesti zahteva, bude pod nadzorom lekara.
Za lekovita svojstva gloga zna se od davnina, a prvi zapisi o njegovoj lekovitosti potiču iz XIV veka, kada ga je Petrus Kvescentis preporučio za lečenje gihta. Dva veka kasnije u zapisima se pominje kao lek za hipertenziju i palpitaciju, da bi 1896. godine blagotvorno dejstvo gloga na srce zvanično potvrdili američki lekari Dženings i Klements. I Evropska medicinska agencija u monografiji posvećenoj glogu preporučuje njegovu ograničenu upotrebu kod povremenih tegoba u vidu „nervoze srca“ usled anksioznosti, kao i kod stresnih stanja i poremećaja sna. Međutim, njegova upotreba se ne preporučuje kod dece mlađe od 12 godina u slučaju stresa i poremećaja sna, kao ni kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina kada su u pitanju srčane tegobe jer, kako tvrde, takva zdravstvena stanja zahtevaju ozbiljan medicinski nadzor i tretman.
R. D. J.
