Svetske cene prehrambenih proizvoda blago su splasnule u maju drugi mesec zaredom, mada su cene pšenice i živine porasle, izvestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Indeks cena hrane koji izračunava FAO iznosio je u maju u proseku 157,4 poena, što je za 0,6 odsto manje nego u aprilu, prema izveštaju objavljenom na veb sajtu ove agencije UN sa sedištem u Rimu. Ovaj indeks, koji prati mesečne promene međunarodnih cena u korpi prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje, još uvek je za 22,8 odsto viši nego u maju 2021.
Cene žitarica su u maju porasle za 2,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, pri čemu je pšenica bila za 5,6 procenata skuplja nego u aprilu i za čak 56,2 posto skuplja nego u maju 2021.
Međunarodne cene pšenice, koje su u proseku samo 11 odsto ispod rekordnog nivoa zabeleženog u martu 2008. godine, porasle su u maju zbog zabrane izvoza koju je objavila Indija i zabrinutosti oko stanja useva u nekoliko vodećih zemalja izvoznica, kao i smanjene proizvodnje u Ukrajini zbog rata.
Globane kotacije pirinča su takođe porasle širom tržišta, dok su cene drugih žitarica opale u proseku za 2,1 odsto, pri čemu je kukuruz pao još više usled nešto boljeg stanja roda u SAD, sezonskih isporuka u Argentini i predstojećeg početka brazilske glavne berbe kukuruza.
Cene biljnih ulja na svetskim tržištima su potonule prošlog meseca za 3,5 odsto u odnosu na april, ali su i dalje znatno iznad nivoa iz prošle godine. Kako se precizira i FAO-vom izveštaju, opale su cene palminog, suncokretovog, sojinog i repičinog ulja, delom zbog ukidanja kratkotrajne zabrane izvoza palminog ulja iz Indonezije i smanjene globalne uvozne tražnje za sojinim i uljem od repice.
Mleko i mlečni proizvodi su takođe pojeftinili u maju za 3,5 posto na mesečnom nivou. Najviše su pale globalne cene mleka u prahu, što se povezuje s neizvesnostima na tržištu u pogledu kineske potražnje usled kontinuiranih kovid zatvaranja u toj zemlji, dok je rast maloprodaje i velika tražnja iz restorana na severnoj hemisferi obuzdala veći pad cena sira uprkos oslabljenoj globalnoj potražnji za uvozom. Cene putera su takođe pale zbog manje uvozne potražnje.
Svetske cene pšenice su skliznule za 1,1 odsto u odnosu na april, pošto je izuzetan rod u Indiji povećao izglede globalne dostupnosti te namirnice. Slabljenje brazilskog reala prema američkom dolaru, zajedno sa nižim cenama etanola, takođe je poguralo cene šećera naniže.
Nasuprot tome, globalne cena mesa su dostigle nov istorijski maksimum s rastom od 0,6 odsto u maju, mada su cene goveđeg mesa ostale stabilne, dok je svinjsko meso pojeftinilo. Na ukupan rast međunarodnih cena mesa uticao je oštar skok cena živinskog mesa, usled kontinuiranih poremećaja u lancu snabdevanja u Ukrajini i nedavnih slučajeva ptičjeg gripa što je podtaklo potražnju u Evropi i na Bliskom istoku.
FAO je u odvojenom izveštaju izneo rane procene izgleda globalne proizvodnje žitarica u 2022, koje ukazuju na verovatan pad, prvi u četiri godine, na 2.784 miliona tona, što je za 16 miliona tona manje u odnosu na procenjenu rekordnu proizvodnju u 2021. Najveći pad proizvodnje predviđa se za kukuruz, zatim pšenicu i pirinač, dok će proizvodnja ječma i sirka verovatno porasti. Prognoze su zasnovane na stanju useva koji je već na njivama i planovima za useve koji tek treba da se poseju.
Takođe se predviđa da će svetska potrošnja žitarica neznatno opasti u 2022/23. godini, za oko 0,1 odsto u odnosu na prethodnu poljoprivrednu godinu, na 2.788 miliona tona, što je prvo smanjenje u poslednjih 20 godina.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
