Piše: Momčilo Daljev
Foto: Stevan Baluban
Gljive iz roda Russula, u narodu poznate kao zeke ili krasnice, jedna su od, po broju vrsta, najvećih grupa gljiva. Rod ima oko 750 vrsta koje su rasprostranjene širom sveta. U ovoj grupi najviše je nejestivih vrsta, poneka je i otrovna, ali one koje spadaju u jestive među najcenjenijim su delikatesima carstva gljiva. Pored toga, zeke spadaju u najlepše rodove jer su bogate raskošnim bojama.
U ovoj, vrstama izuzetno bogatoj grupi gljiva, međusobna determinacija veoma je otežana zbog toga što su pojedine vrste izuzetno slične jedna drugoj, a sklone su i tome da im boja varira od primerka do primerka.
Sličnost s opasnom zelenom pupavkom
Prilikom branja gljiva iz ovog roda, potrebno je obratiti pažnju na to da se u Srbiji dešava vrlo veliki broj trovanja izazvanih konzumacijom smrtno otrovne gljive zelene pupavke (lat. Amanita phalloides) koju berači ponekad zamene sa golubačom ili zelenom zekom. Prilikom branja mora se obratiti pažnja na bazu drške koja ne sme imati gomolj ili volvu, što je odlika gljiva iz drugih rodova, pogotovo pupavki (lat. Amanita), i na prisustvo prstena. Zeke nemaju prsten, dok pupavke imaju karakterističan prsten u obliku raskošne suknjice.
U Srbiji se može pronaći veoma veliki broj vrsta iz ovog roda, a nabrojaćemo najčešće jestive i jednu opasnu
Kako ih razlikovati
Osnovne karakteristike roda su:
- krto, kredasto meso,
- imaju karakterističan izgled pečurke (drška i šešir),
- drška je u većini slučajeva bela,
- baza drške je zaobljena i često se polomi prilikom branja,
- šešir je prekriven pokožicom koja se u većoj ili manjoj meri može guliti,
- šešir je često raznobojan ili u više nijansi jedne boje
- prsten je odsutan.
Prilikom determinacije pojedinih vrsta iz ovog roda potrebno je voditi računa o više činilaca:
- da li je meso gljive blagog ili ljutog ukusa,
- vrsti staništa,
- boji listića i šešira,
- da li je drška bela ili obojena,
- da li se pokožica šešira lako ili teško guli,
- reakciji mesa na povredu,
- boji spora,
- mirisu
- da li je šešir gladak ili rebrast
Golozuba zeka
Russula vesca jestiva je i česta gljiva. Šešir joj je obima do 10cm, mesnat, isprva zaobljen, posle raširen i udubljen po sredini, ružičaste boje, bleđi po sredini. Listići su gusti, beličasti, račvasti. Drška je beličasta. Meso joj je čvrsto, beličasto, a na oštećenim mestima potamni, bez osobitog mirisa, slatkastog ukusa koji podseća na lešnike. Plodonosi tokom leta i jeseni po listopadnim šumama.
Lasica
Jestiva i cenjena gljiva je i ova, Russula mustelina. Šešir joj je obima, isprva do 10cm, mesnat i zaobljen, posle raširen i udubljen po sredini, gladak, sjajan u nijansama oker do rđasto smeđe boje. Listići su u mladosti gusti i beličasti, starenjem posive. Drška je beličasta. Meso joj je čvrsto, beličasto do žućkasto, blagog mirisa koji podseća na sir i slatkastog ukusa. Plodonosi tokom leta i jeseni u četinarskim šumama.
Crvenkasta zeka
I Russula lepida je česta vrsta. Šešir joj je isprva obima do 12cm, mesnat i zaobljen, posle raširen i udubljen po sredini, somotast, sjajan, narandžastocrvene boje, a po obodu šešira su vidljive strije. Listići i drška su beličasti, dok je drška posuta crvenkastim flekama. Meso joj je beličasto, sa blagim mirisom na mentol. Plodonosi tokom leta i jeseni po listopadnim šumama. Jestiva je, ali lošeg kvaliteta.
Zlatna zeka
Ova jestiva i cenjena vrsta latinski se zove Russula aurea. Šešir joj je isprva obima do 12cm, mesnat i zaobljen, posle raširen i udubljen po sredini, gladak i sjajan u nijansama narandžastocrvene do crveno-crne boje. Listići i drška su joj žućkasti. Meso joj je beličasto, bez osobenog mirisa, slatkastog ukusa. Plodonosi tokom leta i jeseni po listopadnim šumama.
Bljuvara
Russula emetica može da bude veoma opasna, pogotovo za početnike, jer je otrovna i izaziva jake stomačne tegobe. Šešir joj je obima do 8cm, isprva zaobljen, posle raširen i udubljen po sredini, crvene boje, a kožica šešira lako se ljušti. Drška i listići su joj bele boje, dok je baza drške posuta žutom bojom. Meso joj je belo, slabog voćnog mirisa i izrazito ljuto. Plodonosi tokom leta i jeseni u lišćarskim i četinarskim šumama.
Ljubičastozelena zeka
Russula cyanoxanthu odlikuje šešir obima do 15cm, mesnat, isprva zaobljen, posle raširen i udubljen po sredini, u raznim nijansma: od ljubičaste, oker, zelene ili neke druge boje. Veoma varijabilna vrsta. Listići i drška su joj beličasti. Meso joj je čvrsto, beličasto, bez nekog posebnog mirisa, blagog, slatkastog ukusa koji podseća na lešnike. Plodonosi tokom leta i jeseni po lišćarskim i četinarskim šumama. Jestiva je i spada u jedne od najcenjenijih gljiva za jelo. Veoma česta vrsta.
Golubača
Latinski naziv joj je Russula Virescens. Šešir je obima, isprva do 12cm, mesnat i zaobljen, posle raširen i udubljen po sredini, somotast, zelenkaste do plavozelene boje. Površina šešira je ispucala, tako da tvori specifične mramoraste tvorevine. Listići su gusti i beličasti. Drška je beličasta. Meso joj je veoma čvrsto, beličasto, bez nekog posebnog mirisa, a slatkastog ukusa koji podseća na lešnike. Plodonosi tokom leta i jeseni po listopadnim šumama. Jestiva i veoma cenjena vrsta.
Crneća zeka
Latinski naziv Russula nigricans ima šešir obima do 20cm, isprva zaobljen, posle raširen i udubljen po sredini, beličast, sa sivosmeđim tonovima, na kraju potpuno pocrni. Listići su debeli, račvasti i veoma razmaknuti, beličaste boje. Kada su oštećeni, pocrvene, a posle nekog vremena pocrne. Drška je beličasta, a pri povredi poprima crvenu boju, koja kasnije pocrni. Meso joj je beličasto, kada se ošteti pocrveni pa pocrni, voćnog je mirisa i blagog ukusa. Plodonosi tokom leta i jeseni u lišćarskim i četinarskim šumama. Česta je vrsta. Jestiva je i nekvalitetna.
