Srbija je bogata gljivama. Nema dela naše zemlje u kome šume ne obiluju ovim blagom. Jedino je potrebno povesti računa jesu li jestive ili samo lekovite. O najpoznatijim gljivama na našim prostorima za Dobro jutro su govorili Radmilo Pecić predsednik Udruženja gljivara i ljubitelja prirode „Gorun“ iz Ćuprije i Sunčica Jović, determinatorka.
Hrastova sjajnica
Nazivaju je i reiši gljivom (ganoderma lucidum).
– Ovo je jedna vrlo interesantna gljiva zato što je lekovita. Služi za pravljenje tinktura i čajeva. Kineski carevi su davali gram zlata za gram ove suve gljive. Drvenasta je i zato mora da se suši i da se samelje. Ona raste na panjevima hrasta, od proleća do kasne jeseni se bere. Hrastova sjajnica se bere kada je zrela. Nije toliko česta gljiva i nema je mnogo. Tradicionalno na istoku se koristi za lečenje različitih oboljenja kao što su bubrežne bolesti, povišeni krvni pritisak, artritis, bronhitis, astma, čir na želucu. Šešir gljive sadrži ugljene hidrate, aminokiseline, proteine, a drška ima minerale kao što su magnezijum, cink, kalijum – ističe Radmilo Pecić predsednik Udruženja gljivara i ljubitelja prirode „Gorun“ iz Ćuprije.
Zelena pupavka
Na latinskom je to amanita phalloides i Radmilo Pecić kaže da je najotrovnija gljiva kod nas. Najčešće raste u hrastovim šumama ali i drugim šumama, od jula do oktobra. Ona je odgovorna za mnoga trovanja i 95 odsto smrtnih slučajeva. Znaci trovanja su povraćanje, proliv, slabost i javljaju se od nekoliko sati do dva dana posle konzumiranja gljive. Ljudi je mešaju sa drugim gljivama iz roda amanite, kao na primer sa jajčarom (amanita caesarea) koja je jestiva i jedna od najukusnijih gljiva koja raste u svim šumama od leta do jeseni. Gljive ne treba kupovati od sakupljača na pijaci, već treba tražiti potvrdu gljivara da su prošle kontrolu. Na žalost, toga nema kod nas, na pijaci se svašta prodaje. Jedna kapica zelene pupavke je dovoljna da se otruje 4 do 5 ljudi.
Zavodnica
– Zavodnica (omphalotus olearius) je otrovna i može da se pomeša sa lisičarkom. Dok je mala zavodnica je žuta i liči na lisičarku, ali je karakteristično to što ona ispušta boju pa sakupljačima budu narandžasti prsti – kaže Sunčica. Zavodnica, za razliku od lisičarke, raste na drveću i panjevima. Međutim, često su grane ili koren pokriveni lišćem pa berači misle da gljiva raste iz zemlje. Zavodnica je krupnija i tamnija od lisičarke.
Lisičarka
Lisičarka (cantharellus cibarius) je jestiva gljiva koja raste u listopadnim šumama od kraja proleća do kasne jeseni. Šešir joj je žut ili bledo narandžast, nepravilnog izgleda. Listići su svetliji, a drška je bleđa, kratka i sužava se pri dnu. Lisičarke rastu u velikim grupama. Imaju prijatan miris i specifičan ukus što ih svrstava među najpopularnije gljive u kulinarstvu.
Lisičarka može da se marinira, a može od nje da se sprema i slatko. Podseća na kajsiju, ima miris pa i ukus kajsija.
Medenka
Medenka (hygrophorus russula) je retka gljiva. Poprskana je tonovima boje vina po celoj gljivi, po listićima, dršci, šeširu koji je veliki do 15cm i mesnat. Raste najčešće u hrastovim šumama i na krečnjačkim terenima. Jestiva je, jako ukusna i veoma izdašna ali je dosta retka. – Najbolje je upržiti gljivu na ulju i posoliti. Tako se najbolje oseti jedinstveni ukus gljiva. Ko želi može da doda jaja, a može se napraviti i lep gulaš – kaže determinatorka Jović.
Piše: Jelena Lukić
