I BOŽIĆNE ZVEZDE MOGU SE RAZBOLETI
Prva asocijacija na ime božićna zvezda je biljka raskošne „krošnje“ čiji je jedini zadatak da bude zdrava i lepa. Ipak, ponekad i ona postane meta parazita, prouzrokovača truleži. Koje to bolesti ruže ovu lepoticu čuli smo od diplomiranog inženjera Branka Galovića, savatodavaca za zaštitu bilja u PSS službi u Kraljevu.
– Božićna zvezda oboleva od truleži korena, vrata korena i bazalnog dela stabla koje izazivaju zemljišne fitopatogene gljive kao što su: Pythium ultimum, Rhizoctonia solani, Botritis cinerea i Phytophtora sp – ukazuje inž Galović.
Pythium ultimum je zaražava najčešće u ranu jesen kada se ožiljavaju reznice. Na starijim biljkama zaraženi koreni su tamnosmeđe boje, dok bolesne biljke na dnevnim temperaturama često svenu, ali se noću oporave. Ako duže prežive, prerano cvetaju i gube listove.
Lisna pegavost i rak stabljike
Paraziti mogu da zaraze euforbiju od uzimanja reznica i sadnje u rasadniku, pa dok se kao ukras ne unese u dom.
Rasadničari, kako primećuje naš sagovornik, imaju „oštrije“ oko i lakše prepoznaju bolesne biljke i sa njih ne uzimaju reznice, a u lejama, dok ih ožiljavaju, štite ih odgovarajućim fungicidima. Prvo se uklone bolesne reznice a zdrave se oprskaju rastvorom fungicida Previkur 607-SL.
Lepotu starijih zvezda najčešće narušava Rhizoctonia solani, otkrivaju je lisna pegavost ili rak stabljike, kada donji deo postaje tamnosmeđ i sasuši se.
Na listovima nastaju suve, smeđe pege nepravilnog oblika. Kada je u prostoriji toplo i vlažno na pegama se razvija svetlosmeđi plik i takvim biljkama, ako se na vreme ne zaštite, obično nema spasa, one uvenu. Prvo se uklanjaju svi bolesni delovi, koji mogu, da se euforbija ne uništi, pa se ostatak zalije previkurom.
Siva plesan iz staklenika
Siva plesan koju izaziva gljiva Botritis cinerea, zaražava zvezdu u svim razvojnim fazama. Ipak, najosetljivije su potpuno razvijene biljke spremne za prodaju. Sigurni znaci zaraze su smeđe pege na ivici listova i na braktejama. Na pegama se vremenom razvije sivkasta prevlaka od reproduktivnih organa gljive.
Ova bolest se redovno javlja u staklenicima gde nije dobro regulisano provetravanje, jer gljivi pogoduje visoka relativna vlažnost vazduha, čak i preko 90 procenata, dok temperatura nije toliko važna, podjednako dobro se razvija i na jedan, ali i na 30 stepeni. Najefikasnija zaštita je preventiva, redovno provetravanje kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha. Ako se pege ipak pojave biljku je potrebno oprskati fungicidom Teldor 500-SC.
Phytophtora nicotiana je opasnija za starije biljke. Prvi znaci bolesti se vide na korenu koji potamni. Na donjem delu stabljike stvaraju se tamnocrvena vlažna udubljenja, koja se brzo šire sa stabljike na brakteje koje uvenu. Na listovima takvih biljaka u početku nastaju male uglaste suve sivo-smeđe pege, koje se brzo šire i zahvate veće površine lista. Peteljke pocrne a listovi ostaju da vise na stabljici. Gljivi prija temperatura iznad 30 stepeni i vrlo visoka relativna vlažnost vazduha. Širi se zaraženom zemljom, vodom i bolesnim biljnim materijalom. Najbolja zaštita je preventiva, uklanjaju se obolele biljke, ožiljava se u sterilnom supstratu, umereno zaliva rastvorom nekog od fungicida, npr. Previkurom.
Fungicidi ne smeju da ugroze čoveka
Kao po nekom pravilu, prvi znaci bolesti božićne zvezde koja se gaji u sobi otkrivaju se u zimu. Postoje hemijski preparati za efikasnu zaštitu, ali, svi oni su za čoveka i kućne ljubimce otrovni i cveće se ne može prskati u zatvorenoj prostoriji. Ipak, postoji rešenje. Inž Galović savetuje da se saksija iznese iz sobe u hodnik u zgradi, da se zalije rastvorom fungicida i sačeka da zemlja upije rastvor. Druga mogućnost je da se kasno uveče unese u kupatilo, u kadu ili tuš kabinu i u njoj zalije. Ako biljka treba da se oprska, uzme se velika providna kesa i pri vrhu napravi mali otvor kroz koji će moći da uđe rasprskivač prskalice. I to može da se radi na hodniku zgrade ili u kupatilu, kasno uveče kada većina komšija spava.
Piše: Svetlana Mujanović
