Ganoderma je rod gljiva iz familije Ganodermatacea. U Srbiji se može pronaći sedam vrsta iz ovog roda. Plodonose i na Fruškoj gori, izuzimajući one koje parazitiraju na četinarima, i odlikuju se sledećim karakteristikama: lignikolno plodonosno telo, glatka površina gornje strane plodonosnog tela (grčki ganos – svetlucavo), višegodišnje ili jednogodišnje plodonosno telo, himenofor izgrađen od cevčica i skoro sve vrste izazivaju belu trulež drveća.
Gljive iz ovog roda koje izazivaju belu trulež na drveću (npr. Ganoderma applanatum) se u svog domaćina introdukuju površinskim ozledama pri dnu stabla, a rezultat njihovog razvoja je propadanje drveta i lomovi u donjoj polovini stabla. Nakon uništenja stabla gljiva i dalje nastavlja da razlaže drvnu masu.
Za bolji vid i sluh, a protiv Alchajmera
Za razliku od štetočina iz ovog roda, imamo veoma cenjenu vrstu Ganoderma lucidum, koja se intenzivno uzgaja i koristi u medicinske svrhe za jačanje imunskog sistema.
Parazitira na hrastu, pa je zovu i hrastova sjajnica, a ređe na drugim vrstama drveća. Plodonosno telo je bubrežastog oblika, sa izrazito visokom drškom, isprva žute boje, zatim krvavo crvene do kestenjaste i lakirano po površini. Himenofor je beličaste do cimetaste boje, do 12 milimetara dužine. Izaziva belu trulež ali sa slabijim efektom nego druge Ganoderma vrste a veoma je cenjena zbog svojih lekovitih svojstava.
Poznata je i kao gljiva reiši (Ganoderma lucidum), i pod tim nazivom uživa poseban status na Dalekom istoku. U Japanu, Kini i Koreji bila je namenjena carevima, jer se verovalo da je to gljiva besmrtnosti.
Za dobijanje različitih lekovitih preparata koriste se gajene (ne iz prirode sakupljene) gljive, jer se mogu brati u ono vreme kada je sadržaj bioaktivnih komponenti najpovoljniji. U kineskoj tradiciji se Ganoderma lucidum smatra čudotvornim lekom za sve bolesti. Ovakvu reputaciju stekla je jer se pokazalo da pomaže u lečenju: hroničnog hepatitisa, nefritisa, hipertenzije, artritisa, bronhitisa, arterioskleroze, dijabetesa, leukopenije, oboljenja jetre. Takođe je potvrđeno i da ubrzava oporavak rekonvalescenata, reguliše metabolizam, pokazuje antitumorna svojstva, sredstvo je za poboljšanje sluha i vida. Deluje i na snižavanje holesterola i ublažavanje simptoma Alchajmerove bolesti. Iako gljiva sama po sebi nije lek, poseduje određena svojstva zahvaljujući kojima povoljno utiče i na imunski sistem.
Živa medicinska laboratorija
U gljivi reiši su utvrđeni sledeći aktivni sastojci:
– anoderične kiseline A, B, C, D (triterpeni), i oleinska kiselina inhibiraju oslobađanje histamina (antialergisko delovanje);
– nepoznati alkaloid i nepoznati polisaharid deluju kardiotonično;
– nepoznati glikoprotein deluje kao inhibitor tumora;
– razni polisaharidi (ß-D-glukan, GL-1, FA, FI, FI-1a) imaju imunostimulativno i antitumorno dejstvo;
– polisaharid ß-D-glukan D-6 povećava sintezu proteina i metabolizam nukleinskih kiselina;
– protein Ling-Zhi-8 ima širok antialergijski spektar i deluje kao imunomodulator;
steroid ganodosteron i triterpeni R i S deluju antihepatotoksično;
– triterpeni B, D, F, H, K, S, Y i triterpen ganodermadiol deluju na sniženje krvnog pritiska;
– triterpen ganodermička kiselina deluje kao inhibitor sinteze holesterola.
Ostale vrste Ganoderme
Gljive Ganoderma adspersum parazitiraju na četinarima i lišćarima, ali najviše na lipi, bukvi, divljem kestenu, hrastu i platanima. Višegodišnje su i javljaju se tokom cele godine.
Plodno telo polukružno, terasasto, širine do 40 cm, debljine do 10cm i široko fiksirano za supstrat (bez drške), ivica žućkasto do krem boje, gornja strana grbava, neprimetno zonirana i prekrivena tvrdom crveno smeđom korom. Meso joj je deblje od dužine cevčica. Himenofor beličast do krem boje sa cevčicama od 10 do 15cm dužine. Izaziva belu trulež drveća.
Ganodema applanatum parazitira na lišćarima a pogotovo na: jasenu, bukvi, topoli, javoru, hrastu i vrbi. Plodonosno telo je višegodišnje, konzolasto i crepasto složeno jedno iznad drugog. Gornja strana je ravna, koncentrično naborana, zonirana i ponekad radijalno presavijena, kod mlađih primeraka mekana i kadifasta a kod starijih glatka i tvrda. Svetlo do sivosmeđe boje je, sa beličastim ivicama i često pokrivena praškastim slojem spora. Himenofor je sastavljen od više slojeva cevčica do 10 mm dužine, beličaste boje, koje izrastaju svake godine jedna preko druge a svaki sloj je odvojen tankim tkivom (isključiva karakteristika ove vrste). Meso joj je tanje od dužine cevčica. Može se zameniti sa vrstom Ganoderma adspersum kojoj je meso deblje od dužine cevčica. Izazivač je bele truleži.
Ganoderma pfeifferi parazitira pretežno na bukvi, ali se nađe i na drugim lišćarima.
Plodonosno telo je višegodišnje, bez drške, kopitasto ili spljošteno, ponekad ispupčeno. Površina je crvenkastoljubičasta, potom braon, prekrivena debelom, smolastom, lakiranom korom koja se na plamenu topi. Obod je izuvijan, žućkast, kasnije crvenkast. Himenofor je krem, kasnije žute boje, a cevčice su u slojevima do 20 mm, ali bez sterilnog sloja između kao što je slučaj sa Ganoderma applanatum. Debljina svih slojeva je do 80 milimetara.
Ganoderma resinaceum parazitira na hrastu i ređe na drugim lišćarima. Plodonosno telo je jednogodišnje, konzolasto, široko oslonjeno na koru, ali fiksirano samo preko centralnog dela koji ponekad pravi malu dršku. Površina šešira je talasasta, široko zonirana i glatka. U početku je narandžastosmeđe boje, koja kasnije prelazi u zagasito crvenosmeđu do crnkastu. Ispod lakiranog sloja se nalazi žućkasti sloj koji se može videti kada se gljiva zaseče. Ivica je tupa, žućkasta, bakarna ili crvenkasta kada je gljiva mlađa, dok je kod suvih primeraka krem boje. Lakirana površina šešira se topi pod uticajem vatre. Himenofor je krem do bele boje. Može se pomešati sa vrstom Ganoderma pfeifferi koja je drugačije boje, nema dršku, parazitira na bukvi i ima višeslojni himenofor.
Ganoderma abietinus obitava na stablu jele i po morfološkim karakteristikama je slična vrsti Ganoderma appalnatum, dok je većina autora smatra formom Ganoderma adspersum. Index fungorum je ne prepoznaje kao vrstu. Autori rada Ganoderma vrste u šumama Srbije i Crne Gore je, zbog činjenice da parazitira na jeli, prepoznaju kao zasebnu vrstu ali smatraju da su potrebna dalja istraživanja da bi se utvrdilo da li je u pitanju vrsta ili samo forma neke druge gljive.
Ganoderma carnosum parazitira na jeli i drugim četinarima. Plodonosno telo je sa drškom i bubrežastim oblikom šešira koji je talasast, ispupčen a ponekad koncentrično zoniran, gladak i boje mahagonija ili crvenkastocrne. Himenofor je beličast do krem, sa cevčicama do 12 mm.
Uzročnik je bele truleži. Može se zameniti sa vrstom Ganoderma lucidum, koja je glatkija i parazitira na hrastu.
Čaj od hrastove sjajnice
Sastojci: 3 do 5 grama reiši gljive, 3 decilitra vode, malo limunovog soka, med po potrebi.
Priprema: Gljivu potopiti tokom noći da odstoji u navedenoj količini vode. Potrebno je da osam časova odstoji u vodi. Ujutru sve staviti na blagu temperaturu i kuvati oko 60 min. Mlak čaj sipati u šolju, dodati limunov sok, zasladiti medom po želji. Gotov čaj se može zamrznuti u kalupu i koristiti kao kockice leda.
Pored čaja, hrastova sjajnica se koristi i za pripravljanje rakije, takozvane ganodermovače, koja mami svojom aromom i specifičnim ukusom.
M. Daljev
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
