Kraljicu šljiva zovu i darosavka, šumadinka, crvenjača, ranošljiva, šarošljiva, ali će svi odmah znati da se o njoj radi kada čuju – crvena ranka. Jedna je od najstarijih domaćih rakijskih sorti. Autohtona srpska šljiva, dugo zapostavljana, izgleda da se u velikom stilu vratića na scenu. Njena nova polazna tačka je usred Centralne Srbije, gde se susreću vetrovi i gde je pre dva veka ona bila gospodarica planine.
Crvena ranka je skoro zaboravljena rakijska sorta, kojoj je do skoro pretilo izumiranje. Nenadano, pronašli smo stare i nove zasade ove sorte u skoro nenaseljenom delu Gledićkih planina. To je predeo u kome ćete pre sresti srnu ili lisicu, nego slučajne prolaznike.
Oaza ranke je selo Gledić, da li slučajno ili namerno, u zaseoku koji se zove baš – Rakija. Na nešto više od 500 metara nadmorske visine, u predelima gde su kuće prava retkost, crvene ranke ima i u organizovanim zasadima, ali i u gustim šumama mogu se naći stabla koja su zaostala još iz pretprošlog veka. Tada su voćari ovde gajili samo nju i pravili čuvenu rakiju.
Rakija od crvene ranke ima karakteristike ručnog rada. Zbog specifičnih uslova u kojima opstaje, ne podleže standardizaciji i potpuna je suprotnost masovnoj proizvodnji monotonih i predvidivih ukusa. Poziva na pokret, donosi iskustvo. Neka sigurnost odaberu oni koji žele da svaki trenutak svog života predvide i da im neko drugi donosi odluke koje su dobre za njih. Rakija od ranke traži da se uključiš u svoj život, da tragaš, biraš, upoređuješ, odlučuješ. Takođe, ona podseća na to da moraš da živiš sa svojim odlukama, da je sloboda skupa i da nema lakog puta do zadovoljstva – nadahnuto nam je objasnio Dejan Veljović iz Kraljeva, koji nam sa svojom porodicom otkriva novu domovinu ranke.
Pod zaštitom Slow food Presidie
Slow food Presidia je svetska organizacija koja podržava proizvodnju i sorte koje su pod rizikom izumiranja. Štiti jedinstvene regije i ekostisteme, obnavlja tradicionalne metode prerade, štiti autohtone sorte i lokalne sorte biljaka i životinja. Danas postoji više od 500 Presidia širom sveta, koji uključuje preko 13.000 proizvođača iz celog sveta. Na ovom spisku našla se i crvena ranka.
Porodica Dejanove supruge Dragane Veljović, bila je jedna od osam domaćinstava u zaseoku Rakija, koja je u prošlosti gajila ovu šljivu i proizvodila rakiju. Rakija se karavanima iz skoro nepristupačne planine slala kupcima širom Srbije. Dragana, inače pravnik po struci, sada pokušava da sa suprugom, ćerkom, majkom i bakom, vrati staru slavu crvenoj ranki.
Tajna je u – koštici
Ranka spada u najbolje, a nekada je bila najzastupljenija i najrodnija autohtona rakijska sorta, nastala u selu Darosava kod Aranđelovca. Zato je u narodu poznata i kao darosavka, ali i ranovača, šumadinka, crvenjača, drenovka. Specifična je zbog koštice, koja je toliko tvrda da prilikom fermentacije i pečenja ne puca i zato ne luči ništa što je štetno.
Naprotiv, ta koštica daje specifičan ukus rakiji. Karakteristična je i po tome što je meso ploda bukvalno slepljeno s košticom. Rakija koju mi proizvodimo prepoznata je od strane Slowfood organizacije kao autentična, od autohtone sorte i nosi njihov znak i logo kao „prezidijum projekat“ – kaže Dragana Veljović.
Crvena ranka ima krte grane koje se lako lome, naročito pod teretom obilnog roda. Jedna je od najrodnijih rakijskih sorti, nešto krupnijeg ploda. Karakteristična je po većoj tolerantnosti na sve bolesti šljiva u odnosu na novostvorene sorte. U rakiji je rujna, slatka, pitka.
Ne može bez oprašivača
Crvena ranka naša sazreva u drugoj polovini jula i početkom avgusta. Ne može gajiti u jednosortnim zasadima jer ima sterilan polen, te su joj potrebne sorte oprašivači. Ona cveta nekoliko dana pre požegače. Kao oprašivači mogu poslužiti ostale rakijske sorte šljive, poput metlaša, trnovače i crnošljive. Bez oprašivača zasadi crvene ranke ostaju nerodni. Čačanska rodna i stenlej koji se nalaze u blizini, mogu poslužiti kao oprašivači, jer se period cvetanja podudara s crvenom rankom.
Veljovići imaju oko pet hektara pod crvenom rankom, ali imaju i još jednu važnu misiju.
Želimo da proširimo zasade i vratimo ovoj šljivi staru slavu. Zato aktivno radimo na formiranju novih zasada širom Srbije. Za sada smo uspeli da zainteresujemo nekoliko desetina proizvođača da počnu da je gaje. Zadatak nam je da se za tri godine zasadi bar 20.000 mladih sadnica. Formirali smo rasadnik sadnica, koje se dobijaju isključivo iz izdanaka. Tu ih gajimo do momenta kada su spremne za sadnju u voćnjacima. Cilj je da se okupimo oko misije povratka kraljice šljive i da zajednički zaštitimo autentičnost srpskoj šljivovici, koja je, izvorno i nastala, od autohtonih sorti šljiva. Mesto odakle krećemo su Gledićke planine, srce Srbije, iz zaseoka Rakija – dodaje Dragana.
Rakija kod Veljovića pravi se po tradicionalnom receptu. Skupljaju se samo šljive koje su dobre za jelo. Fermentacija se obavlja u drvenim kacama od 21 do 25 dana. Kljuk se prepeče u bakarnim kazanima male litraže. Tako se dobija meka rakija, koja se odmah ili kasnije prepeče da bi se dobila ljuta. Tri meseca leži u novim hrastovim buradima, zatim šest meseci u buradima srednje starosti, a potom u starim hrastovim posudama.
Sitan plod bez deformacija
Plod crvene ranke je sitan, oko 17 grama težine. Plavocrvene je boje, sočan i prijatnog ukusa. Crvena ranka lako se razmnožava izdancima. Ukoliko se planira vađenje izdanaka za podizanje novih zasada, potrebno je tokom maja ili juna pregledati matična stabla i utvrditi da li su zaražena virusom šarke šljive, pa tek ako se ustanovi da su stabla zdrava, posle opadanja lišća vaditi izdanke. Zbog ranijeg vremena zrenja, plodovi ranke manje opadaju i nemaju deformacija kao plodovi požegače sa stabala zaraženih virusom šarke.
Točak istorije ponovo se zavrteo u zaseoku Rakija. Crvena ranka ovde je ponovo gospodar i kraljica proplanaka i osunčanih padina, koje šibaju kiše i vetrovi. Naši preci su „gledili“ malo dalje i više od drugih, pa su sadili ranku ili, kako su je češće zvali, šumadinku. Tim stopama smo i mi krenuli i nećemo stati, dok ona u Srbiji ponovo ne bude na pijedestalu – odlučna je Dragana.
Pouke dede Radoja
Dragana se seća priče svog dede Radoja, koji je jedno jesenje popodne 1939. godine s pinterom Dragom raspravljao o rakijskim temama. Ovo su bili njegovi postulati:
- Ne stavljaj u kacu šljivu koju ne bi pojeo!
- Ne skupljaj je dok nije posuta peludom!
- Sudovi treba da budu apotekarski čisti!
- Kace po punjenju moraju pokrovom biti zaštićene od sirćetuša!
- Šumadinka je najbolja!
B.N.
Dobro jutro broj 572 – Decembar 2019
