Mada izuzetno lekovita, gladiševina je biljka kojoj se meštani planinskih sela najmanje raduju na svom imanju. To je višegodišnji korov koji se brzo širi i teško suzbija, neće je ni stoka, pa nema prirodnih neprijatelja. Najčešće zaposeda posne pašnjake, livade i oranice koje nema više ko da obrađuje, zbog čega gorštaci za nju kažu da je „travka zlosutnica“ i siguran znak zamiranja sela.
Gladiševina ili zečiji trn, kako je najčešće zovu, razgranat je i veoma bodljikav polužbun, koji se kao prirodni lek najčešće koristi kod problema sa bubrezima, reume i niza drugih bolesti.
Piše: Željko Dulanović
Pripada mahunarkama, listovi su s kratkom drškom ili sedeći. Rasprostranjena je po celoj Evropi, zapadnoj Aziji i severnoj Africi, a kod nas najčešće raste na suvom i zapuštenom zemljištu.
Lekoviti su svi njeni delovi, od korena do lista i cveta, pa se u narodnoj medicini, kao i u modernoj fitoterapiji primenjuje u lečenju mnogih bolesti. Zečiji trn pun je etarskih ulja, tanina, sterola, triterpena saponija i glikozida, kao i kalcijuma, zbog koga je izuzetan za zdravlje kostiju.
Koren zečijeg trna je jak i razgranat, kao narodni lek može se vaditi tokom cele godine, najčešće u proleće i jesen, dok se za spravljanje čajeva i melema koristi isključivo osušen. Cveta u kasno proleće, a na planinama i sve do kraja leta, kada se i sakupljaju njegovi cvetovi, dok se listovi beru dok su mladi.
„Razrađuje“ sitne zglobove
Zečiji trn koristili su još Stari Rimljani i Grci za pospešivanje mokrenja i uklanjanje kamenca iz bubrega, a bio je popularan i u Srednjem veku, naročito kao sredstvo za lečenje zubobolje. Ova korovska biljka je prirodni diuretik i, kao takva, pomaže u izbacivanju nagomilane tečnosti i prirodnom čišćenju bubrega. Travari, međutim, kažu da valja biti oprezan. Tokom upotrebe zečijeg trna potrebno je unositi dosta tečnosti, kako ne bi došlo do dehidracije, dok terapija ne bi smela da traje duže od dve nedelje u kontinuitetu.
Ne preporučuje se ni njegova upotreba kod otoka (edema) koji su posledica oslabljene funkcije bubrega ili srca. Zečiji trn se dosta koristi i u lečenju problema s reumom, gde smanjuje sve medijatore zapaljenja i uklanja simptome bola, ali i pomaže da se „razrade“ sitni zglobovi šake i stopala. Odličan je i za ispiranje usta, jer sprečava krvarenje i upalu desni, a koristi se i u vidu obloga za rane, kao i u lečenju čireva, bubuljica i akni.
Čaj od zečijeg trna se veoma lako priprema. Ukoliko se pije zbog problema sa bubrezima, jednu kafenu kašičicu usitnjenog korena treba preliti sa 200 mililitara hladne vode, pa zatim prokuvati i poklopiti da odstoji. Posle 15 minuta procediti. Pije se dva do tri puta dnevno po šolja čaja. Može se koristiti i kao sastojak čajnih mešavina koje se preporučuju za mokrenje. Za reumu i artritis koristi se čaj u kome su pomešani koren (jedna polovina smeše), cvet i listovi.
