Marija Miletić iz sela Oparić kod Rekovca nastavila je višegeneracijski porodični posao i uspešno gaji vinograde i pravi vino. Prehrambeni tehnolog po struci, odmah posle završenog fakulteta u Beogradu, vratila se na imanje u Levču, koje je osnovao njen čukundeda i na kome su generacije gajile lozu.
Za skoro dve decenije od kako se ponovo obrela kod kuće u Opariću povećala je proizvodnju vina, vinogradi se danas prostiru na 12 hektara, a ona je sa svojom porodicom uspela da napravi brend pod svojim imenom. Godišnja proizvodnja podruma Miletić je od 30 do 50 hiljada litara, dok je kapacitet 70.000 litara.
Vraćamo se starim sortama
– Gajenje loze i proizvodnja vina je u mojoj krvi. To je i ljubav i tradicija. Moji roditelji imaju tri ćerke i želeli su da neka od nas nastavi da vodi vinograde. Kad sam završila fakultet krenula sam ambiciozno. Želela sam da imamo svoju etiketu, koju ranije nismo imali – kaže Marija Miletić, vinarka iz Oparića.
U Levačkom vinogorju uspešno se gaje internacionalne sorte, ali poslednjih godina se sve više vraćaju autohtonim.
– Zasadili smo dosta prokupca i tamjanike. U ovom kraju nekada je bilo mnogo parcela pod prokupcem. Međutim, osamdesetih godina prošlog veka zadruge su uradile komasaciju, zasadili su nove sorte, pa su naše stare nestale, takoreći, u trenu. Na sreću, danas se vraćamo autohtonim sortama i pravimo vina od njih, koja su autentična i cenjena. Levač je bogom dano područje za vingorade. Nalazi se na istoj geografskoj širini kao i Toskana. Ovde uspevaju i crvene i bele sorte, domaće i strane. U Levču su noći generalno hladne, što je značajne za kiseline u grožđu i njihov balans za šećerima. Želja nam je da ponovo oživimo staru slavu vinogorja i da razvijemo vinski turizam. Potencijala, volje i želje ima, kao i truda i rada. Trenutno je šest vinarija u našem kraju, a još nekoliko gazdinstava je u procesu registracije. Tako da sve zajedno ovo je obećavajuća vinska priča jednog regiona – dodaje Marija.
Školovani čukundeda zasadio prvu lozu
Da Levčani nisu bez iskustva i znanja u proizvodnji vina i gajenju loze govori i podatak iz Marijine porodične istorije. Naime, ona gazi stopama svog čukundede, koji je u blizini manastira Kalenić i Preradovac, zasadio prvi porodični vinograd.
– To je bilo daleke 1885. godine. Čukundeda je najpre završio tadašnju poljoprivrednu školu u Ćupriji i onda je počeo da gaji lozu. Školovao je za taj posao. Uspeli smo kroz generacije da očuvamo nasleđe i svaka je nadograđivala u skladu sa svojim mogućnostima. Moj udeo je pravljenej vina pod etiketom, praćenje trendova u proizvodnji, širenje tržišta – kaže Marija Miletić.
Kada je te 2006. godine preuzela porodično imanje bila je jedna od dve žene u Srbiji koje su stale na čelo vinarije.
– Bilo je teško u početku, ali ne i nedostižno. Odmah po dobijanju diplome čekala me je prva berba, i kao vlasnice i kao tehnologa. Da neko od nas nije nastavio ovaj posao, sve bi jednog dana nestalo, a to nisam želela iz poštovanja prema trudu i radu predaka. Tada sam bila jedna od dve žene koje su bile vlasnice i ujedno tehnolozi u vinarijama. Danas ih je daleko više. Nikada nisam osetila manje uvažavanja od kolega zato što sam žena. Poštuju me zbog znanja i zato što se ozbiljno bavim ovim poslom. Smatram da to tako treba da bude i nikako drugačije – dodaje Marija.
Prvih godina je proizvodnja u njenom podrumu bila skromnija, oko 10.000 litara. Danas je pet puta veća i posao se još širi. Jedan deo vina izvozi u Japan.
Tekst i foto: Biljana Nenković