Газанија је ендемична биљка суптропске и тропске јужне Африке, где самоникло расте у ниским пешчаним равницама, и на високим планинским ливадама. Воли сунце и углавном се гаји у топлијим крајевима као двогодишња и вишегодишња биљка. У континенталним условима и код нас расте као једногодишња. Све је популарнија јер добро подноси сунчане делове врта, терасе или балкона, где не могу да опстану друге, осетљиве биљке. Због прелепих цветова позната је и као мини гербер или сунчица.
Припада породици главочика (Asteraceae), а у самом роду Gazania има петнаестак врста. Цветови су крупни (пречника десетак центиметара), раскошни и подсећају на маргарете. Појављују се почетком лета и украшавају врт до октобра, а некада и дуже. Налазе се на високим цветним дршкама (и тридесетак центиметара). Током дана просто се не може одолети лепоти цветова, али за време тмурних и облачних дана и у вечерњим сатима, кад сунце зађе, затварају се, па се не могу користити у вази као резано цвеће. У средини цвета је тамнији круг, док неки имају и уздужне пруге по латицама, што им даје посебну лепоту. Боја варира од беле, крем, жуте, златножуте, наранџасте, па све до загаситоцрвене. Веома су занимљиви тамнољубичасти, али и све варијације поменутих боја.
Листови ове цветнице су веома занимљиви. Приземни, издужени, понекад ресасто или шиљасто урезани и назубљеног руба, током ноћи уздижу се навише. Често су прекривени сивим прстенастим длачицама. Газанија се у врту сади у лагано, песковито и добро дренирано земљиште. Најбољи ефекат постиже уз ивице цветних леја, али и у жардинијерама и сандучићима. Пошто се брзо шири, треба је садити на размак од 25 до 30 центиметара. Занимљива је поставка с цвећем хладних плавих боја као што су лобелије или агератуми. Интересантан аранжман се добије и када се комбинује с кордилином и украсним копривама.
Због компактног раста, може се садити и у саксије пречника 15–20 центиметара. Иако подноси врућину и јако сунце, газанију не треба остављати сувом, јер се тада смањује цветање. Залива се свака три до четири дана устајалом водом, али не преобилно. Да би цветови били крупни, треба је прихрањивати једном или два пута месечно течним ђубривом за цветнице. Уклањање прецветалих цветова продужава период цветања и повећава њихов број.
Хладовина овој биљци погодује само у касним поподневним сатима. Мање светлости успорава цветање и повећава осетљивост на болести и напад штеточина. Газанија се лако размножава из семена. На отвореном се сеје кад прође опасност од мразева. Међутим, на прозорској дасци или у мини пластенику сеје се крајем овог месеца и у марту. Семе се поспе танким слојем земље помешане с песком и тресетм или песком и перлитом, залије, а затим прекрије фолијом док не проклија. Кад се појаве биљчице, скида се фолија, а десетак дана касније стављају се на светло место, а ако су густе, расађивањем се разређују. Постепено их треба навикавати на спољашње услове изношењем напоље када је топло и сунчано. Крајем априла саде се на стално, сунчано место.
Д. Радивојац
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
