U moru proizvoda koji se u poslednje vreme pojavljuju na našem tržištu, oni delikatni, namenjeni za gurmane, privlače najveću pažnju kupaca i poklonika autentičnog. Senfovi, pakovani u male, elegantne tegle, s izvanredno osmišljenom ambalažom i neobičnim imenom „O’Dwyer“ izlaze iz radionice Nađe Krkljuš, mlade dame, brucoškinje Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Otkud baš senf, šta je to tako neobično i izazovno u njegovoj proizvodnji?
-Senf se dugi niz godina konzumira u porodici, pa su i esksperimenti počeli sasvim slučajno – kaže Nađa. – Naime, moji roditelji bave se proizvodnjom konditorskih proizvoda, pa sam se kao mala motala po pogonu kad njih nema i kao pravila nešto… kao i sva deca, uostalom, po kuhinji. Veliki sam gurman od malena i, za razliku od ostale dece, polupečen biftek jela sam prvi put sa tri godine… masline još kao beba… i eto… Otac me je ohrabrio da probam… Zavolela sam proizvodnju i posle Jovine gimnazije upisala Tehnološki fakultet. Namera mi je da ovaj projekat preraste u biznis.
A projekat je prilično ambiciozan. Dvadeset vrsta senfova, umešenih ručno, s odabranim kombinacijama začina i sirćetom koje se pravi od najfinijih vina i konjaka. Ukusi prosto eksplodiraju u ustima, a za pravi užitak dovoljna je sasvim mala količina ovog izvanrednog senfa. I skoro sve je domaćeg porekla.
Ime po prvom upravniku Beograda
Senf se pakuje u male tegle, a izgledu ambalaže posvećena je posebna pažnja.
– Pošteno, sestra Kristina i ja osmislile smo deo koncepta, a tata nas je podsetio na to da brend mora imati i lokalnu i globalnu komponentu. Nije slučajno izabran General O’Dwyer za ime linije senfa. On je istorijska ličnost, malo poznata javnosti. Bio je Irac legionar u vojsci Austrije, šef štaba Princa Eugena Savojskog i prvi guverner uspostavljene Kraljevine Srbije pod Austrougarskom nakon oslobađanja od Turaka. General O’Dwyer bio je čovek koji je značajne vojne objekte izgradio u Beogradu, a bio je kratko vreme i njegov prvi upravnik. Živeo je i umro u Futogu.
Slačica od koje se senf pravi je dugo prisutna u proizvodnji na vojvođanskim poljima. Radio se uglavnom na tradicionalni način – priča Nađa. – Međutim, na letnjem raspustu u Francuskoj imala sam prilike da probam i sve ostale vrste. I prikupila recepte, prebrala prababinu fijoku i, vodeći se devizom „deluj lokalno – misli globalno“ osmislila projekat kojim se dalje promoviše lokalna proizvodnja od vina s Fruške gore. Gastronomija je u velikoj ekspanziji poslednjih godina, s naročitim akcentom na organske proizvode, neobične kombinacije ukusa ili insistiranje na lokalnim proizvodima, bez varanja. Svi mogući proizvodi su lokalno sa Fruške gore. Pojedine začine i vrste slačice ipak nije moguće uzgajati kod nas. Slobodno se može reći da je oko 90 posto proizvoda iz okoline Novog Sada.
Kako kaže, celokupan proizvodni program je bez glutena, bez konzervansa i sa minimalno dodatom solju, uglavnom morskom. U proizvodnji se koristi i ručni rad, ali i savremene tehnologije obrade.
Srbija je postala dobro tržište za prodaju ekskluzivnih proizvoda i sve se više traži nešto autentično, neobično, gastronomski izazovno.
Poslednjih godina Srbija se okreće sebi, što se može videti po noćnim bazarima i drugim gastronomskim manifestacijama. Turisti i međunarodni predstavnici takođe su biranim rečima okarakterisali moj proizvod – kaže Nađa, čiji su senfovi stigli na sto ambasadora Švajcarske u Srbiji. Na pitanje imaju li planove za proširenje ponude i u inostranstvo, odgovara potvrdno, ali s oprezom.
-Voleli bismo, mada još je rano. Prvo da se pozicioniramo na Balkanu, pa da svi završimo fakultete, pa onda svoj pogon i ko zna… možda krenemo i u izvoz. U kontinuitetu su prisutni istraživanje i razvoj, kao deo moje buduće struke. – kaže Nađa. – Sve nepoznanice iz eksperimenata polako uobličavam kroz studije. Ovo je prvenstveno studentski projekat koji treba da mene, moju sestru i koleginice nauči biznisu i stavi samo znanje koje stičemo u direktnu funkciju – proizvod. Roditelji Sandra i Dragan pružaju nam punu podršku, a sigurna sam da će i sekretarijati imati razumevanja. Trenutno projektujemo posebnu mašinu s kolegama sa FTN-a koja treba da koristi moderne pristupe veštačke inteligencije.
Nađa je, kaže, zadužena za kombinacije ukusa, a reakcije su pozitivne.
– Moje su delo kombinacije – ističe. – Reakcije su neverovatne, posebno na neke lude voćne senfove, sačinjene po italijanskoj tehnologiji… Idemo dalje i nećemo stati.
Država u poslednje vreme nastoji da pomogne malim proizvođačima da svoje proizvode plasiraju na velika tržišta, gde su zahtevi za upravo ovakvim proizvodima sve veći. Ipak, mnogi se oslanjaju na sopstvene snage.
-Do sada smo koristili samo sredstva iz porodične kase. U narednom periodu planiramo da konkurišemo za razvojna sredstva s ciljem povećanja proizvodnje. Ipak, još mnogo moramo da učimo iz ove oblasti – ističe mlada preduzetnica.
U prodoru proizvoda na izbirljivo tržište važna je i veština oglašavanja, ali i udruživanje malih proizvođača u klastere, kao i korišćenje društvenih mreža i ličnih kontakata u promociji autentičnih i ekskluzivnih proizvoda.
– Oglašavanje je veoma važno. Udruživanje u Srbiji baš nema lepu istoriju. Nadam se da će moja generacija prevazići loša iskustva starijih kad je u pitanju udruživanje. Mi se konkurencije ne plašimo. Znamo kuda idemo i svi nas hvale. Za studentski projekat, mislim, i više nego dovoljno… A budućnost… ko zna – iskrena je Nađa Krkljuš.
I. Radoičić
