Novosađanke Sanja Melkus i Violeta Ivković, ekonomista i istoričarka po struci, vole prirodu, muziku i – tartufe. I baš ove pečurke su im, skoro sasvim slučajno, donele slavu i veliki uspeh. Zbližilo ih je pevanje u horu, druženje, šetnje kejom pored Dunava i maštanje o stvaranju “srpskog” brenda od najskupljih i najtraženijih gomoljača na svetu – tartufa, koje rastu pod zemljom i teško se nalaze. U njihovom ukusu ne može baš svako da uživa, a mogu biti, i jesu, dobar izvor zarade.
Na početku bejaše – pas
– Pre devet godina rođaka je dobila psa rase logato romanjolo za rehabilitaciju ukućana. Saznala sam da ovi psi vole decu, a mogu da se koriste i za pronalaženje tartufa. To me je veoma zainteresovalo – priseća se Sanja, i naglašava da je ubrzo krenula put Fruške gore i donela prvi tartuf, a zatim još nekoliko. Već tada je znala da će imati svog psa, što se ubrzo i ostvarilo.
PIKANTNI JUNEĆI FILE
Priprema se od junećeg filea koji se namaže paštetom od guščije džigerice i ispeče u lisnatom testu. U međuvremenu se napravi sos od supe, uz dodatak crnog vina, soli i bibera po ukusu. Sve se prokuva, te dodaju narendani tartufi. File se iseče i pre posluženja svako parče pelije s malo sosa. Uz ovo jelo pije se „merlo“.
Nekako u to vreme upoznala je Violetu, pa su krenule u tartufarenje i na druge lokacije u Vojvodini. Nije im bilo zadovoljstvo samo da pronalaze tartufe, već i da pripremaju specijalitete za porodicu i prijatelje, od kojih su dobile prve pohvale i kritike. A da prodaju neprocenjivo blago za male pare – to nije dolazilo u obzir.
– Zajednička ideja se ostvarila: napravile smo tartufe u maslinovom ulju, seckane i cele – dodaje Violeta. – Međutim, trebalo je te dragulje prilagoditi našim, bačkim ukusima, “spakovati” u teglice i izaći pred narod, na sajmove u našem gradu i u prestonici… Krenule smo u potragu za teglicama, prigodnim materijalima i dobrom pričom, u koju smo utkale ljubav, rad, neprospavane noći. Put do uspeha nije bio nimalo lak. Kod nas su tartufi bili mnogo manje poznati od pečuraka s drškom i šeširićem.
KNEDLE S KROMPIROM
Skuva se pet krompira u slanoj vodi, a zatim izgnječi viljuškom. Doda se jedno žumance i toliko brašna da se testo ne lepi za prste. Naprave se kuglice, razvuku u trake, pritisnu viljuškom i iseku na komade dužine dva centimetra, pa kuvaju u posoljenoj vodi dok ne isplivaju na površinu. Testo (knedle) se stavi u veći tiganj na maslinovo ulje, doda parmezan, malo ulja od tartufa, pavlaka za kuvanje, so i seckani peršun, te prokuva. Prilikom posluživanja jelo treba posuti rendanim parmezanom i tartufom i sitno seckanom nanom. Savršeno se slaže sa belim vinom.
Svetsko, a naše
Malo po malo, tartufi su se uvukli pod kožu mnogim sugrađanima i gostima koji su sve brojniji u Evropskoj prestonici kulture. To je ove mlade žene podstaklo da rade i stvaraju delikatese kojih nadaleko nema. Napravile su nekoliko proizvoda za koje se s pravom može reći: “Svetsko, a naše”.
– Ušuškale smo u teglice slano, ljuto, slatko – kaže Sanja. – Veoma je zapažena ljuta marinada sa začinskim biljem u ulju i paprikom koja ne „prži“ jezik, a sve začinjeno zimskim tartufom, koji se sakuplja u ovo vreme, pa i do proleća. Posebno smo ponosne na džem od „viljamovki“ s tartufima, koji vole pre svega članovi naših porodica, pa na pekmez od narandži obogaćen tartufima, ukusan na integralnom hlebu sa sirom i šunkom. Biće tu još mnogo specijaliteta. Čokoladu s tartufima prvi će probati posetioci Etno-sajma hrane i pića u Beogradu.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.