Piše: Svetlana Mujanović
Pred kraj 20-tog veka vinogradari u svim evropskim zemljama suočavali su se s mikoplazmom, parazitom koji izaziva žućenje i crvenilo lista, bolest koja je osušila mnoge vinograde i u najrazvijenijim rejonima u Italiji i Francuskoj, a prenosi je jedan cvrčak, odnosno cikada. A onda se stanje primirilo, delovalo je da su parazit i štetočina iskorenjeni. Međutim, pokazalo se da je opuštanje bilo kratkog daha, da su mikoplazma i cvrčak preživeli. Istina, štete nisu više tako velike, ali ima ih i u svetu, i u našim vinogradima.
Fitoplazme su patogeni koji prouzrokuju bolesti na raznim biljnim vrstama. Ubrajaju se u specifične mikroorganizme, svrstane između virusa i bakterija, a u inficiranim biljkama nalaze se u floemu, u kojem začepljavaju sprovodne sudove i izazivaju promene koje dovode do deformiteta na vegetativnim i generativnim biljnim organima.
Najagresivnija i najdestruktivnija od svih poznatih fitoplazmi je ona koja se razvija na vinovoj lozi, a poznata je kao Flavescence doree, prouzrokovač zlatastog žutila. Utvrđeno je da infekcija napreduje duž redova, pri čemu su i okolni čokoti zahvaćeni zarazom, što daje sliku da se bolest širi u krugovima. Zarazu širi cvrčak ili cikada Scaphoideus titanus. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere zaštite, ubrzo nastaju velike štete jer se zbog bolesti gubi rod u toj i dve-tri naredne godine i na kraju se osuši čitav čokot.
Biljke koje zarazi fitoplazma pokazuju čitav niz karakterističnih simptoma na vegetativnim i generativnim organima. Znaci bolesti obično se javljaju tek u drugoj godini po infekciji. Najbolje vreme za pregled čokota na prisustvo fitoplazme je od polovine jula do sredine septembra. Na zaraženim čokotima pupoljci u proleće ne kreću, ili se bude kasnije od zdravih, a porast lastara je usporen. Internodije na obolelim lastarima su kraće, a u toku leta oni počinju da se naginju, krive ka zemlji i ne odrvene u potpunosti, pa izmrznu tokom zime. Zaraženi listovi su čvrsti, krti i uvijaju se po ivici. Kod belih sorti oni su žuti, a kod crvenih intezivno crvene boje. Duž glavnog nerva nastaju pege koje nekrotiraju. U zavisnosti od jačine i vremena pojave simptoma, suši se cvast ili šepurina, a bobice se smežuraju i lošeg su kvaliteta.
Vinogradare često zavara činjenica da tokom proleća, u vreme kretanja vegetacije, na inficiranim čokotima simptomi fitoplazmoze nisu odmah vidljivi. Jasnije promene počinju da se uočavaju tek posle cvetanja, a najočitije su u avgustu. Stepen zaraženosti čokota može biti različit. Nekad su inficirani samo pojedinačni lastari, ponekad veći deo čokota, a vrlo često je i ceo čokot zaražen, i on, posle dve-tri godine potpuno propada.
Nema leka, a ima prepreka
Bolest se na veću udaljenost širi zaraženim sadnim materijalom, a u „komšiluk“ ga prenosi vektor – cikada. Ona se hrani na vinovoj lozi, preleće sa bolesnog na zdrav čokot i, sišući sok, ubacuje mikoplazmu. Jednom zaražena vinova loza ostaje zauvek inficirana. Štete koje cvrčak čini ishranom zanemarljive su u odnosu na one koje pravi prenoseći fitoplazmu. Napominjemo da se bolest ne prenosi vetrom, vodom i makazama tokom rezidbe.
Dosadašnja saznanja su pokazala da sve sorte vinove loze nisu podjednako podložne napadu fitoplazme. Posebno osetljive su šardone, pino noar, pino blank, pino gri, kaberne sovinjon i frankovka. Zabrinjavajući porast i širenje zaraze mogli bi ograničiti uzgoj osetljivih sorti, a s obziromna to da su perspektivne i sve više se traže na tržištu, neblagovremena zaštita nanela bi nepopravljivu štetu našem vinogradarstvu i vinarstvu.
Za fitoplazme kao patogene i uzročnike zlatastog žutila vinove loze za sada, na žalost, nema leka. U zaštiti se koriste indirektne mere suzbijanja, kojima se pokušava sprečiti njihovo širenje.
Najvažnije je uklanjanje i uništavanje obolelih čokota vinove loze koji pokazuju simptome zaraze. Bitno je i praćenje pojave cikada, a za to je potrebno da se u vinogradu postave žute lepljive ploče, uz obavezno suzbijanje štetočine prema programu zaštite i preporuci obližne Prognozno izveštajne službe. Naravno, važno je i suzbijanje korova i samoniklih biljaka vinove loze, kao potencijalnih rezervoara zaraze. Krčenje zapuštenih vinograda, kao i uništavanje divlje loze, odnosno obične pavitine, višestruko korisno za svaki vinograd u rodu.
Zaštita počinje prilikom sadnje
Za sadnju treba koristiti zdrav i sertifikovan sadni materijal. Pri izboru sortimenta valja birati manje osetljive sorte vinove loze, posebno u vinogradima u kojima je fitoplazmoza već prisutna.
Program suzbijanja cikade u zasadima vinove loze mora da obuhvati tri tretmana. Prvo tretiranje sprovodi se posle cvetanja, u prvoj polovini juna, do trećeg razvojnog stadijuma larve. Drugi put loza se prska početkom jula, 10 do 14 dana posle prvog tretmana. Ako se tokom jula nedeljno ulovi četiri ili više odraslih cvrčaka po jednoj žutoj lepljivoj ploči, neophodno je i treće prskanje.
Ženke cikade polažu jaja početkom septembra na starije lastare vinove loze. Čim se u proleće ispile, larve se hrane na naličju listova tokom juna meseca, a odrasli insekti nove generacije javljaju se početkom jula i nastavljaju da se hrane na listovima vinove loze. Larve, koje se hrane na fitoplazmatičnim biljkama, postaju brzo infektivne i tada mogu preneti bolest sa zaraženih na zdrave čokote, a sposobnost da prenose fitoplazmu zadržavaju do kraja života. Period inkubacije bolesti pre pojave prvih simptoma je dve godine. Kontrola vektora olakšana je time što se S. titanus hrani samo na vinovoj lozi i ima jednu generaciju godišnje. Suzbijanje prezimljujućih jaja, novoispiljenih larvi i odraslih insekata efikasna je mera hemijske zaštite.
Kontrolu vektora ove, veoma opasne bolesti vinove loze, omogućuju insekticidi Elisa 0,06%, Fastak 10 EC 0,015%, Karate zeon, kojima se suzbijaju mlađe larve. Za suzbijanje starijih larvi i odraslih cikada koriste se insekticidi Todome 24-SC (buprofezin + fenpiroksimat) u koncentraciji 0,1% i Elisa (buprofezin) u koncentraciji 0,06%.
