Iz šatora u Ojkovici puca najlepši pogled na Zlatarsko jezero, najveću i najlepšu od tri hidroakumulacije u kanjonu Uvca. Boravak ovde kažu, krepi dušu, pa se u kamp naselju na proplanaku iznad sela prošlog leta tražilo mesto više, a slično se očekuje i ovog. Pored vlasnika kampa, jedinog u ovom kraju, turistima „nomadima“ raduju se i malobrojni meštani, jer sada mogu da na kućnom pragu prodaju sir, mleko, jaja i druge proizvode.
Tekst i foto: Željko Dulanović
Na dedovini u Ojkovici kod Nove Varoši, Filip Matović (30) podigao je prošle godine šatorsko naselje, kako bi oživeo zapušteno imanje i udahnuo novi život selu koje se polako gasi. Na livadi koju iznajmljuje turistima do skora su pasla komšijska stada, jer članovi familije, razasute po svetu, nisu imali ni vremena, ni volje da obrađuju imanje koje je othranilo generacije Vićevića od kojih je Filipova majka.
Preko 2.000 gostiju na „Filipovom bregu“
– Prošlog leta imali smo više od 2.000 gostiju, a ove godine su već za majske praznike stigli prvi kamperi što, nadam se, najavljuje još bolju sezonu. Pored domaćih, ima dosta i stranaca, najviše iz Mađarske, Poljske i Holandije, a među gostima su i porodice s malom decom. Većina njih dolazi na produženi vikend, a neki kampuju i sedam do deset dana – priča nam Filip.
Kamping odmorište „Filipov breg“, nazvano po uzvišenju iznad zaseoka Vićevići, opremljeno je kao i svi drugi turistički objekti ovog tipa. Ima sanitarni objekat, s toaletom i tuš kabinama, umivaonicima i spoljnom česmom za pranje sudova, a uskoro će biti postavljeni i solarni paneli, kako bi gosti mogli da pune mobilne telefone i računare.
– Kamperi koji imaju svoje šatore plaćaju samo noćenje po osobi, dok oni koji nemaju opremu kod nas mogu da iznajme šator sa dušekom na naduvavanje, jastucima, džezvom, plinskim rešoom, roštiljem, talandarom i kotlićem. U selu kod meštana mogu da kupe domaće proizvode, a imam i dobru saradnju s turističkim radnicima na lokalu – kaže Filip.
Kamp je podignut na 1.150 metara nadmorske visine, na nepun kilometar iznad Zlatarskog jezera i trenutno ima mesta za 20 šatora. Filip je jesenas između njih zasadio breze i lipe da prave hlad.
Mesto posebne energije
– Cela livada je na sunčanoj strani, pa se ujutru vidi izlazak, a uveče i zalazak sunca, koji je veličanstven. Kamp parcele za šatore raspoređene su u tri reda na 50 ari, na blagoj padini ka jezeru, kako šatori jedan drugom ne bi zaklanjali pogled. Nisam želeo gungulu i žurku, već sam napravio mesto za odmor – kaže Filip.
Kuća u Ojkovici, u kojoj Filip veći deo godine živi, pod ključem je bila od 1995, kada je Jeremija Vićević, njegov pradeda po majci, zbog bolesti i duboke starosti morao da napusti imanje i pređe kod sinova u grad. U nju su nakon toga članovi porodice dolazili tek nekoliko puta godišnje, na familijarna druženja.
– Mada sam odrastao kod očevih roditelja na Rajcu, još kao dečak sam zavoleo ova brda iznad Zlatarskog jezera. Kasnije, tokom srednje škole i studija, često sam dolazio u Ojkovicu sa društvom. I svi oni tvrde da ovo mesto ima neku posebnu energiju, što je bilo i presudno za moju odluku da baš ovde zaplovim u vode turizma. Puno su mi svojim savetima pomogli iz Kamping asocijacije Srbije – priča Filip.
„Stranci“ bude nadu u opstanak sela
Do Ojkovice se stiže asfaltnim drumom od Kokinog Broda na magistrali ka moru i Filip nije jedini koji je iz grada došao da živi u ovo selo, iz koga lokalno stanovništvo masovno odlazi u potrazi za boljim životom. Prvi su to pre par godina učinili supružnici Dunja (34) i Vladimir (34) Ristanović koji za ovo selo nisu rodbinski vezani, pa zatim i njihovi prijatelji Predrag (66) i Snežana (56) Đurić, Krajišnici koji su živeli u Americi. Nakon njih u ovo carstvo netaknute prirode stiglo je još nekoliko „stranaca“, a da kupe zapuštene kuće i imanja najavili su i drugi. Dunja i Vladimir nedavno su dobili i bebu što malobrojnim meštanima uliva nadu u opstanak sela.
I Filip Matović namerava da se ovde skući i da jednog dana oformi porodicu. On trenutno renovira zidanu jednospratnicu u kojoj mu je pradeda Jeremija živeo, a namerava da sredi i zapuštenu brvnaru pored.
– U ovoj brvnari, koju imamo od pamtiveka, rodio se moj deda Milenko, majčin otac, kao i njegovih sedmoro braće i sestara. U školi u Ojkovici, koja je odavno zatvorena, deda je završio osmoletku, pa je od srednje nastavio školovanje u Beogradu i kasnije se zbog posla skućio u Prislonici kod Čačka. Igrom sudbine, sada sam se vratio tamo gde je on rođen, s namerom da oživim zapustelo imanje. U projekat sam već uložio dosta, svu ušteđevinu i kredit, i ne nameravam da tu stanem. Ove godine prvim veliki parking za goste, a imam i drugih planova – kaže Filip Matović.
Sa beogradskog asfalta u seosku idilu
Filip Matović je po zanimanju diplomirani ekonomista. Srednju i osnovnu školu završio je u Gornjem Milanovcu, gde mu i danas živi porodica, a fakultet u Beogradu, odakle se posle osam godina života preselio u Ojkovicu.
– Kada je u Srbiju došla pandemija korone, sve češće sam počeo da razmišljam o promeni načina života. Od pojave korone poslove sam obavljao onlajn, pa sam pomislio zašto bih plaćao stan u Beogradu, kada bi sve to mogao da odradim iz sela? Umorio sam se od gradske gužve i jurnjave, jer sam u jednom trenutku bio angažovan na čak tri posla – kaže Filip.
