Izložba božićnih hlebova, kolača i česnica otvorena je u prostorijama Kluba RTS. U okviru nje su predstavljeni hlebovi izloženi na nedavno završenom Festivalu božićnog kolača “Česnica“ koji je tokom decembra 2024. godine (od 2. do 23. decembra) održan u pet gradova, a čiju inicijativu sporovodi Udruženje Kancelarija za kulturnu diplomatiju.
Ovog puta izloženo je 27 božićnih hlebova, kolača i česnica mada, kako saznajemo, bio je mnogo veći broj, ali su se neki malo okrnjili ili ubuđali. Većina je rađena sa kvascem, mada ima i onih beskvasnih.
– Dvadesetak odsto je stradalo i nalazi se u mojoj kancelariji. Jutros mi se u ruci jedan hleb raspao. Verovatno ako nije dopečen potpuno do kraja, onda krene da se buđavi. S druge strane, zavisi kako je umešen a zavisi i od brašna – otkriva dr. Gordana Bekčić, direktor Udruženja građana Kancelarija za kulturnu diplomatiju.
Na pitanje koji sve obredni hlebovi postoje, Gordana kaže:
– Česnica je takođe obredni hleb. Mnogi se pitaju šta sve spada u obredne hlebove, što se tiče srpskog naroda. Spada svaki hleb koji je vezan za neki važan događaj koji ima neku vrstu kulturološke, da kažemo prevashodno verske konotacije, bez obzira da li u današnje vreme vi verujete ili ne verujete. Kod Srba i uopšte kod pravoslavnih naroda, su oni vrlo rašireni. Vi imate hlebove koji se donose ženi kada se porodi, onda hleb koji se donosi majci posle 40 dana na babine, ali i kada beba prohoda. Donose se posebni hlebovi koje mlada unosu u kuću gde se udaje. Prave se obredni hlebovi kada se nekome neko upokojio i kada se vrše sahrane. Kod Vlaha u Istočnoj Srbiji, imate tzv. pomane. To su obredni hlebovi koji se prave u ogromnom broju na sahranama i na daćama. Postoji obredni hleb i za lapot. Meni je negde česnica i uopšte taj Božićni hleb, bio inicijalna kapisla da se krene s ovom inicijativom. I ako smo nazvali festival Božićni kolač sa česnicom, zato što smo mi većinski narod, negde mi je bila motivacija da i sam taj pojam na neki način promovišemo.
Među česnicama primetili smo neobični kuglof.
– Njega prave naši Nemci u Vojvodini za Božić. Zanimljiv je i srpski božićni kolač sa celim orasima u ljuskama. On je kolač na četiri jabuke, odnosno služi se tako što je stavljen na četiri jabuke ili na nekom tanjiru sa stopicom dole. Na njemu se utisnu ti orasi i u sredini je, inicijalno kada je donet u Zrenjanin na festival, u njemu su zabodena tri struka bosiljka koja su obmotana crvenim koncima. To je božićni kolač koji nije ni sladak ni slan – priča naša sagovornica.
Razni su običaji, ali zanimalo nas je šta obavezno svaka česnica mora da sadrži.
– U današnje vreme česnica mora da sadrži paricu, odnosno taj novčić koji u stvari predstavlja neki simbol blagostanja i prosperiteta. Srećan je onaj ko ga dobije pri lomljenju česnice. Važno je znati da se srpska česnica ne seče, ona se lomi. Međutim, u neka ranija vremena ali i još uvek u nekim našim seoskim sredinama gde ljudi imaju gazdinstvo, i danas imaju stoku i velika imanja, stavljali su i struk bosiljka, zrno pšenice, zrno pasulja, čak i delovi kućnog praga. Česnica je obredni hleb i sve što se u nju stavlja, zapravo ima jednu vrstu ritualnog, odnosno magijsku funkciju, jer nam obredni hlebovi dolaze još pre hrišćanskog vremena – podseća Gordana.
Na kraju razgovora, doktorka nam otkriva koje česnice su na nju ostavile ove godine najveći utisak i koje su bile najneobičnije.
– Na mene je najveći utisak, vizuelni, pošto nisam znala za tu vrstu hleba, ostavio tzv. kovrtanj koji se pravi u području Krajine, u Republici Srpskoj. Znači u predalu oko Banjaluke i oko Manjače. To je obredni hleb koji se pravi kod Srba u tom kraju i dole oko Foče, pored česnice. On je izuzetno lepo dekorisan, a ovaj je napravila jedna popadija. Veliku impresiju je na mene ostavio i obredni hleb iz sarajevsko-zeničkog kraja, jednog udruženja koje je danas smešteno u Doboju, ali su oni izbegli iz tog predela sarajevsko-zeničke regije. On je prepun simbola i jedan veliki broj simbola, zapravo nije hrišćanski, već dolazi iz predhrišćanskog vremena. Vrlo interesantan mi je bio i kolač za položajnika koji se pravi na Božić, znači za prvu osobu koja vam ulazi u kuću. On je prikazan u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, međutim njega je radila žena sa Kosova, iz Novog Brda, tako da je ovo kosovsko kulturno nasleđe – ističe Bekčićka.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
Lokalna udruženja žena
Lokalno udruženje žena – Celokupna inicijativa sprovedena je u saradnji s institucijama kulture, pretežno sa muzejima. Međutim, lokalna udruženja žena su glavni akteri, zato što su lokalna udruženja žena širom Srbije i Republike Srpske zapravo pravila ove obredne kolače. Sam format festivala je negde privukao veliku pažnju, zato što spajamo lokalna udruženja žena, a to smo u stvari mi građani, odnosno mi, narod, koji čuvamo zapravo kulturno nasleđe u svojim rukama, a sa muzejima koji se sistematski, naučno-istraživački time bave. I nama je zaista veliko zadovoljstvo da kažemo za “Dobro jutro”, da preko 90 lokalnih udruženja žena smo mi sada okupili u jednu veliku mrežu od Zrenjanina do Banjaluke, koja se bavi očuvanjem kulturnog nasleđa – priča sagovornica.
