Danas se reči voćarstvo i jabuka ispisuju crnim slovima, jer je i situacija takva, ocenio je prof. dr Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, na nedavnom savetovanju voćara u Gruži. Ovaj poznavalac prilika na tržištu jabuka u svetu, savetuje da oni koji imaju do 40 tona prinosa po hektaru, što pre poseku stabla, jer to nije dovoljno da bi se pokrili troškovi.
Piše: Biljana Nenković
– I u Evropi se krče voćnjaci pod jabukama, koji nisu isplativi. Procenjuje se da je 30 odsto ukupnih zasada pod jabukama jednostavno nestalo. Danas jedino voćnjaci koji daju 50 tona i više po hektaru mogu da opstanu. Još 2019. godine nastupio je kraj voćarskog raja na ovim prostorima. Tada su jabuke iz Srbije prodavane po 70 i 90 evrocenti, a recimo u Sloveniji, prodavane su po 18 do 20 centi. Posledica te cene je smanjenje voćnjaka u Sloveniji sa 3.000 na 1.200 hektara. Ali, prinos je ostao isti, možda čak i 10 posto viši – tvrdi profesor Štampar.
Računaju se kilogrami, a ne hektari
To znači da su slovenački voćari primenili sisteme gajenja koji odgovaraju ovom vremenu. Naime, u veoma bliskoj budućnosti nastupa vreme pravih profesionalaca, bez obzira na to da li imaju 3 ili 300 hektara. Više nije bitno koliko ko ima hektara, već kilograma. I računica se nalazi više u kilogramima, a manje u površini zasada, veruje dr Franci Štampar.
Navodi da je prošle godine proizvodnju jabuke pratilo mnogo problema. Vrućine, suša, drastično poskupljenje repromaterijala, cena radne snage koja je skočila i u Srbiji, zatim niske cene jabuka u jesen i slaba prodaja tokom zime.
On predlaže dva sistema gajenja 3,2×0,8 m ili još efikasniji i lak za proizvodnju 3,0×0,6 m.
– Po prvom sistemu očekivani rod po hektaru u trećoj godini je od 56 do 70 tona. Ako je cena kilograma predviđenih 25 centi, očekivana zarada u trećoj godini je 17.500 evra. Ili, po ceni od 35 centi dobit je 24.500 evra. Troškovi proizvodnje u punom rodu su oko 10.000 evra. Po drugom sistemu sadnje prinos je od 55 do 100 tona. Očekivana zarada je 25.000 evra po ceni od 25 centi ili 35.000 po 35 centi. Troškovi održavanja su isti kao i u prethodnom sistemu. Zato kažem da oni ispod 40 tona po hektaru ne mogu da opstanu, jer će za cenu od 25 evrocenti zaraditi taman za troškove. Rešenje je, dakle, u kilogramima – zaključuje prof. dr Štampar.
Voćarima u Srbiji ovaj stručnjak iz Slovenije savetuje da deo voćnjaka koji daje više, zadrže, a onaj koji daje manje, odmah iseku.
Nemojte lagati sebe
– Nemojte lagati sebe, jer vas niko neće tešiti, ni država, ni političari. Granica rentabilnosti je 55 tona po hektaru. U tom slučaju treba povećati površinu, jer porodica ne može da živi od 5 hektara. Ako pravite novi zasad, morate da odaberete sistem koji daje 60 do 70 tona. Stari zasad od 50 tona treba seći, jer nije isplativ. Preživećete ako za 20 odsto povećate kvalitet i kvantitet. Najbolji način da predvidite budućnost jeste da je sami stvorite. Naime, budućnost pripada samo profesionalcima – dodaje je Štampar.
Jabuka je jedna od tri voćne vrste koje vladaju svetom, pored banana i pomorandži, sa godišnjom potrošnjom od 80 do 100 miliona tona. Pola od toga proizvede Kina, a drugu polovinu svi ostali.
– U Evropi su glavni Poljaci s proizvodnjom od 8 miliona tona. Oni imaju velike probleme, jer su ostali bez ruskog tržišta. Prošle godine su izvozili u Rusiju preko Belorusije. Ova zemlja je preko noći izvezla u Rusiju skoro milion tona, a sama je imala proizvodnju od 30.000 tona. Svi znaju odakle su te jabuke došle, ali sada toga nema, i Poljaci pritiskaju evropsko tržište – navodi dr Štampar.
Nadu ulivaju mladi voćari
Neke sorte su veoma jeftine, a neke skupe, tržište je poremećeno. U Poljskoj se već seku jabuke. Prognoza je da će u narednom periodu u Evropi biti za 20 odsto manje voćnjaka, ali će prinos ostati skoro isti, jer će oni koji ostaju raditi na tome da proizvedu što više i kvalitetnije.
