ZAŠTITA DUNJE: ČIM PROĐE BERBA SLEDI PREGLED KRUNE
Bakterijska plamenjača, poznata i kao ervinija, izaziva je bakterija Erwinia amylovora, zaražava gotovo sve voćne vrste, a najštetnija je na krušci, dunji i mušmuli. Veoma je rasprostranjena i štetna, voćke u Srbiji prati od 1990. godine i danas je ima u gotovo svim voćarskim regionima.
Osvrnućemo se na dunju, jer ova bakterija na ovoj voćnoj vrsti pravi najveće štete. Zasadi s više od 30 posto zaraženih voćaka dosad su iskrčeni na preko 100 hektara. Posebno su ugroženi voćnjaci na jugu Srbije zbog čega je i došlo do masovnog krčenja, a novi zasadi se retko podižu.
Zaražava sve organe redom, od cveta do korena
Erwinia amylovora zaražava sve organe voćaka – cvetove, listove, mladare, grane, stablo i koren. Bolesni cvetovi, koji su prvi na udaru, postaju tamnomrki, deluju kao da su izmrzli, venu, suše se i opadaju. Patogen kroz cvetnu dršku prelazi na listove i mladare. Oboleli listovi nekrotiraju, poprimaju crnu boju, suše se i deformišu, ali ne opadaju već ostaju da vise na granama. Zaraženi mladari se takođe suše, nekrotiraju, poprimaju mrku, a potom crnu boju i na vrhu se savijaju u vidu štapa, a simptom je poznat kao “štapičavost” ili „pastirski štap“. Znaci bolesti na plodovima se mogu uočiti samo dok su oni mladi i slični su onima na listovima, jer i oni nekrotiraju i ne opadaju.
Prve promene na granama se uočavaju promenom boje kore, koja se suši, nekrotira, puca, nastaju sitne rak-rane i ljušti se. Kako bolest odmiče na oboleloj kori se javlja bakterijski eksudat, sitne kapljice s organima bakterije koje su sposobne da šire zarazu, a koje vremenom očvrsnu i imaju ćilibarnu boju, a potom potamne.
Pojava eksudata može da ima dijagnostički karakter, jer se po njemu ova bakterija razlikuje od nekih drugih parazita koji prouzrokuju slične simptome. Često se dešava da najpre oboli samo jedna grana na stablu i da se bolest vremenom širi i zahvata ostale grane, stablo i koren, kada se čitava voćka suši. Ove promene se najlakše otkrivaju u berbi, kada se krošnja detaljno pregleda. Ali, to može da se uradi i kasnije, kada se plodovi oberu i kada ima više mogućnosti da se uoči svaka promena.
Bakterija nije neuništiva
Voćari često ističu da u istom zasadu nekih godina vide puno voćaka sa simptomima ervinije, dok kod nekih zaraze nema. To nije neuobičajeno, jer intenzitet širenja ervinije zavisi od vremenskih prilika. Razvoju bolesti pogoduje vlažno i toplo vreme. Pri temperaturi od 23 °C i vlažnosti vazduha iznad 70 procenata, infekcija je najintenzivnija. Sve ostale vrednosti smanjuju aktivnost bakterije.
Bakterija jeste opasna, ali nije neuništiva. Važno je da se zasad ne zapusti i da se sve mere zaštite poštuju. U toj borbi morate da budete istrajni, jer često nije dovoljna jedna vegetacija da bi voćke „ozdravile“.
Standardne preporuke kažu da se prvi put voćke štite kada opadne veći deo listova, kako bi mlaz kvalitetno pokrio stablo, grane i grančice. Ovo prskanje je poznato i kao jesenje plavo prskanje kojim se voćke štite i od ostalih patogena, izazivača bolesti. U tom terminu plavo prskanje treba obaviti preparatima na bazi bakra, uz dodatak mineralnih ulja, a najbolje je kada opadne 70 posto listova. Tada na voćkama već ima puno ranica preko kojih može da se ostvari infekcija, dovoljno jaka da prouzrokuje štete na voćkama.
Rezidba pre prskanja
Treba napomenuti da je bolji efekat ovog prskanja kada se prvo odrežu, iznesu iz voćnjaka i zapale sve bolesne grane i grančice koje su tokom pregleda uočene, poberu i sakupe svi mumificirani plodovi koji su ostali u kruni posle berbe, pokupi lišće ispod krošnje i takođe spali. Kruna se orezuje veoma pažljivo, sve zaražene grane se odrežu 10 do 20 cm ispod vidljive granice zaraze, u zdravom tkivu i rana, ako je grana deblja, premaže pastom od istog tog bakarnog fungicida
U okviru integralne zaštite postoje pragovi suzbijanja grinja, odnosno prisustvo grinja do izvesne mere smanjuje intenzitet rasta i time smanjuje pojavu ervinije.
Osnovni put u suzbijanju ove bakterioze je da se mladar skrati do zdravog dela, da bakterije ne pređu u stablo. Na stablu se javlja jedna vrsta rak rana iz koje može da curi bakterijski eskudat. Ako bakterija dođe u stablo, naročito kod krušaka i dunja, onda se ono mora celo skraćivati. Čim se primete inficirani mladari, oni se seku 40 do 50 cm ispod vidljivog mesta razvoja bolesti, jer se parazit širi sprovodnim sudovima, ili se seče do zdravog tkiva. U Južnom Tirolu preporučuju da se preseci „oprlje“ plamenom koji traje do dva minuta,a to se radi posle presecanja. Alat, odnosno makaze se potapaju u 90 – procentni alkohol.
Od baktericida, praktično se koriste preparati na bazi bakra i to u fazi otvaranja pupoljaka u koncentraciji koja je preporučena na pakovanju, dok se za vreme cvetanja ili pojave grada, prska rastvorom koji je trećina od preporučene količine. Nekontrolisana primena baktericida ima za posledicu razvoj otpornosti bakterije na primenjene preparate. Iako su insekti označeni kao prenosioci zaraze, naročito u fazi cvetanja, njihovo suzbijanje se ne preporučuje zbog uloge u oprašivanju. Od suzbijanja insekata mnogo je efikasnija mera uklanjanje izvora zaraze i pojedinačnih zaraženih stabala u bližoj okolini zasada odakle bi oni mogli da prenesu inokulum. Zatim, valja paziti i kakvim se đubrivima đubre voćke i u kom odnosu su azot, fosfor i kalijum jer višak azota podstiče bujan prirast i produžava vegetaciju, što biljke čini podložniminfekciji.
Kako se eliminišu žarišta infekcije
U našim uslovima potrebno je redovno pregledati voćnjake i okolinu kako bi otkrili zaražena stabla, rezervoare infekcije. Ranijim otkrivanjem prisustva patogena u voćnjaku i okolini, veće su mogućnosti da se uklanjanjem i uništavanjem ovih izvora infekcije spreče totalne štete. Potrebno je administrativno izolovati površine na kojima je bolest utvrđena i zabraniti distribuciju sadnog materijala i kalem grančica. Ukoliko je intenzitet zaraze krošnje niži od 30 odsto, valja rezidbom odstraniti zaražene delove odsecanjem obolelog i naizgled zdravog tkiva najmanje 20 cm ispod vidljivih promena na kori, tj. od mesta zaraze prema zdravom tkivu. Ako je zaraza jača, mora se čitavo stablo poseći i spaliti.
Zelenom rezidbom valja odstranjivati sve zaražene delove, izneti van zasada i spaliti. Stabla gloga i divlje kruške u blizini zasada obavezno treba iskrčiti. Tako se eliminišu pojedinačni izvori infekcije ili čitavo žarište koje može ugroziti zasade u širem području. Veoma je važno da se svi odstranjeni delovi zaraženih biljaka uklone iz voćnjaka i odmah spale, a upotrebljeni pribor (makaze, noževe, testere) i transportna sredstva moraju se dezinfikovati alkoholom ili natrijum-hipohloritom (varikina).
Piše: Dipl. inž. poljoprivrede Ivana Obradović, PSS Kuršumlija
