Našu planetu nastanjuje raznovrstan biljni svet. Procenjuje se da u prirodi postoji više od 500.000 vrsta biljaka. Veoma su značajne za održavanje života na Zemlji – od njih zavisi opstanak svih ostalih organizama. Stvaraju hranu i oslobađaju kiseonik i na kopnu i u vodi. Prašume u Amazoniji proizvode oko 40 odsto kiseonika u svetu. Iz njih se dobijaju lekovi – jedan od svaka četiri farmaceutska preparata proizvodi se od neke biljke iz tropskih šuma. Nacionalni institut za rak SAD tvrdi da se oko 70 odsto biljaka za koje se smatra da su korisne u lečenju raka mogu naći samo u tropskim šumama.
Međutim, zbog prekomernog korišćenja drveća, sve je manje šuma na našoj planeti. Stručnjaci upozoravaju da bi nekontrolisane seče mogle potpuno da izmene klimu! Godine 1987. paljenjem prašuma ispušteno je oko 518 miliona tona ugljendioksida u atmosferu, što je otprilike 1/10 ukupno sagorelog fosilnog goriva te godine u celom svetu. Drveće se sadi na goletima i delimično ogolelom zemljištu, da bi se sprečilo dalje osipanje (erozija zemljišta). Takođe, dokazano je da četinari prečišćavaju vazduh i zato se u njihovim područijima grade lečilišta i odmarališta za bolesnike s oboljenjima respiratornih organa.
Danas u svetu živi više od sedam milijardi ljudi, a broj se i dalje povećava. Godišnje se konzumira 375 miliona tona biljaka. Čovek je zbog toga primoran da proširuje obradive površine krčenjem šuma i pretvaranjem travnih zajednica u plodne oranice. Gradovi, naseljena mesta i industrijska postrojenja takođe se šire na štetu zelenila. Sve to prouzrokuje smanjenje prirodnih životnih zajednica koje su tu vekovima postojale, kao i proređivanje ili potpuno nestajanje mnogih vrsta.
Da bi se sačuvale retke i ugrožene biljke, većina zemalja ih štiti svojim zakonima. I u našoj zemlji postoji veliki broj zakonom zaštićenih biljaka. Osim toga, sav biljni i životinjski svet zaštićen je na određenoj teritoriji. Kod nas postoji više rezervata, specijalnih rezervata i nacionalnih parkova, a stara i retka stabla i druga velika prirodna dobra zaštićena su kao spomenici prirode.
Tropske (kišne) šume smatraju se najbogatijim, najstarijim i najsloženijim ekosistemima na svetu. Zbog svoje veličine u drvnoj masi, mogu da usvajaju pozamašne količine ugljendioksida iz atmosfere, a u zamenu da oslobađaju kiseonik. Stoga igraju presudnu ulogu u klimatskom sistemu planete, kao svojevrstan biljni regulator globalne temperature. Nažalost, njihovo uništavanje zbog nekontrolisane seče, spaljivanja i krčenja smanjilo im je površinu i znatno ugrozilo njihovu ulogu u klimatskim procesima. Prema podacima Instituta za prirodne resurse u svetu SAD, do danas je uništeno više od 80 odsto prirodnih prašuma. Od 1900. godine nestalo je skoro 90 odsto šume u zapadnoj Africi, dok je u Brazilu i Indoneziji, zemljama s najvećim oblastima pod kišnim šumama, situacija zabrinjavajuća– do sada su uništena 2,3 miliona od nekadašnja 4 miliona hektara prašume, a svake godine se u ovim regionima iskrči oko 62.000 hektara xungle, što je jednako veličini jednog milionskog grada. Prema istraživanju engleskog biologa Normana Majersa, u svetu svake sekunde nestane jedan hektar tropske šume, 86.000 za dan ili 31 milion hektara za godinu dana, što je jednako površini Poljske.
Nije samo planetarni klimatski sistem pogođen ovolikim uništavanjem kišnih šuma. Njihov nestanak odražava se i na lokalne klimatske uslove. Prema podacima objavljenim u časopisu „Nacionalna geografija“, seča šuma u Nigeriji, Gani i Obali Slonovače izazvaće dve decenije duge velike suše u centralnoj Africi, uz prateću masovnu glad i oskudicu. Takođe, krčenje ovih šuma usloviće trajno narušavanje prirodne ravnoteže, gubitak životnog prostora i istrebljivanje živih vrsta, što je zastrašujući ekološki problem.
Tropske šume zauzimaju manje od 2 odsto površine planete, ali u njima živi skoro polovina svih poznatih oblika života – oko 30 miliona različitih vrsta biljaka i životinja. Na uobičajenom kvadratu tropske šume može da se nađe više od 750 vrsta drveća i 1.500 biljaka cvetnica, 125 različitih sisara, 400 različitih ptica, 100 gmizavaca, 60 vodozemaca i bezbrojni insekti, uključujući 150 vrsta leptira. A samo je jedan odsto tih vrsta proučeno.
Uništavanjem tropskih šuma, za godinu dana iščezne oko 50.000 raznih živih vrsta. Statistika pokazuje da zbog nestanka svog životnog staništa, svakog dana izumre ili se istrebi 137 različitih životnih oblika, od kojih većina nije čak ni klasifikovana. Ovakav tempo izumiranja, izazvan nekontrolisanom sečom, nikada nije viđen u evoluciji i uporediv je samo s izumiranjem dinosaurusa. Ako se ovaj trend nastavi, naučnici procenjuju da će svi tropski ekosistemi biti uništeni do 2030.
Svake godine uništi se do 15 miliona hektara tropskih šuma (površina veća od Australije). Više od polovine šuma u Evropi umire zasuto kiselim kišama – sprale su polovinu šuma u Nemačkoj i Holandiji, trećinu u Švajcarskoj, zagadile više od 20.000 jezera u Skandinaviji itd. Upravo zbog značaja biljaka za opstanak života na Zemlji moramo ih čuvati, gajiti, štititi od prekomernog iskorišćavanja, lečiti od bolesti i, naravno, uživati u njihovoj lepoti!
M.V.
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017.
