Program UN za razvoj i Ministarstvo zaštite životne sredine objavili su početak „Izazova za upravljanje bio-otpadom“ koji je podržala i Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju. Cilj je pronaći i pomoći realizaciju inovativnih rešenja za upravljanje biorazgradivim otpadom, posebno onom od hrane i kuhinjskim otpadom, kao i zelenim otpadom iz bašti i parkova. Ponuđena rešenja trebaju da doprinesu smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanju upotrebu obnovljivih izvora energije.
Podaci organizacije za hranu i poljoprivredu – FAO govore o tome da se trećina globalno proizvedene hrane, baci. A reč je o količini koja bi bila dovoljna da se nahrani skoro milijarda gladnih ljudi u svetu. U Srbiji se, prema dostupnim procenama, od ostataka iz prehrambene industrije, restorana, samoposluga i pojedinačnih domaćinstava, uz zeleni otpad iz bašta i parkova, sakupi oko 900.000 tona razgradivog otpada na godišnjem nivou. Na nesanitarnim deponijama završi oko 70 odsto ovog otpada nanoseći štetu životnoj sredini uz povećanje emisije GHG. Samo jedan odsto biološkog otpada se sakuplja i prerađuje . Gubitak u neiskorišćenim resursima Srbiju košta oko 50 miliona evra godišnje.
Na objavljivanju početka „Izazova za upravljanje bio-otpadom“ ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji Jan Lundin naglasio je da su inicijative poput ove jednako važne i za životnu sredinu i za privredu Srbije jer će doprineti otvaranju novih radnih mesta.
– Švedska pruža podršku Srbiji kako bi njen proces pridruživanja EU bio brži. A ta podrška podrazumeva i pomoć u oblasti upravljanja otpadom. U Švedskoj i EU postoje mnogobrojni primeri dobre prakse i uspešnih poslovnih rešenja za upravljanje ovom vrstom otpada. Ovaj projekat će doprineti međusobnoj razmeni ideja i znanja, poručio je Lundin.
Ciljevi održivog razvoja UN su okončanje siromaštva i gladi, osiguravanje dobrog zdravlja, održiv način potrošnje i proizvodnje, obezbeđivanje pristupačne i čiste energije, izgradnja održivih gradova i zajednica i sprečavanje klimatskih promena. Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji, rekla je da njihovom ostvarenju doprinosi bolje upravljanje biorazgradivim otpadom. Ona je izrazila nadu da će, zahvaljujući ovom izazovu, dobiti mnogo novih i dobrih predloga koji će doprineti sakupljanju i tretiranju veće količine ovog otpada što će svakako doneti veliku korist privredi, životnoj sredini i građanima Srbije.
Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Biljana Filipović-Đušić napomenula je da je u pripremi nova Strategija upravljanja otpadom za period od 2020-2025. godine i da je ona usklađena sa pet novih direktiva EU o cirkularnoj ekonomiji. Očekuje se da će ova Strategija biti usvojena tokom godine.
-Ponovno iskorišćenje biorazgradivog otpada u skladu je s procesom primene cirkularne ekonomije u Srbiji, i to s najboljom praksom u zemljama EU i evropskim zakonodavstvom. Upravo kroz ovaj projekat olakšaće se uspostavljanje infrastrukture za upravljanje bio-otpadom, pre svega za njegovo sakupljanje i razdvajanje od drugih vrsta otpada. Ciljevi EU, kojima bi i Srbija trebala da teži, su da se do 2035. godine reciklira 65 odsto otpada i da se manje od 10 odsto odlaže na deponije, rekla je Filipović-Đušić.
Javni poziv za učešće u „Izazovu za upravljanje bio-otpadom“ otvoren je do 22. aprila 2020. godine. Inovativne ideje za efikasnijim upravljanjem biorazgradivim otpadom mogu da prijave lokalne samouprave, javna preduzeća, naučno-istraživačke institucije i organizacije civilnog društva. Timovi čija rešenja budu odabrana sarađivaće sa stručnim mentorima. Najboljih pet dobiće sufinansiranje kako bi primenili svoje ideje u praksi, a učestvovaće i u studijskim posetama Švedskoj.
Jasna Bajšanski
