Branislava i Goran Stepanov iz Kikinde nastoje da njihovo, ne tako veliko, imanje funkcionište baš po principima održive poljoprivrede. Preradom primarnih, ali i nusproizvoda ostvaruju dodatu vrednost. Ovaj bračni par nastavio je vekovnu porodičnu tradiciju povrtarske i voćarske proizvodnje. Plodove sa svojih njiva i voćnjaka plasiraju i u formi hladno ceđenih ulja, brašna i putera po kojima su i postali prepoznatljivi.
Kažu da su za proizvodnju kvalitetnog proizvoda potrebni znanje, iskustvo i mnogo truda i rada. Zato stalno uče, usavršavaju se i slušaju svoje kupce. Kažu da se rado odazivaju pozivima da izlažu na sajmovima i izložbama, jer su to dobre prilike da svojim budućim potrošačima pokažu da je priča o njihovim proizvodima – „Zdravo dobra priča“. To je njihov brend i poruka koju žele da prenesu.
Ulje koštice kajsije je čist vitamin B17
Ova složna porodica proizvodi hladno ceđena ulja bundeve, suncokreta, lešnika, maka i koštice kajsije, brašno od lešnika, bundeve i maka, kao i putere od lešnika i bundeve.
– Ulje koštice kajsije dobija se hladnim ceđenjem iz jezgra koštice. Sadrži nezasićene masti, oleinsku i linolne kiseline, amigaldin, čist vitamin B17, vitamine A, C, E, omega 9, 6, 3, palmitinsku i sterainsku kiselinu. Kada se preventivno pije sedam kapi dnevno pomaže u čišćenju organizma i jačanju imuniteta. Pozitivno deluje protiv upalnih procesa. Ukoliko u organizmu postoje upalni procesi, ciste, miomi, postoje problemi sa probavom, povišenim šećerom ili holesterolom, sedam kapi treba uzimati i uveče. Ljudi koji idu na hemioterapiju ili zračenje samo piju veću količinu – 21 kap ujutro i isto toliko uveče. Blagotvorno je za sve tipove kože, vlaži kožu i kosu, čisti pore, štiti od UV zračenja. Stimuliše regeneraciju kože, pomaže u sprečavanju nastanka mitesera, podmlađuje zrelu kožu, hidrira, omekšava i umiruje – objašnjava Branislava Stepanov.
Ona napominje da se sva ova hladno ceđena ulja mogu koristiti kao salatna, a na suncokretovom i lešnikom namirnice mogu da se prže, jer je njihova tačka dimljenja 220 stepeni.
Lešnikovo ulje preliveno preko sira, uz čašu vina predstavlja fantastičnu večeru. Tačka dimljenja kod bundeving ulja je 160 stepeni i zajedno sa uljem od maka predstavlja odlično dezertno ulje. Kao dobru kombinaciju Branislava navodi sladoled od vanile preliven bundevinim uljem. A za masažu je preporučljivo ulje od maka koje se takođe može i popiti uveče oko 18 časova, jedna kafena kašičica, što donosi lep i čvrst san bez mogućnosti stvaranja zavisnosti, kao što je to slučaj kod nekih lekova.
Bezglutenska brašna – proteinska hrana
– Od nusproizvoda hladno ceđenog ulja pravimo brašna. Sva brašna su bezglutenska, spadaju u proteinsku hranu pa se po jedna kašičica može staviti u kašicu, smuti, jogurt, a mogu ih koristiti i dijabetičari. Ukoliko domaćice nešto mese, u kilogram speltinog, raženog pa i belog mogu dodati i tri supene kašike nekog od ovih brašna. Puteri su napravljeni od čistog lešnika ili bundeve u kombinaciji sa medom i čokoladom i oni ne sadrže emulgatore, aditive, sojalecitine. Predstavljaju pravu energetsku bombu i za doručak se mogu jesti namazani na hleb, a jedna kafena kašičica tokom dana reguliše pad energije – kaže Branislava.
Njen suprug Goran napominje da njegova porodica forsira preradu jer raspolažu sa malom površinom zemlje i to je jedini način da se ostvari veći profit. A glavni motiv za predani rad je da njihovo troje dece konzumira zdravu hranu.
– Na ograđenoj parceli od jednog hektara proizvodimo voće i povrće, a na otvorenom polju tikvu golicu, suncokret i sl. Reč je o biljkama čijom preradom se može doći do nekog finalnog proizvoda. Pokušavao sam da napravim eko krug, odnosno da uspostavim proizvodnju u kojoj se ništa ne baca – objašnjava Goran.
Priseća se da su na početku nabavili jednu presu i počeli da cede ulje od tikve golice, koštica kajsije i šljive. Dakle, od nusproizvoda kao što su koštice i semenke dobijaju ulje, pogače koje ostanu nakon ceđenja melju i daju stoci, jer one sadrže puno aminokiselina i elektrolita, te predstavljaju super stočnu hranu.
U njihovoj proizvodnji nema praznog hoda odnosno sve je profit, objašnjava Stepanov i napominje da su svi njihovi proizvodi prilično nepoznati našem tržištu i našoj kulturi ishrane. Ali, situacija se polako menja.
I kako naš sagovornik kaže, ovde nije reč o nekom spektakularnom biznisu već o porodičnoj priči koja Goranu i Branislavi omogućava da školuju troje dece i ništa više od toga.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
