НЕСТВАРНА БАШТА ХОДОЛИЧОВИХ У ПИВНИЦАМА
Куће у војвођанским селима су по правилу окружене баштама у којима расту поврће, воће, мало цвећа и трава. Али, правила су правила, па и да би се кварила. У Пивницама, селу недалеко од Бачке Паланке, на окућници Јанка и Милушке Ходолич уместо поврћа и воћа расту кактуси, јуке, опунције, урме, каки јабуке, банане, палме.
За овај необичан, готово нестваран врт заслужан је интернет. Када је, пре петнаестак година ћерка добила прикључак на интернет, Јанку су се отворили нови видици. Претражујући разне портале, до тада потпуно незаинтересован за биљке, посебно цвеће чија је нега, по његовом тадашњем схватању била у опису женских послова, почео је да се темељније упознаје са овим чаробним светом. Нису га привлачиле домаће цветнице већ „чудеса“ из пустиња и каменитих шума Новог Мексика и Аризоне. И мало по мало, из године у годину, хоби је постао и уносан посао, a ова оаза је добила свој садашњи изглед.
Каки јабука брзо расте
Заједничко за све становнике Јанковог врта је да су произведени из семена набављeног од светски познатих произвођача и колекционара из Новог Мексика, Аризоне, Украјине, Бугарске, Русије. А у број врста ни сами Ходоличи нису баш сигурни. Знају да има стотинак врста опунција, 60 кактуса разних форми и облика, 20 врста јука. Ту су и банане, палме, две врсте кинеских урми различитог укуса, које размножавају искључиво изданцима из корена, јер тако најверније преносе особине.
– У питању је листопадно дрво које веома брзо расте, годишње 30 до 40 центиметара. Дозрева постепено, а бере се од почетка септембра па у наредних шест недеља. То је веома захвална воћка јер је не нападају никакаве болести, а уз то, у пролеће се окити неодољиво лепим цветовима опојног мириса – истиче наш домаћин. – Може да издржи ниске температуре и до минус 30 степени. Прошле године сам с једног стабла које је старо седам година, убрао око тридест килограма плодова који могу да се једу одмах по брању или да се суше. Веома су укусни, здрави и пуни енергије.
У заклоњеном крају врта је и каки јабука пореклом из Украјине, која се бере и одмах једе, није потребно да угњили. Стабло расте јако брзо, већ у трећој годиони је порасло до безмало три метра.
На улазу је огромна банана чије плодове породица још није окусила. Ни њу не ушушкава током зиме, али је у пролеће ореже прилично ниско, јер се надземни делови смрзну па воћка не стигне сваке године ни да процвета, акамоли да формира плодове.
Земљиште прилагођено гошћама из далека
Наш домаћин с поносом каже да овако богату колекцију нема нико у Србији, а неких биљака нема ни у околним државама. Када су љубитељи ових егзотичних лепотана почели да да му се јављају и траже саднице, одлучио је да хоби прошири на посао, па је направио и два мања пластеника у којима производи саднице. Напомиње да будуће биљке највише бриге траже када семенке клијају и док не ојачају. Схватио је и да, иако су све врсте зимоотпорне, док су биљке мале потребно их је прве зиме заштитити. Најбољи зимски огртач је агрил којег често користи и као дуплу фолију.
Да би производња била успешна, и подлогу је требало прилагодити захтевима нових становника. И док су други земљиште у баштама обогаћивали органским ђубривом, постављали системе за наводњавање, Јанко је довлачио песак, шљунак, камење различите гранулације. Све „леје“ су барем десетак цм издугнуте од нивоа земљишта, омеђене циглама да се подлога не расипа.
– Биљке расту у подлози какву имају у својој домовини и требале су ми године да савладам њен састав и pH вредност. Године дружења су показале да, осим што су зимоотпорне, биљке добро подносе сушу, како земљишну тако и ваздушну, кише, па и оне пљусковите, снег, ледену скраму после које, када се отопи, живну као да је није ни било. Једино ветар зна да им исфронцла листове, откине делиће стабла код кактуса и опунција, извали оне с плитким кореном. А, као и у свакој производњи, ни њему није ишло све глатко. Било је врста којима није умео да угоди па је привремено одустао од њих. Али, тврди, савладаће он и њихове тајне.
Акантус бесмртних цветова
У овом необичном врту расте и акантус, овде конкретно Acanthus mollis, којег нема ни у ширем региону. Познат је по занимљиво нарезаним листовима који се завршавају бодљама, и који се миленијумима користе у архитектонским украсима због своје класичне лепоте. По веровањима, од његових трновитих листова направљена је „круна“ за Христа па цвет акантуса симболизује бесмртност, поновно рођење и дуг живот. Већина за сада познатих врста има упечатљиво нарезане, бодљикаве листове и цветове ружичасте, љубичасте или беле боје који обликом подсећају на мале змајеве. Биљке расту као грм који се ризомима брзо шири, а потпуно одрасли акантус може да порасте до два метра у висину. Листови, цветови и корени различитих врста акантуса у народној медицини се користе као диуретик и антиспазмодик, савезник су у лечењу астме, артритиса, дијабетеса, болова у зглобовима, па чак и за неутралисање отрова од уједа змија. Најчешће се користи локално, као облог и мелем.
Пише: Светлана Мујановић
