Maja Vasić iz Novog Sada se baštovanstvom bavi, manje-više, čitavog života. Kao mala je često boravila kod bake i deke na selu u Sremu, a pošto je pre ovog planetarnog ludila s korona virusom mnogo putovala po svetu, u svoju gradsku baštu u Novom Sadu donela je semena kod nas retkih egzotičnih biljaka, kao i starih sorti povrća sa svih kontinenata.
Piše: Jelena Lukić
Po profesiji je profesor srpskog jezika i književnosti, ali nikada nije radila u struci. Avanturistički duh i ljubav prema prirodi vodili su je po svetu, gde je imala prilike da upozna ljude, njihovu kuhinju i biljni svet. Posetila je Meksiko, Egipat, Kubu, Kostariku, Gvatemalu, El Salvador, Honduras, Peru, Nikaragvu, Gruziju, Kavkaz, Švedsku, Poljsku, Maroko, Indiju, Tajland, Kambodžu, Vijetnam, Siriju i Bliski istok. Sa dalekih putovanja je donosila najraznovrsnija semena.
Hiljadu kvadrata za relaksaciju i zaradu
Moja bašta u Novom Sadu ima skoro hiljadu kvadrata, jedna je od većih gradskih bašta, gde mahom gajim biljke koje ne mogu da kupim na pijaci. Moja ideja je bila da semena koja sam donosila, putujući po čitavom svetu, sejem i gajim kod nas. Tako u novosadskoj bašti rastu biljke iz Brazila, Meksika, Kambodže, Saharske Afrike – kaže Maja Vasić.
Bašta je relaksacija, ali i izvor hrane za porodicu i – izvor prihoda.
Poslednjih desetak godina jedino što radim za novac je prodaja semena i sadnica tih biljaka, za koje prvo dokažem da mogu da se gaje kod nas, fotodokumentujem njihov rast i razvoj pa ih tek onda prodajem – objašnjava Maja.
U njenoj bašti su biljke sa svih kontinenata, osim iz Australije.
Veoma volim paradajz, tako da u bašti imam više od 200 sorti paradajza. To uglavnom dobijam iz razmene i kupujem stare sorte. Nemam hibride, već samo sorte koje mogu sama posle uzgajati iz semena. Imam svašta: od sibirskih vrsta, preko evropskih, do paradajza koji sam donela iz Azije. Takođe imam paradajz koji potiče iz Holandije, Danske i Norveške, kao i iz mediteranskih zemalja i centralne Amerike – nabraja naša sagovornica.
Maja voli uzgoj kineskih kupusa, tako da trenutno ima četiri vrste. Najdraži su joj kupusi po imenu pak čoji i zeleni mustard, čije seme se koristi za izradu senfa, a list je neobičnog ukusa. Njena bašta je bogata brojnim tropskim vrstama.
Gajim karele, odnosno, gorke dinje koje rastu u tropskim predelima srednje i južne Amerike, Azije i Afrike. Izuzetno su lekovite. Rađene su studije koje su dokazale da imaju antikancerogeno dejstvo, koriste se za snižavanje šećera u krvi, lišće se koristi za regulisanje težine jer gasi želju za hranom. Prvo seme sam donela iz Indije 2016. i od tada ih neprekidno gajim. U svojoj bašti imam artičoku koja je mediteranska biljka, vrsta čička i jestiva joj je samo čašica cveta. To je delikates i vrlo je skupa.
Španija joj je prirodno stanište, ali evo, može da raste i u Novom Sadu. Kod mene je preživela zimu od minus 16 stepeni. Fenomenalan je ukras bašte i lekovita biljka.
Sve tropske i suptropske biljke mogu da uspeju kod nas jer su navikle i na niže temperature nego što su naša leta.
U tropima nikada nisu tako visoke temperature kao u Novom Sadu leti, ali je tamo veća vlažnost vazduha. Sve te biljke opstaju kod nas uz mnogo mog truda i zalaganja. Najveći problem je vlaga, ali za određene vrste biljaka kao što je lufa – sunđerasta tikvica ili indijske karele, potrebno je biljku isklijati već krajem februara da bi stigla da donese plod zbog drugačije smene godišnjih doba kod nas. Ja ih držim u sobi ili na zastaklenoj terasi do sredine maja pa ih onda iznosim, tako da krajem leta formiraju plodove – kaže Maja.
Baštovanstvo u doba korone
Pre dve godine Maja Vasić je osnovala Fejsbuk grupu ,,Alternativno baštovanstvo u doba korone”, kako bi olakšala ljudima da dođu do kvalitetnog rasada, do raznih semena i kako bi razmenjivali iskustva o alternativnim načinima uzgoja povrća i voća koji mogu da se gaje i u stanovima, na terasama i drugim prostorima, gde to nije uobičajeno. O tome koliko ljude interesuje ova tema, govori podatak da ova grupa sada ima skoro 5.000 članova.
Na terasi u soliteru može da se gaji začinsko bilje bez ikakvog problema, poput selena koji se koristi umesto mešavine začina. Zatim batat, sladak krompir može da se gaji u kanti polikolora. Na terasi uspeva i paradajz, pogotovo patuljaste sorte paradajza, čeri. Mogu da se naprave ,,zeleni zidovi” sa bosiljkom, ruzmarinom, timijanom, majčinom dušicom. U saksijama rastu ljute papričice, jestivo cveće kao što su kadifice, neven, dragoljub. Čičoka, slatki krompir, raste uspravno, s mnogo cvetova i može da se gaji na terasi – otkriva nam Maja.
U poslednje vreme sve više ljudi razmišlja o tome šta jede zbog velikih zagađenja. Maja kaže da zna mnoge koji, najčešće iz zdravstvenih razloga, gaje neku od neobičnih biljaka. Ona sama uživa u tome što radi, jer nema veće sreće nego uzgajiti sebi i porodici hranu za koju znaš da je organska i na zemljištu koje nikada nije tretirano hemijskim sredstvima.
Već 15 godina obrađujem tu baštu i nikada nisam koristila hemiju. Imam najzdravije što može u okolnostima u kojim živimo. Sasvim sam sigurna da je moje povrće zdravije od onog što možemo kupiti na pijaci. Fenomenalno je kada dokažete ljudima da biljke mogu da se gaje bez hemijskih preparata, međutim, kada biste moje proizvode videli na pijaci, sigurno ne biste zastali pored njih jer su ih često izgrickale bubice i druge štetočine. Polovinu moramo da bacimo na kompost, a ono što je zdravo pojedemo – s ponosom kaže Maja Vasić, alternativna baštovanka, gljivarka i svetska putnica iz Novog Sada.
Korov za organsko prskanje
Protiv bolesti i štetočina borim se prirodnim sredstvima, odnosno, preparatima na biljnoj bazi, kao što je kopriva, gavez, maslačak, nadzemni deo čičoke. Dobri insekticidi su crni i beli luk, zatim mleko i soda bikarbona. Priprema ovih preparata možda je nekad komplikovanija i duže traje, ali je sve to izvodljivo ako vam je prioritet da povrće bude zdravo – ističe naša sagovornica.
Boranija duga jedan metar
Gajim indijsku dugu, metarsku boraniju, čiji plodovi narastu bukvalno čitav metar. Ukusnija je od naših vrsta, jer gotovo da nema onaj vlaknasti deo u plodu. Na Tajlandu i u Kambodži jedu je presnu kao dodatak supama i salatama. Seme sam donela iz Indije, ali se gaji i u drugim državama jugoistočne Azije gde im pogoduje klima. Puzavica je i može da se popne više od tri metra. Plodovi su tanki, svetlozelene boje – kaže Maja Vasić.
Maja gaji i lufu, sunđerastu tikvicu koja liči na krastavac. Biljka raste izuzetno visoko, do 7 do 8 metara, a plodovi su mali, do 20 cm dužine i koriste se u ishrani, a nakon toga, ako prezri plod, imaćete prirodni sunđer koji je dobar za piling. Ima peruansku jagodu divnog žutog ploda, super je ukusna i bogata mineralima i vitaminima, a voli i azijski dugi patlidžan, čije seme je donela iz Turske. Lak je za uzgoj, a rodi obilato.
