Kraći noževi će dati lošije efekte od dužih zato što će obodna brzina biti manja, te se efekat uništavanja korova i usitnjavanja grudvi zemljišta smanjuje. – Dubina rada može biti i 20 centimetara, u zavisnosti od dužina radnih motičica. – Za veće površine predlaže se kupovina jednoosovinskog traktora
Usitnjavanje površinskog sloja zemljišta u višegodišnjim zasadima, na uređenim površinama ili okućnici ima višestruke i velike pozitivne efekte. Površinska obrada se obično obavlja na dubini od oko 5 cm, pa rastresit sloj može apsorbovati veće količine padavina u toku prolećnih i zimskih meseci. Gubitak vlage iz dubljih slojeva tla je tada redukovan s obzirom na to da je prekinuta kapilarnost. U letnjim mesecima, osim smanjenog gubitka vlage, rastresit sloj sadrži više vazduha, koji ima efekat izolacije dubljih slojeva zemljišta, te ne dolazi do drastičnog povećanja temperature tla. Sve nam to ukazuje na značaj malih mašina kao što su motokultivatori i jednoosovinski traktori sa rotacionim sitnilicama.
Motokultivatori ili freze su u stvari rotacione sitnilice na motorni pogon (električni ili benzinski motor), dok jednoosovinski traktori, osim motora, imaju točkove i pogonsko vratilo koje posebno pokreće rotacionu sitnilicu prikopčanu za traktor. U zavisnosti od radnog zahvata, koji može biti i do jedan metar, pokreće ih najčešće benzinski motor. Snaga motora se kreće od 1 do 7 kW, u zavisnosti od proizvođača, ali i od namene. Tako su za okućnicu manjeg radnog zahvata – do 0,5 metara, a motor je na električni pogon.
Jači motor za veći zahvat
Prilikom nabavke trebalo bi razmišljati o kupovini jačeg motora jer ukoliko se povećava radni zahvat, snage će biti dovoljno. Najčešće su to motori od 50 ili 125 kubnih centimetara za korišćenje na malim površinama. Za bolje uništavanje korova i kod teških (sabijenih) zemljišta koriste se motičice L profila, dok se kod lakših zemljišta bez korova koriste motičice ili noževi I profila (ravan profil). Mogu biti različitih dimenzija, dužina, što će uticati na ograničenje dubine rada.
Noževi na rotacionoj sitnilici moraju biti postavljeni na nosećoj rozeti za četiri noža. Svaka susedna noseća rozeta mora biti smaknuta za određeni ugao u odnosu na prethodnu. Na taj način će se izbeći da svi noževi u istom trenutku ulaze u zemljište, što stvara udare i nepravilan otežan rad. Rukovanje mašinom je tada veoma teško. Kraći noževi će imati lošiji rad od dužih zato što će obodna brzina biti manja, te se efekat uništavanja korova i usitnjavanja grudvi zemljišta smanjuje.
Potporni točak na kultivatoru ili oslona noga je od velike pomoći i nikako je ne treba izostaviti. Oslanjanjem težine pogonskog i prenosnog sklopa i rukovaoca preko upravljača na osloni točak ili papučicu obavlja se podešavanje dubine. Dodatno se podešavanje dubine sprovodi promenom visine oslonog točka. Tako dubina rada može biti i 20 centimetara u zavisnosti od dužina radnih motičica.
Broj obrtaja rotacione sitnilice se kreće od oko 50 o/min. do oko 300 o/min. Ukoliko se obrađuje zemljište koje je prethodno već obrađivano, onda broj obrtaja ne mora prelaziti preko 150 o/min. Na taj način će se uštedeti gorivo. Ukoliko se prvi put obrađuje teško zakorovljno zemljište, onda broj obrtaja mora biti veći od 150 o/min., a brzina kretanja oko 0,25 m/s. Sa sporijim kretanjem bolje će se usitniti zemljište, ali ujedno i koren korovskih biljaka. Njih treba ostaviti na površini.
TRAKTOROM JE SVE LAKŠE
Kod jednoosovinskih traktora sa rotacionom sitnilicom rad je dodatno olakšan jer rukovalac preko komandnih ručica upravlja mašinom radi skretanja. Sva težina se distribuira na noseće pogonske točkove, ali i prikopčanu rotacionu sitnilicu. Prednost ovakih mašine je što su mnogo jače i mogu imate veći radni zahvat. Kod nekih modela postoji mogućnost da rukovalac sedi. Dubina zavisi od veličine noža, ali i podešenosti klizača koji je u obliku skije ili papučice. Takođe se mogu podesiti upravljački držači.
Prvo se obrađuju uvratine
Prilikom obrade zemljišta prvo se obrađuju ulazi u redove, uvratine, a zatim redovi. Tako se izbegava da se previše sabiju ulazi, uvratine, te je obrada na kraju otežana. Takođe, često dolazi do zaglavljivanja motokultivatora ukoliko nema potporni točak ili papučicu. Tada se odglavljivanje obavlja tako što se kultivator ostavi u pogonu i pomeraju upravljačke ručke u levu i desnu stranu naizmenično.
Upravljačke ručke bi trebale da su podesive po vertikali i horizontali. Podešavanje po vertikali je bitno da bi se prilagodila visina ručki visini rukovaoca ne bi li se podjednako distribuirala težina rukovaca na obe strane. Pri radu uz zasad i rastinje često dolazi do udaranja rukovaoca o grane i plodove. Da bi se to izbeglo, obavlja se horizontalno zakretanje upravljačkih ručki u levu ili desnu stranu u zavisnosti od potrebe. Tako se postižu dva efekta: bočno rukovanje je olakšano jer nema prepreka pri radu, a rukovalac ne gazi površinu koju je prethodno obradio već gazi po neobrađenoj površini. Zato je bitno započeti obradu od ivica parcele sa kretanjem okolo, u krug od ivica ka sredini. Drugi način kretanje je ređe izvodljiv, a to je kada se započinje od sredine te se obavlja kružno kretanje oko prethodno odrađenog ciklusa.
Za veće površine predlaže se kupovina jednoosovinskog traktora na kom se mogu osim rotacione sitnilice prikopčavati i druge mašine: prskalica, prikolica, plug…
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
