Bundeve ili tikve imaju kvalitete i voća i povrća. Rasprava kojoj grupi pripadaju je suvišna, jer ovi slatki i hranljivi plodovi sve su češće na trpezama. Zimi se često peku, rendaju za pite, ili se od njih prave sokovi i potaži. Jedna je od ređih vrsta namirnica, kod kojih su svi delovi jestivi, od kore do semena. Lako se gaji, a što je najvažnije otporna je na bolesti, ne zahteva nikakve tretmane, a ni redovno zalivanje.
U Šumadiji se najčešće gaji autohtona bela bundeva. Poznata je i pod imenima pečenka, peca ili beli dulek. Gaji se u baštama, za kućne potrebe, ali ima i većih zasada. Ana i Ranko Đaković iz sela Vlakča kod Kragujevca gaje bundeve, zavisno od godine, na 30 do 50 ari.
„Bundeve se lako gaje. Ne zalivamo zasad, jer nam je voda daleko, a ona dobro podnosi sušu. Ali svake godine imamo solidan rod, koji otkupljuju snabdevači piljara ili pijačni nakupci. Nema potrebe ni za kakvim hemijskim tretmanima, jer je ne napadaju bolesti. Može da strada samo od velikih prirodnih nepogoda. Postoji više varijeteta ove stare bundeve, koja se oduvek sejala u Šumadiji, ali su sve slične. Na imanju gajimo sve pomalo, klasično smo domaćinstvo koje svaštari, pa je bilo logično da se upustimo i u uzgoj duleka. Vegetacija mu je preko 100 dana. Ova sorta je slatka, meso joj je gusto, suvo i dobro za pečenje u rerni ili pravljenje pita i pirea“, kaže Ana Đaković iz Vlakče.
Potražnja najveća oko Božića
Težina Đakovićevih bundeva je oko 15 kilograma, ali imali su i primerke od 50. Važna prednost gajenja je što posle berbe može dugo da se čuva.
„Ne moramo odmah da jurimo kupce, već je posle berbe stavimo u zatvoreni prostor da ne izmrzne i ona tako može da stoji do februara, pa i marta. Polako je prodajemo zimi, ali najveća je potražnja oko Božića. Očuva se i do 200 dana posle berbe. Pravilo je da se drška ne sme otkidati. Čak treba i ostaviti oko 3- 4 centimetra drške. Ako se drška i otkine, onda dulek treba odmah upotrebiti. Nakon berbe treba je držati napolju dve-tri nedelje u poluhladu ili na blagom suncu. Potom ih pre prvih mrazeva ubacujemo u podrum sa provetravanjem, u kome ne bi trebalo da je više od 10 stepeni“, objašnjava Ranko Đaković.
Duleci su se ranije gajili u kukuruzu, kao međuusev, da ne bi zauzimali mesto u njivama. Uglavnom su seoska domaćinstva sadila bundeve za svoje potrebe i za ovim plodovima na tržištu nije bilo velike potražnje. Bila je nezaobilazna je poslastica na Badnje veče kao pečena peca i bundevara. Sa razvojem gastronomije i popularisanjem zdrave hrane, bundeva je uspela da se popenje na prvu polovinu lestvice zdravih i poželjnih namirnica. Danas je zovu sprskom bananom, jer zbog svog blagog ukusa i nutrititvnih vrednosti podseća na ovo južno voće.
Baza za sokove
Od bundeve mogu da se iskoriste svi delovi, počevši od pohovanog cveta, koji je u profesionalnom kulinarstvu postao skupi delikates. Cvetovi u gajenju inače moraju da se razređuju, kako bi opstali primerci koji imaju najviše šanse da dostignu željenju veličinu i težinu. Mesnati deo ploda se kuva, peče ili pasira.
„Mnogim sokovima baza je bundeva zbog neutralnog ukusa. Oni kasnije kašastom soku dodaju ukuse drugog voća. Mi pravimo domaći sok od bundeve, a prednost je što ne mora da se zamrzava ili konzervira, jer uzmete bundevu iz podruma, napravite šta hoćete i to odmah pojedete ili popijete“, kaže Ana.
Semenke bundeve se peku i usoljavaju, te se grickaju. Prodavnice zdrave hrane uvek potražuju semenke. Iskusniji kuvari koriste i koru bundeve, i tvrde, da kao i kod jabuke, u kori su koncentrovani vitamini i ostali korisni sastojci.
Seme golice za zdrav obrok
Osim belog duleka u Šumadiji se sporadično gaji golica, vrsta bundeve narandžasto-zelenkaste kore. Ova sorta je karakteristična po tome što ima golo, tamnije seme, bez ljuske. Semenke imaju visok sadržaj proteina, veoma su hranljive i od njih može da se pravi ulje. Sorta je rodna i nezahtevna za gajenje, a njeno meso može da se koristi podjednako i za ljudski i stočnu ishranu. U poslednjoj deceniji od golice se pravi i visokoproteinsko brašno, koje je specifične zelene boje, a bogato je cinkom. Brašno se dobija mlevenjem semenki iz kojih je isceđeno ulje.
Osim sorti koje se koriste za ishranu u Šumadiji se često na okućnicama gaje i šućurke-male, ukrasne tikve. Domaćice ih ređaju na police, stavljaju na tremove, terase, ili im u korpama služe dekoraciju na stolu. Gaje se zbog živih boja, nepravilnih oblika i reljefa. Prvo su ukras u baštama, a kreativci ih zimi dodatno boje i ukrašavaju pred praznike. Često se dele deci, kao veseo poklon i poseban znak pažnje.
Rasad izneti posle mrazeva
Odgajivač Ranko objašnjava kako izgleda proces gajenja bundeva, čije seme uzima iz svojih duleka. Bira seme od najboljih plodova, kada su potpuno zreli. Osuši ga i čuva na suvom mestu do proleća. Klijavost može da potraje i do 8 godina. Pre setve u pojedinačne saksijice, seme potapa jedan dan, da bi ubrzao klijanje. Seje na dubinu od 3 do 4 centimetra i gaji rasad na temepraturi oko 24 stepena, dok noćna može da bude oko 15 stepeni.
„Kada mlada biljka poraste oko 20 centimetara, kada je stablo čvrsto i ima dva- tri lista, treba je malo kaliti, a onda izneti na otvoreno polje, ali tek kad prođu svi mrazevi. Mi je sadimo u zemlju koja se u predusevima dobro đubri, dakle na mestu krompira, pasulja ili luka. Ne treba ih gusto saditi, jer su grmovi veliki i treba im prostora. Koren može da ide u zemlju i do dva metra. Cveta u julu i avgustu, a bere se u oktobru“, objašnjava ovaj proizvođač.
Bundeva je bogata beta- karotena, koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Ovaj vitamin pomaže u borbi protiv infekcija i virusa. Nutritivna vrednost bundeve i obilje vitamina C i E, kao i cinka, magnezijum i ostalih minerala je i u regulisanju krvnog pritiska, triglicerida, dobra je zdrav vid i kožu, oporavak srca posle infarkta, kao i u borbi protiv slobodnih radikala.
Kiseliti ili zamrznuti
- uprkos tome što bundeva može dugo da ostane sveža, može se čuvati i u zamrzivaču. Izrendane ili u komadićima, a potom zamrznute neće izgubiti na kvalitetu i ukusu.
- pire od bundeva je ukusan i od njega mogu da se prave čorbe, njoke, pudinzi, kašice za bebe ili mafini.
- pojedine domaćice ga i kisele, kao turšiju. Sečen na komade, kao i svako drugo povrće prelije se presolcem za turšiju, a potom pasterizuje. Služi se posle dve- tri nedelje.
- dulek isečen na tanke listove može da se suši u rerdni ili dehidratoru. Listići treba da se preliju limunovim sokom. Suše se na 60 stepeni oko 4 sata. Dobro osušen čips od bundeve može da traje i godinu dana.
Tekst i foto: Biljana Nenković
