Retke su male bašte i okućnice u kojima se ne „kočopere“ i strukovi paradajza. Baštovanke, poučene iskustvom svojih majki i baka, paze i kako će biljku posaditi. One su, iako nisu baš najbolje znale zbog čega to rade, za svaku sadnicu pravile dubok jamić, u njega sadile paradajz i zagrtale do prvih listova. I takve biljke su rađale obilno i dugo, do prvih mrazeva, a bile su i otpornije na zloglasnu plamenjaču i bolje su podnosile sušu. Danas se u nekim krajevima praktikuje i da se paradajz sadi bočno, odnosno, da se sadnice polegnu u zemlju do prvih listova.
Piše: Svetlana Mujanović
Da bi od njega bilo vajde i ukućani čitavu sezonu uživali u zdravim crvenim plodovima, svaka biljka treba da obilno da rađa. Zato valja da se zemljište kvalitetno pripremi, domaćinski pođubri, da se izabere najrodnija selekcija i gotovo uvek proizvodi iz rasada, da bi ranije pristigao za berbu.
Snaga biljke je u korenu
Paradajz mora da se sadi duboko, jer kod ovog povrća sva snaga je u korenu. To je biljka koja ima sposobnost da formira adventivne korene, odnosno, da koreni izbijaju u svakom kolencu koje je u zemlji. To znači da, što se sadnica posadi dublje, obrazuje više korenova koji iz zemljišta usvaja više vode i hrane, bolje napreduje, otpornija je na udare vetra i lakše podnosi sušu.
Kod starih baštovana važilo je pravilo da se trećina biljke posadi u zemlju, a dve trećine da ostanu iznad nivoa podloge. Pri tome se mogu ukloniti i prvi donji listovi, da ne bi smetali sadnji. Kod ovakve sadnje i obrada mora biti dublja, odnosno, jamići se kopaju na veću dubinu, da bi koren mogao lakše da prolazi kroz dublje slojeve koji su obično zbijeniji od površinskih.
Postoje dve metode duboke sadnje paradajza, a to su metoda rupe i metoda rovova za sadnju bočno. Metoda dubokih rupa je najčešća, ali može biti teška na zbijenom zemljištu pa se češće pribegava metodi rova, odnosno, sadnji bočno. Jarak, odnosno, rov treba da bude dubok oko 15 centimetara i dug onoliko kolika je dužina trećine sadnice paradajza. Biljka se položi na stranu pod blagim uglom tako da gornji listovi ostanu iznad površine. Iskopana zemlja se polako vrati u rov, a uz sadnicu se ukuca kolac, uz koji se priveže deo iznad zemlje koji nastavlja da raste uspravno. I sama biljka bi se vremenom ispravila, ali kolac joj pomaže da brže dostigne biološki položaj. Čim se paradajz položi u rov, valja ga zaliti da što pre stabaoce napravi kontakt sa zemljištem i počne da formira korenove. Rov treba zaliti i kada se zemlja potpuno nagrne. Zalivanje u vegetaciji isto je kao kod drugih načina sadnje.
Vrlo žedan i “najgladniji“ u bašti
Gajenje paradajza u suštini nije velika nauka. Kada se jednom savlada, ostaje vam „u prstima“ do kraja bavljenja povrtarstvom. Kada se posadi, ovo povrće se ne sme prepustiti ćudima prirode i vremena, već ga treba negovati. Ne sme se zaboraviti da je on jedna od “najgladnijih” biljaka u bašti. Pre sadnje neophodno je dobro nađubriti zemlju, a potom i posle, sve dok se ne formira cvet. U vegetaciji ovom povrću je potrebno dosta azota da bi obrazovalo bogat vegetativni deo, ali i obilje plodova. Možda druge biljke mogu da uspevaju u svakoj bašti, ali paradajz samo u dobro nađubrenoj, bogatoj mineralima, potrebnim za rast i razvoj.
Osim što je večito gladno, ovo povrće je i veoma žedno. Mora se i redovno zalivati. Čim se uoči da se zemlja prosušila, treba ga obilno „napojiti“. Ako se gaji u kantama na terasama, tokom vrelih letnjih dana, biljku treba zalivati dva puta dnevno – kasno uveče i rano ujutru.
