Zdrav ko dren kaže se za osobu koja nema zdravstvstvenih tegoba. Izreka je nastala u našem narodu zahvaljujući ovoj biljci čiji su crveni plodovi, drenjine, od davnina poznati po blagotvornim svojstvima. Bila je simbol otpornosti, čvrstine duha…
Prema predanju, dren je bio drvo naših predaka. Ukoliko ga nije bilo blizu mesta gde su podizali kuće, sadili su ga da porodici donese zdravlje i dugovečnost. Smatrali su da je dren zdrav od semena do ploda. Čuvali su ga, uživali u ukusnim crvenim, plodovima neodoljivog ukusa. Gostili su se sušenim, pili sok tokom dugih zimskih dana, mazali na hleb pekmez.. Žilavo i suvo tvrdo drvo – drenovinu koristili su za pravljenje različitih predmeta i alata. A, posle nekoliko vekova skoro ga zaboravili.
Dren je žbun koje se najčešće može videti na suvim, sunčanim i kamenitim stranama listopadnih šuma. Kora starijih stabala je ispucala, sa sunčane strane je crvenkasta. Listovi su zeleni, izduženi naspramno raspoređeni, a u jesen poprimaju crvenkastomrku boju. Cvetovi su žuti, skupljeni u cvasti i pojavljuju se uglavnom u martu, pre nego što žbun olista. Plod drena se može opisati kao mešavina trešnje i masline. To je drenjina, boje trešnje, a oblika masline. Sazreva početkom septembra i može se brati do sredine oktobra, što uglavnom zavisi od klime i nadmorske visine.
Sirup za zimske dane
Priprema se od dva kilogama drenjina, kilograma šećera i 4,5 litra vode.
U lonac uliti tri litra vode, a kad provri dodati drenjine. Kuvati ih dok ne omekšaju, skloniti sa šporeta, sačekati da se sve ohladi. Ocediti (tečnost sačuvati) i drenjine ispasirati, da bi se odvojile koštice. Smesu koja ostane na gazi u cetki preliti preostalom vodom i kuvati 15 minuta, a kad se ohladi ponovo propasirati.
Sve sjediniti, dodati šećer i na tihoj vatri, neprekidno mešaati dok se šećer ne otopi. Povećati temperaturu i kratko kuvati. Vreo sok naliti u tople staklene flaše, dobro zatvoriti (najbolje hermetičkim zatvaračima), pretrpati ih ćebetom i ostaviti da se ohlade. Smestiti u hladan špajz i koristiti razblažen s običnom ili mineralnom vodom.
Najbolje su kad dobiju tamnocrenu boju, kad omekšaju i kad su slatkokiselkastog ukusa. Sadrže veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektine, tanine i izuzetno mnogo vitamina C (čak dvostuko više od pomorandže).
Drenjine se svrstavaju u bezglutensku hranu, pa se nedozreli plodovi konzervišu u slanoj vodi kao masline. U planinskim krajevima naše zemlje gde dren inače uspeva, pravi se aromatična rakija drenovača prepoznatljiva po bledocrvenoj boji.
Naučnici su ustanovili da drenjine, kora stabla i listovi imaju antimikrobno svojstvo. Tanini i pektini iz ploda povoljno deluju na sluzokožu želuca i creva. Mesnati deo ploda i ulje iz semenki može da se koristi za regeneraciju kože i sluzokože. Drenjina poboljšava rad jetre i bubrega, odnosno koristi se za detoksikaciju organizma
Pekmez
Potrebne su zrele drenjine i šećer. Drenjine preliti ključalom vodom, posle 10 minuta procediti, propasirati, odvojiti koštice i staviti u veću šerpu.
Dodati onoliko šećera (koliko ima propasiranih drenjina). Polako mešati i kuvati dva sata, u zavisnosti koja se gustina želi postići. Vruć pekmez se sipa u tegle, stavi u zagrejanu rernu 20 minuta (da se uhvati korica), zatim poveže celofanom ili stavi poklopac.
Međutim, pekmez se može sipati u tople tegle, zavoriti patent zatvaračem i prevrnuti. Kad se ohladi čuvati na suvom i hladnom mestu, a kad se načne, odnosno otvori, u frižideru.
Čajevi od kore i ploda blagotvorni su kod upale grla, ali se koriste i kod malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijabetesa i za zaceljivanje rana. Drenjine jačaju imunitet, deluju kao diuretik, sprečavaju zadržavanje vode u organizmu, te pomažu snižavanju krvnog pritiska.
Sok, slatko, pekmez i džem od zrelih drenjina dobri su gotovo koliko i sveži plodovi. Zato se smatraju prijatnim i lekovitim poslasticama koje bi što češće trebalo da se nađu na trpezi. U našim krajevima se za Božićne praznike kada se priprema česnica, pored oraha, doda i drenjina, da cela porodica bude Zdrava kao dren….
D. Radivojac
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.