RETKE I NEOBIČNE BILJKE NA RUDNIKU
Priroda Srbije krije prave dragulje među biljkama. O pojedinim vrstama se malo zna, jer su pred izumiranjem, a o drugima se više sazna tek kada ih proglase ugroženim ili strogo zaštićenim. Tako je malo poznato da na Rudniku opstaju tri vrste retkih biljaka koje stručnjaci nazivaju balkanskim endemitima.
– Na Ramaćkim visovima, vencu planina u selu Ramaća kod Kragujevca, zabeležene su tri vrste balkanskih endemita. To su primog, Markgrafova žumenica i paštitkasti kotrljan. Reč je o veoma retkim i ugroženim biljnim vrstama. One su zaštićene na ovom lokalitetu, jer je uredbom Vlade Republike Srbije ceo Rudnik, gde pripadaju i Ramaćki visovi, proglašen predelom izuzetnih odlika. Floru na ovoj planini čini 698 biljnih taksona, od kojih je 13 strogo zaštićeno. Među njima su i ova tri balkanska rariteta među biljkama – kaže prof. dr Vladica Simić sa Prirodno – matematičkog fakulteta u Kragujevcu.
Stručnjaci koji se bave ovom tematikom kažu da je važan njihov opstanak i očuvanje, dok laici jedva i da znaju kako ove biljke izgledaju. One su skrivene među gustim bukovim i hrastovim šumama na preko 800 metara nadmorske visine, na istočnim padinama Rudnika, na vencu sa koga se pruža pogled na Vujan i Gledićke planine.
Među zaštićenim vrstama biljaka su i divlja orhideja, planinska jarebika i vučjak. Atraktivne divlje orhideje već od proleća pa do kasnog leta ukrašavaju livade i pašnjake na ovoj planini. Zanimljivo je da rastu u rasponu od 100 do čak 2.000 metara nadmorske visine. Većina od 13 zaštićenih vrsta nalazi se na Crvenoj listi flore Evrope. Takođe, zaštićene su Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore.
Biolozi se slažu da je važno očuvati ovakve vrste, te da uredba kojom je Rudnik i dodatnih preko 10 hiljada hektara, proglašen predelom izuzetnih odlika predstavlja zaštitu, posebno za tri balkanska endemita.
– Reč je o očuvanju prirodnog nasleđa i biljnog bogatstva Srbije i Balkanskog poluostrva – kaže Ivica Momčilović, zamenik gradonačelnika Kragujevca, grada koji je učestvovao u izradi elaborata.
Paštitkasti kotrljan
Ovo je (lat. Eryngium palmatum) višegodišnja biljka čija je stabljika uspravna, glatka i zelena. Jednostavna je ili se pri vrhu račva na dve grane. Raste od 30 do 75 centimetara u visinu. Donji listovi su na dugim drškama, podeljeni u obliku pera na 5 do 7 jajasto izduženih režnjeva koji na obodima imaju bodlje. Gornji listovi su na kraćim drškama, imaju uže režnjeve i takođe su nazubljeni sa bodljama. Mladi cvetovi su beli, ali vremenom prelaze u plavičastu boju. Osim na Rudniku, raste i u Crnoj Gori, Bugarskoj, Makedoniji i Albaniji. Ređe raste na kamenjarima i otvorenim brežuljcima, jer više voli da bude sakrivena u niskim šumama i šibljacima.
Markgrafova žumenica
Ovu biljku (lat. Alussum markgrafii) iz grupe balkanskih endemita na Ramaćkim visovima prvi put je opisao i dao joj botaničko ime 1926. godine botaničar Oto Eugen Šulc. Kao stanište su navođene Srbija i Albanija, odnosno prostor Zapadnog Balkana. Karakterišu je velika otpornost i toleratnost na temperature od čak minus 18 stepeni. Raste kao prizemni grm sa sitnim žutim cvetovima boje senfa. Žumenica je pridodata familiji Brassicaceae (Mustard Family). Laički rečeno pripada prezimljujućim perenama. Dobro podnosi sunce i sušu, a obilno cveta u proleće.
Primog ili tratorak
Primog (Acanthus hungaricus) pripada porodici biljaka Acanthaeae. Nekada je ova biljka bila prepoznatljiva pod imena medveđe pantalone, tratorak ili matruna. Zovu je i Balkanska peninsula. Bila je rasprostranjena na području bivše Jugoslavije, Albanije, Bugarske Grčke, Rumunije i u evropskom delu Turske. Reč je o bodljikavoj i lekovitoj biljci, na grčkom jeziku reč akantus znači bodljkav. Lišće joj je tamno zeleno, sjajno, bodljikavo i nepristupačno. Ima privlačne beličasto – rozikaste cvetove koji se nižu uz dugačku dršku od oko 80 centimetara. Cveta u julu i avgustu, a cvetovi po obliku podsećaju na usne.
Prema starogrčkoj mitologiji porodica ovih biljaka je ime dobila po imenu prelepe Akante u koju se zaljubio Apolon. Ona se opirala i noktima mu izgrebala lice, a on ju je u znak osvete pretvorio u bodljikavu biljku. List primoga bio je inspiracija i za ukrašavanje kapitola korintskih stubova u arhitekturi Starog Rima.
Piše: Biljana Nenković
