Mnogi su sebi olakšali zdravstvene muke zahvaljujući lekovitom bilju koje su dobili na poklon od Dragana Varaklića, travara iz Bistrice kod Nove Varoši. Mada često nema vremena od obaveza na seoskom imanju, trudi se da izađe u susret svima koji mu se obrate, a onih koji lek za svoju bolest traže u prirodi svakim danom je kaže, sve više.
S prvim ljubičicama i jagorčevinom koje se jave na planinskim proplancima nakon snegova, Varaklić kreće u sakupljanje lekovitog bilja. I tako sve do zime, dok ne ubere šipurak i omlati kleku. Od posla koji mu oduzima svo slobodno vreme, Dragan nema materijalne koristi. Sve što prikupi, on i razdeli, a njegove lekovite trave poštom stižu do svih krajeva Srbije, a traže ih i u Crnoj Gori. Oni koji mu dođu na vrata, na poklon dobiju i kesu nekrcanih oraha. Kaže, ima nekoliko stabala, a lane su dobro rodili.
– Za lekovite trave nikada nisam uzeo ni dinar, jer ja ovo ne radim iz koristi već što volim, a najveća nagrada mi je kada čujem da sam nekome pomogao. Kada dođu po trave, donesu kafu, šećer, ratluk ili flašu pića, i to uzmem, mada nisam nikada tražio. Imam 19.000 dinara penzije i meni je to sasvim dovoljno. Druželjubiv sam i volim kada neko svrati u ovo bespuće, popijemo kafu i rakiju, ispričamo se – priča Dragan Varaklić (61).
Njegova je kuća u brdima, na kraju sela, i do nje se stiže izlokanim makadamom. Zaseok Gobate u kome živi, gotovo da je pust, kao i okolni zaseoci, sve manje je i stada, pa pašnjaci i livade zarastaju u šumu i trnje. Ali tu, među korovom, kaže, može se naći lek za gotovo svaku boljku. Čemerika, gorkog i oporog ukusa, u malim dozama dobra je za snižavanje krvnog pritiska, čaj od korena čička pospešuje mokrenje, dok je koren od aptovine dobar za reumu, a gladiševina ili zečiji trn pomaže u lečenju kod upale bubrega. A tu su vranilova i trava iva, kamilica, majčina dušica, jaglika, matičnjak, divlja nana, bokvica, glog, divizma, maslačak… Ima i kukuruznu svilu, beli luk, seme bundeve, kao i drugo bilje koje odgaja u bašti.
– Jesenas sam u jednom trenutku imao kod sebe više od 80 vrsta lekovitog bilja. Mnogo sam naučio o travama, i još uvek učim, iz časopisa i knjiga, kao i iz iskustva starijih, jer se u ovim kajevima narod od davnina lečio onim što ubere u apoteci pod vedrim nebom. Dešavalo se, međutim, da na neku biljku tek obratim pažnju kada me neko priupita da li je imam ubranu – kaže Varaklić.
Lekovito bilje suši na prirodan način, na promaji. Nikada ga ne bere u velikim količinama, već onoliko koliko misli da će moći da podeli.
-Trave čuvam godinu dana i, kada nova stigne za branje, staru bacam jer je stojeći izgubila mnoge od lekovitih svojstava. Lekovito bilje ima čudesnu moć, ali mnoge bolesti ono samo zaleči, a ne i izleči, pa u tim slučajevima uvek preporučim posetiocima da se obavezno jave i lekaru – kaže Varaklić.
Dragan je po zanimanju kuvar. Radio je u fabrici nameštaja, pa kada je ona zatvorena, u nekoliko restorana i jedno vreme kao seoski poštar, ali je zbog povrede prilikom pada s motora morao u prevremenu penziju. Na očevini živi sa starijim bratom koji se nakon penzionisanja vratio iz Smederevske Palanke u zavičaj. Imaju četiri krave, 20 ovaca, živinu i pčele, kao i vrt i plastenik sa povrćem.
Pored lekovitog bilja, poklanjam i kozje salo, odnosno, jareću maramicu, koja pomaže kod bronhitisa i upale pluća, naročito kod dece. Stavi se na lanenu krpu, malo ugreje i privije, pa za kratko vreme bol nestane kao rukom odnesena. Imam trenutno 13 koza i četiri jarca, a nekada ih je bilo puno više. Kozje mleko i sir su dobri za zdravlje, pa ih i sâm svakodnevno koristim – kaže Varaklić.
Piše: Željko Dulanović
