Piše: Ljubica Petrović
Savremeni trendovi u poljoprivredi i ispitivanje načina uzgoja povrća važni su za opstanak planete, jer će od njih u budućnosti zavisiti proizvodnja hrane. Jednim vidom ovakve proizvodnje, hidroponijom, bavi se i Marija Stipić, Novosađanka i novosadska studentkinja, a italijanska doktorka genetike.
Ratarsko-povrtarski smer na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu završila je 1992. godine, a godinu dana kasnije je otišla u Italiju, gde je i doktorirala. Bavi se povrtarstvom, i to oplemenjivanjem biljaka. Doktorirala je na genetskom inženjeringu, a usavršavanje karfiola bila je tema njenog doktorskog rada.
Kako objašnjava, to znači da se bavi proizvodnjom čistih linija preko in vitro kultura antera.
Paradajz u malču od kokosove ljuske
Marija se bavila tehnikama gajenja paradajza u uslovima hidroponije na supstratima u zatvorenom sistemu putem kapilarnog i kap po kap navodnjavanja. Pratila je, naime, rast useva hemijskim analizama uzoraka vode, hranljivih rastvora i vodenih ekstrakata supstrata u kome se biljka gaji.
– To znači da se na velikim stolovima, na kojima su položeni kanali u malom nagibu, postavljene saksije i u njima je, na primer, paradajz, na kojem radim već 20 godina s jednim timom. Paradajz se sadi u kokosovu ljusku, koja izgleda kao malč. Kokosova ljuska je inertan materijal i ne daje korenu ništa od hranljivih sastojaka, samo drži korenov sistem. Kroz kanale stalno protiče hranljivi rastvor, odnosno, voda u kojoj su rastvorena đubriva, mikro- i makroelementi, neophodni za rast i razvoj useva kao što su na primer kalijum, fosfor, azot, magnezijum, cink, kalcijum… On se meša u određenoj koncentraciji i po određenoj recepturi. Kao kada đubriš zemljište, znaš šta daješ. Sve se rastvori u određenoj koncentraciji u velike bazene, iz kojih se ispumpava voda na početak kanala. Biljka uzme, pokupi tu vodu. Ne zaliva se odozgo, tj kap po kap, već se navodnjava od dole, tj. kapilarno. Radim kontrole na dva aparata. To je skupo i tako nešto ne može da priušti poljoprivrednik i da kontroliše svakodnevno, kao što rade Holanđani – objašnjava Marija Stipić.
Plodovi vrhunskog kvaliteta
Jedan tim u njenom Institutu usavršava uzgajanje paradajza u uslovima kapilarnog navodnjavanja, gde nisu potrebne svakodnevne kontrole jer biljka crpi vodu s hranljivim sastojcima od dole prema gore, pa nema rizika koji je opisan za navodnjavanje kap po kap. Objašnjava kako je ovakav način proizvodnje važan, pogotovo za regione u kojima nema plodne zemlje ili gde je zemlja zagađena. Na ovaj način se gaji zdravo povrće, a ocenjuje da ono skoro da može da se nazove organskom proizvodnjom.
– Organsko je, jer raste u staklenim baštama, gde je sve u zatvorenom prostoru, tu su kontrolisani uslovi, ima zaštite, ali nema hemijske zaštite. Ima mreže za zaštitu od insekata, nema nikakvih tretmana. Tačno se zna šta je dato biljci, što gajenjem u zemlji ne bi mogao da znaš, jer ne znaš s tolikom preciznošću šta sve ima u zemlji. Jednom nedeljno radim hemijsku analizu onoga što biljci damo i onoga što biljka apsorbuje. Izvlači se sadržaj iz kokosovog vlakna, iz rezervoara gde je stavljena određena koncentracija i vidi se šta je ostalo posle nedelju dana. Pravi se bilans, tako da znaš čime si hranio biljku i šta je biljka apsorbovala. Na kraju proizvodnje, sve se sasuši u pećima, od ploda, preko lista i stabljike, sve se spali i ponovo analizira, da vidiš šta je ostalo u biljci. Na neki način ovako se vidi i fiziologija prehrane i fiziologija rasta te biljke kroz periode, šta si joj dao, koliko je uzimala i kako je napredovala i koliko je bilo potrebno određenog đubriva za takvu proizvodnju – objašnjava dr Stipić.
Prema njenim rečima, ovako uzgojen paradajz fantastičnog je kvaliteta, a moguće je da mu sam određuješ svojstva, koja zavise od sorte i od prehrane.
Birani recepti za ciljana tržišta
– Holanđani koji izvoze paradajz u celoj Evropi, za nemačko tržište daju određenu koncentraciju đubriva i manje natrijum-hlorida, soli, a Italijani najlepši paradajz prave na jugu Sicilije, čeri paradajz. Dobar je jer je u pitanju dobra sorta, ali se videlo i da se u vodu kojom se paradaz zalivao, pre pojave hidroponije, filtrira morska voda. Znači, paradajz je zalivan slanijom vodom, od one kojom se obično usevi zalivaju. Što je slanija voda, to je paradajz manji, a što je manji plod, to je njegov sok koncentrovaniji. I grožđe je slađe na jugu Sicilije iz istog razloga, jer je koncentrat soka veći. Tako Holanđani, kada proizvode paradajz za Italiju, dodaju veće količine natrijum-hlorida – ispričala nam je ova Novosađanka.
Kaže kako su ove godine imali jako dobar paradajz, ispitana je jedna nova sorta, a u pitanju je veliki evropski projekat u kojem su i Španija, Grčka, Turska, Italija. Tu je radila analizu hranljivih supstrata i pratila proizvodnju i kvalitet na kraju, kao i koji je procenat slatkoće i sve parametre koji se odnose na kvalitet paradajza.
– Svuda je sve manje zemlje u svetu, na to utiču klimatske promene, vetrovi, odnošenje zemlje, erozije, osiromašavanje zemlje, zemlja postaje pustinja, sve je veća potreba za hidroponijskim uzgojem povrća. U južnoj Italiji već ima veliki broj farmera koji gaje povrće u hidroponiji sistemom kapilarnog zalivanja. Oni jednom mesečno rade analize ili kontrolišu samo jednostavne parametre, kao što je salinitet hranljivog rastvora ili pH vrednost. Na osnovu toga može lako da se kontroliše i uradi neka korekcija – dodaje Marija Stipić koja smatra da je model ovakve proizvodnje jednostavan i primenljiv.
Osim paradajza, na ovaj način može da se gaji lisnato povrće, jagode, salate, bebi salate, paprika. Dr Stipić kaže kako se sve veći broj proizvođača povrća okreće ovom vidu proizvodnje.
– Ovakav način proizvodnje je budućnost povrtarstva, kao i cvećarstva – zaključuje Marija Stipić i dodaje kako se isti princip proizvodnje radi i u nekim velikim gazdinstvima u Srbiji.
Zajednički rad na razvoju povrtarstva
Dr Stipić podseća na to da su svojevremeno potpisani ugovori o saradnji između Regiona Kampanje i Bazilikate i poljoprivrednih fakulteta iz Novog Sada i Beograda, kao i ugovor o saradnji s Institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
– Ovi ugovori aktivirali su Integrisani operativni program saradnje između Republike Srbije i italijanskih regiona Kampanja i Bazilikata i imali su nekoliko ciljeva. Prvi je realizacija specifičnog programa istraživačkih aktivnosti koje obuhvataju poboljšanje povrtarske proizvodnje u zaštićenom prostoru i na njivi.
Ciljevi su dobijanje zdravstveno bezbedne hrane i ostvarenja većeg profita.
Drugi cilj je promovisanje kooperacije i razvoja poljoprivrednih preduzeća malih i srednjih dimenzija, upoznavanje sa sistemima kontrole kvaliteta i normativama u oblasti proizvodnje zdravstveno-bezbednog i kvalitetnog proizvoda, u cilju usklađivanja srpskih normativa u oblasti poljoprivredne proizvodnje s evropskim normativama, kako bi se favorizovalo plasiranje domaćeg proizvoda na evropsko tržište po ulasku Srbije u EU. Partner iz Srbije Klub 100P+ – navela je dr Stipić.
