U septembru je bilo preko 104 lit/m2 padavina, te će u oraničnom sloju tokom oktobra biti dovoljno vlage za predsetvenu pripremu zemljišta. Poljoprivredni poizvođači u Pčinjskom okrugu često se odlučuju za setvu nedeklarisanog semena, misleći da će time uštedeti novac, ne uzimajući u obzir povećanje rizika od opasnih patogena koji se mogu preneti semenom.
– Za setvu pšenice treba koristiti deklarisano seme jer se samo tako može očekivati povećanje prinosa, stabilnost, kvalitet proizvodnje – ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS i naglašava da je to seme bez prisustva korova, bolesti i štetočina.
Osnovno đubrenje ne bi smelo zanemariti, a često ih ratari primenjuju nedovoljno i neadekvatne formulacije, ne pred osnovnu obradu, već sa setvom. Zbog veoma niskog procenta na većini površina u Pčinjskom okrugu preporuka je da se celokupna količina fosfora, kalijuma i 1/3 azota unese pred osnovnu obradu.
S obzirom na trenutno optimalne zalihe lako pristupačne vlage u zemljištu, mikrobiološka aktivnost je relativno dobra, pa su time i lako pristupačni oblici hraniva. Zato kod useva koji ostavljaju veću količinu žetvenih ostataka, poput kukuruza, nakon skidanja useva neophodno je dodati određenu količinu azotnih đubriva (oko 8 kg azota po toni žetvenih ostataka), kako bi se olakšala mineralizacija i izbegla eventualna azotna depresija.
Osnovna obrada zemljišta se obavlja u najkraćem mogućem roku posle skidanja preduseva. Oranje se radi isključivo nakon unošenja osnovnog đubrenja u cilju unošenja na dubinu oranja. U sušnim regionima, i na parcelama sa manjom količinom žetvenih ostataka, prednost dati tanjiračama i razrivačima.
Predsetvena priprema se radi odmah posle osnovne obrade, najčešće u dva prohoda, pri čemu je prva primena nakon oranja, a druga neposredno pred setvu, na dubini 6 do 8 cm, čime bi se omogućila setva na dubinu od 3 do 5 cm.
Sa promenom klime, sasvim optimalno za pšenicu je da se setva obavlja od polovine do kraja oktobra, a kao završni termin može da se toleriše i prva nedelja novembra. Rana setva ozimih vrsta pšenice može takođe nepovoljno da utiče na kvalitet i količinu roda jer je mlada biljka predugo izložena “stresnim” faktorima: bolestima, insektima i gljivičnim oboljenjima ili izmrzavanju.
Pravovremenom setvom omogućava se optimalan predzimski razvoj ozimih formi žita, dobro ukorenjavanje i priprema za prezimljavanje. Kašnjenje u setvi direktno smanjuje potencijal za prinos, a što je još bitnije, ne može se nadoknaditi ni jednom drugom agrotehničkom merom. Odlaganje setve može dovesti do negativnog delovanja vremenskih pojava, pre svega niskih temperatura, kada nedovoljno razvijene biljke propadaju u uslovima oštre zime, kao i visokih temperatura tokom oplodnje i nalivanja zrna, što prouzrokuje smanjenje broja zrna po klasu i mase zrna.
Poslednjih godina često se javlja nedostatak vlage, pa se ozime strnine seju u polusuvo ili suvo zemljište. U polusuvom zemljištu biljke imaju vlage samo za klijanje i eventualno “provokativno” nicanje, ali usled nedostatka vlage u oraničnom sloju ne uspevaju da se ukorene, te veliki broj mladih biljaka propada tokom jeseni. Ovo za posledicu ima proređen sklop, a preživele biljke su slabe i sa nedovoljno razvijenim korenovim sistemom.
Optimalni rok setve za ozimi ječam je od 1. do 15. oktobra, za pšenicu od 15. do 30, a za tritikale i raž od 15. do 30. oktobra. Nakon optimalnih rokova prinosi se uglavnom značajno smanjuju kod svih vrsta žita. U Pčinjskom okrugu svake godine je iz različitih razloga uobičajena do 35 % kasnija setva koja se sprovodi u novembru i decembru pa iz tog razloga trebalo bi sejati sorte tolerantnije na kasne rokove setve.
Optimalna gustina setve
Zavisi najviše od vremenskih i zemljišnih uslova, vremena setve i genetičke specifičnosti gajenih sorti. Precizna setvena norma kg/ha dobija se kada se preporučena gustina setve (npr 500kl.zrna/M2) pomnoži masom 1.000 zrna (npr. 45,8g) i podeli sa upotrebnom vrednosti (klijavost X čistoća, npr.93,8%), što iznosi 244 kg semena po ha. Podaci neophodni za izračunavanje nalaze se na deklaraciji semena.
Prilikom izbora sorti strnih žita osnovni preduslov je prethodno dobro upoznavanje njihovih najbitnijih osobina, kao što su dužina vegetacije, potencijal rodnosti i kvaliteta, tolerantnost na bolesti i štetočine, reakcija na nepovoljne uslove sredine niske i visoke temperature i sušu, kao i reakcija na pojedine agrotehničke operacije, odnosno reakcija određene sorte na đubrenje, vreme i gustine setve.
Tekst i foto: Gordana Nastić
