PAMPAS TRAVA OPLEMENJUJE MNOGE PROSTORE
Pampas trava je jednostavna za gajenje. Ako se u prvim godinama zaštiti od mraza i dovoljno zaliva, neće biti većih problema sa ovom višegodišnjom biljkom. Ona je poslednjih godina sve traženija kao ukras u dvorištima, a njeni metličasti cvetovi s jeseni postaju glamurozna dekoracija na slavljima i neizbežni „sastojak“ boho enterijera.
– Ova biljka pripada grupi ukrasnih trava i jedna je od najpopularnijih, zbog velikih paperjastih cvetova. Oni dolaze do izražaja od kraja leta pa do kasne jeseni, kada se cvetovi seku i služe za dekoraciju. U bašti ova trava deluje nežno, diskretno, ali u isto vreme dominantno i raskošno. U uređenju dvorišta može da bude centralna tačka u bašti oko koje se sve vrti – kaže Galina Rojević, inženjer pejzažne arhitekture.
Traži puno sunca i obilno zalivanje
– Prilikom sadnje treba uzeti u obzir njenu veličinu. Zauzima mnogo mesta i u širinu i u visinu, pa bi joj trebalo ostaviti prostora za rast. Najpoželjnije je da bude u centru željene zelene površtine, a oko nje mogu se saditi niže ukrasne trave. Naime, pampas trava dostiže visinu od 2,5 do 3, a prečnik žbuna je oko dva metra. Njeni listovi su uski i oštri, pepeljasto – zelene boje i rastu do jednog metra.
U završnici ovog neobičnog stabla je mnoštvo ukrasnih metlica belo – bež ili roze boje, dužine i do pola metra. One ostaju kao ukras u dvorištima čak do februara, ukoliko se ne poseku za unutrašnju dekoraciju.
Pampas trava voli sunce i na takvim pozicijama dostiže impozantne dimenzije. Prve dve do tri godine od sadnje treba je češće zalivati da se ne bi osušila. To podrazumeva obilno zalivanje i pri tom ne treba se zavaravati da će joj oskudne kiše biti dovoljne. Kada se razvije snažan bokor, može da podnese i duge sušne intervale. Postoje dva termina sadnje. Bokori se mogu zasaditi u rano proleće i tada se dešava da u prvoj godini nakon razmnožavanja neće cvetati, odnosno neće se pojaviti metličasti cvetovi. Inače, razmnožava se deljenjem bokora, tako što se od starog odvoje spoljašnji delovi i posade u saksije. U avgustu ili septembru treba ih presaditi na stalno mesto, vodeći računa da ima dovoljno prostora za rast. Idealno tlo je ocedito. Iako je močvarna biljka, bokor ne sme biti u vodi – objašnjava ing. Rojević.
Kako je zaštititi od mraza
– Kada je biljka u cvetu, ne presađuje se, niti se bokor deli. Poželjno je prilikom sadnje dodati sporootapajuće đubrivo koje će pomoći u bržem rastu i većoj bujnosti. Mogu je oštetiti jaki mrazevi, a osetljivija je ona koja daje roze cvetove. Pre zime je treba zaštiti folijom, koja se obmota oko skupljenih listova. Oni bi trebalo da ostanu slobodni na vrhu, kako bi biljka imala dovoljno vazduha. Na proleće, kada prestanu mrazevi, skinuti foliju, a potom orezati biljku, kako bi krenuli novi listovi.
Listovi se na proleće orezuju na 50 centimetara visine, a kada precveta pred zimu se orezuju samo oštećeni delovi. Ne smetaju joj glinovita zemljišta, ali tada u jamu treba dodati treset, kako bi koren imao vazduha.
Metličasti cvetovi se pojavljuju u zenitu leta, krajem jula i početkom avgusta. Nemaju miris, jer se oprašuju vetrom, ali su izuzetno dekorativni i stari cvetovi će sa neznatno promenjenom bojom opstati cele zime napolju, osim ako se ne odrežu. Isečene metlice opstaju u zatvorenom prostoru kao dekoracija i po nekoliko godina.
Prilikom pejzažnog uređenja, važno je znati da razmak između ovih robusnih biljaka treba da bude najmanje metar i po, pa čak i dva, ukoliko je u planu sadnja više mladica pampas trave. Prvih nekoliko zima trebalo bi zaštiti tlo oko bokora malčom ili agrilom. Postoje i mini pampas trave, koje su manjih dimenzija i rastu oko metar i po visine, a gaje se kao i njena viša rođaka – kaže Galina Rojević.
Imenjakinja prostranih pampasa
Pampas trava potiče iz Južne Amerike. Najviše je ima u Argentini, Urugvaju i južnom delu Brazila. Dobila je ime po travnatim stepama, koje se na ovom kontinentu tako i zovu – pampasi. U Evropu je doneta krajem 18. veka i od tada krasi mnoge vrtove, a bež i ružičasti metličasti cvetovi oplemenjuju prostore i prostorije svojim nežnim i istovremeno moćnim izgledom.
Piše: Biljana Nenković
