Šljiva je, zahvaljujući povoljnim uslovima za uspevanje, relativno skromnim zahtevima u pogledu tehnologije gajenja, kvalitetu i različitim mogućnostima korišćenja plodova, jedna od najrasprostranjenijih vrsta voćaka u našoj zemlji. Međutim, često se navodi da je proizvodnja nedovoljno razvijena, a jedan od razloga za to je i neadekvatna struktura sortimenta.
Domaće, autohtone sorte šljive danas se mogu videti u skoro svakom šljiviku. Koriste se kao sveže voće, za preradu u domaćinstvu, a najviše za proizvodnju rakije. Sa druge strane, zahvaljujući otpornosti na sušu i mraz i tolerantnosti na različite bolesti i štetočine, zanimljive su i za stručnjake i koriste se u oplemenjivanju za stvaranje novih sorti šljive, kao i podloga za šljivu, breskvu i kajsiju.
Crvena ranka je poznata i kao derosavka, šumadinka i crvenjača. Sazreva krajem jula ili početkom avgusta. Razvija eliptične, srednje krupne, tamnoplave plodove prekrivene pepeljkom. Meso je čvrsto, sočno, slatkonakiselo i teško se odvaja od koštice. Veoma je bujna sorta, posebno na plodnim zemljištima. Obilno rađa, često svake druge godine. Dobro je oprašuje sorta metlaš.
Metlaš često nazivaju dragačevka, okruglica i ranka. Bujna je i samooplodna sorta. Razvija piramidalnu krunu koja podseća na metlu, po čemu je dobila ime. Smatra se najstarijom i najznačajnijom domaćom sortom šljive. Sazreva sedam dana posle crvene ranke. Crvenoplavi plodovi su čvrsti, sočni i slatki, a žuto meso prožeto žilicama.
Petrovača sazreva u julu, oko Petrovdana, po čemu je i dobila ime. Bujna je i veoma rodna samooplodna sorta. Ima tamnoplave okruglaste izdužene plodove prekrivene pepeljkom, a zelenkastožuto meso je sočno i slatko. Cepača je. Rakija je osrednjeg kvaliteta.
Crnošljiva je poznata i kao drenovka ili trnošljiva. Ime je dobila po tamnoplavim, skoro crnim plodovima. Sazreva krajem avgusta. Meso je zelenkasto, slatkonakiselo i suvo. Daje rakiju osrednjeg kvaliteta. Razvija bujno drvo i kasnije počinje da rađa, a kada prorodi, prinos je redovan i obilan.
Belošljiva predstavlja skup biotipova i varijeteta poreklom od domaće šljive, koji se međusobno razlikuju po dosta osobina. Za berbu plodovi pristižu od kraja jula do kraja avgusta, zavisno od tipa i varijeteta. Oni su uglavnom okruglasti, zelenkastožuti ili žuti, prekriveni pepeljkom. Zelenkastožuto meso je čvrsto, sočno, slatkonakiselo najčešće sraslo sa košticom, a ima i cepača. Koristi se za svežu potrošnju ili proizvodnju rakije osrednjeg kavliteta. Drvo je srednje bujno do bujno, veoma rodno, osetljivo na šarku.
Fruškogorska bela je umereno bujna, veoma rodna i samooplodna sorta. Plodovi sazrevaju sredinom avgusta. Osrednje su krupni, ćilibarni sa crvenilom na sunčanoj strani, a meso zlatnožuto, čvrsto, sočno, slatko i uglavnom sraslo sa košticom.
Ilinjača ima izduženookrugle crvene plodove sa ljubičastom nijansom i izraženom brazdom. Sazrevaju početkom avgusta. Žutozelenkasto meso je sočno, čvrsto, kiseloslatkog ukusa. Glođuša je, samooplodna i veoma bujna. Prema nekim podacima živi 50-60 godina.
Saradžet sazreva krajem jula ili početkom avgusta. Razvija sitan i izdužen plod sa jasno izraženom brazdom. Pokožica i meso su žuti. Neki tipovi su cepače, a postoje i polucepače. Drvo je bujno, dugovečno, rodno i otporno na bolesti i šetočine.
Šarica sazreva krajem jula ili početkom avgusta. Razvija loptastoizdužene plodove, koji su sitni do srednje krupni, svetlocrveni i većim delom prekriveni plavičastom nijansom, što joj daje šaren izgled. Meso je čvrsto, sočno, slatkonakiselo i ukusno. Cepača je, bujna i veoma rodna sorta.
Čokešinka se bere krajem avgusta. Ima tamnoplave plodove prekrivene intenzivnim pepeljkom, dok je žutozeleno meso osrednje sočno i slatkokiselkasto. Cepača je i koristi se za svežu potrošnju i preradu. Drvo je umereno bujno do bujno i osrednje rodnosti.
Postoji više tipova koji pripadaju piskavcima, a međusobno se razlikuju po krupnoći, boji ploda i vremenu zrenja. Tako plavski piskavac sazreva krajem druge dekade avgusta. Plod može da se koristi u svežem stanju ili se prerađuje u rakiju. Rađa svake godine, otporan je na boleti i štetočine, nije zahtevan prema zemljišnim uslovima i ne zahteva posebnu agrotehniku, pa je proizvođači rado sade. Crveni piskavac sazreva pošetkom avgusta, a cerovački, poznat i kao trnovača početkom septembra.
Komperuša je interesantna kao sorta koja je otporna prema biotičkim i abiotičkim činiocima. Sazreva početkom treće dekade avgusta. Plod se koristi za svežu potrošnju i preradu u rakiju.
Drenovka je ime dobila po tome što je slična drenjinama, osim krupnoće ploda. Sazreva od sredine do kraja avgusta. Plod se koristi za pripremanje sokova, pekmeza, ali se najčešće od njih peče rakija. Vrlo je rodna, otporna i nije joj potrebna naročita agrotehnika.
Dronga je poznata i kao turgulja ili durgulja. Stara je domaća sorta, verovatno nastala u Polimlju. Sazreva početkom septembra. Plod se retko koristi za jelo u svežem stanju, već uglavnom prerađuje u džem, sok i najviše u rakiju. Zastupljena je u Plavskom basenu. Rodna je i otporna, ne traži posebnu agrotehniku i uspeva u lošijim zemljišnim i klimatskim uslovima, zbog čega se rado gaji.
S. Malinović
Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.
