Piše: Vesna Savić
Zamislite krompir koji apsorbuje manje ulja pri prženju, kukuruz i soju s povećanim sadržajem proteina, paradajz sa svežijim ukusom, slađe jagode, pirinač obogaćen vitaminom A… Sve to deluje primamljivo, ali to su namirnice čiji su ukusi i sastav popravljani biotehnologijom, čiji genetski materijal nije uslovljen prirodnim razmnožavanjem, već je stvoren u laboratorijskim uslovima.
Za deo sveta, pa i za nas, samo pominjanje genetički modifikovanih organizama – GMO i takve hrane na tržištu izaziva burne reakcije, iako je prodaja i proizvodnja GMO zvanično zabranjena kod nas.
Dve suprotstavljene „istine“
Srbija je bila prva zemlja u regionu koja je još 2001. zakonski regulisala gajenje i promet genetički modifikovanih organizama i upotrebu u poljoprivredi. U to vreme, proizvođači paradajza, kao prve genetički modifikovane biljke, obeležavali su sedmi rođendan svom mezimčetu, stvorenom u laboratoriji, i prebrojavali novac od njegove prodaje na svetskoj pijaci. Od tada je, i kod nas i svetu, donet niz propisa koji regulišu genetički modifikovane organizme (GMO) i genetički modifikovanu (GM) hranu, ali se suprotstavljene strane za i protiv GMO nisu izmirile. Jedni ističu da je GM hrana štetna po zdravlje pa i po život ljudi, da je kancerogena, da izaziva više hroničnih bolesti, pogubna za potomstvo. Uz to, GMO nepovoljno utiče na životnu sredinu, kontaminira zemljište i prirodu bez šanse na popravni.