Januar je mesec s najviše praznika, slava, preslava. On je, čini se stvoren za odmor, plandovanje, ali i „punjenje baterija“.
Voćnjak
Prvih lepih dana, kada je temperatura iznad nule i kada nema vetra, voćkama osetljivim na prolećne temperaturne promene valja okrečiti, bolje reći natopiti, debla i ramene grane. Radi se četkom tako što se nastoji da tečnost prodre u svaku pukotinu, jel ovo „farbanje“ ima i fitosanitarni karakter. Ako ste zaboravili, da vas podsetimo. Rastvor se pravi od 5 kg negašenog kreča, 500 g soli, 250 g sumpora u prahu, 25 l vode. Prvo se kreč „ugasi“ s malo vode, a zatim se dodaju sumpor i so, pa se sve razredi preostalom vodom.
U januaru počinje rezidba jabučastih i jezgrastih voćnih vrsta. Dok voćkama pravite „novu frizuru“, pažljivo zagledajte i pregledajte svaki nabor, staro, ali i mlado drvo, kako biste utvrdili da li je neophodno prskanje mineralnim uljima ili je dovoljno samo ono plavo, prolećno.
Voćari koji se bave plasteničkom proizvodnjom jagoda treba da započnu pripremu plastenika, da bi se jagode brale u vreme kada ih ima malo na tržištu i kada imaju dobru cenu.
Obavezno zaštitite voćke od zečeva i drugih štetočina, koje bi mogle da ih unište.
Povrtnjak
Stare tople leje valja pregledati, sve popraviti, očistiti i pripremiti za novu sezonu. Treba dovesti i uz njih složiti nezgoreo stajnjak i supstrat kojim će se puniti.
U lejama ranije napunjenim, u kojima se nezgoreo stajnjak slegao, i sloj je debeo 80 cm, krajem meseca može da se seje rasad za ranu proizvodnju povrća. Takve leje, ako su na otvorenom, treba dobro ušuškati, da se mlade biljke ne bi „prehladile“. Ako je topla leja formirana u plasteniku, dodatno ušuškavanje nije potrebno.
Negrejani plastenici retko kada dangube. Ako su mali pa je prva tura – salata, rotkvice, luk – već izvađena i potrošena, posadite novu. Ali, pazite na plodosmenu, a možete da se okrenete i novim vrstama – spanać, celer, karfiol, šargarepa… U većim plastenicima možete da posadite i krompir koji ćete vaditi kao mladi.
Povrće koje „zimuje“ u trapu, šupi, ili drugoj prostoriji u kojoj temperatura ne pada ispod nule, valja prebrati, u kantu ili gajbu izbaciti trulo koje će se odmah uništiti. Povrće koje ih je okruživalo, izdvoji se da bi se što pre utrošilo.
Pčelinjak
Košnice valja redovno osluškivati, jer pčelaru svaki zvuk ukazuje na stanje u unutrašnjosti. Košnice iz kojih se ne čuje zvuk treba zatvoriti, jer je to znak da su pčele uginule. Ako se iz njih čuje ravnomerno, tiho zujanje, to je za pčelara znak da pčele imaju i maticu i dovoljno hrane.
Zelenilo
Ako zemlja nije smrzla, mogu se i dalje saditi četinari i listopadni grmovi.
Iako pripadaju grupi toploljubivih biljaka, kaktusi nisu sobne biljke. Ne prijaju im pregrejane prostorije i topao vazduh. Zimi ih treba smestiti u zatvorene terase ili negrejane prostorije, u kojima je temperatura 4 do 7 stepeni, i ne treba ih zalivati.
Orhideje, koje su sve češće ukras naših domova, vole vlagu, pa ih je potrebno svaki dan orošavati, a zalivati jednom nedeljno tako što se čitava saksija uroni u posudu s hladnom vodom, u kojoj ostane oko pola sata. Nivo vode mora biti niži od saksije. Kada se saksija izvadi, stavi se na rešetku da se ocedi i tek onda vraća na staro mesto.
Vinograd
Ukoliko podižete novi vinograd, trebalo bi da na parceli odradite rigolovanje, a pre toga unesete organsko đubrivo.
Sunčanih dana bez vetra valja izaći u vinograd, pregledati kolje, žicu, sve popraviti, zategnuti, jer za mesec-dva počinje rezidba, pa da se lukovi mogu vezati za spremnu žicu.
Ovo je i vreme kada treba da kontrolišete vino, kako biste se uverili da mu se nije promenila boja, bistrina, ukus i miris. Čim grane sunce, podrum treba provetriti, da bi izašli gasovi, nastali raznim procesima sazrevanja vina.
Gljive
Sve dok ne otopli i sunčevi zraci se ne probiju kroz gustiš u šumama i šumarcima, izbor gljiva koje se mogu sakupljati, biće oskudan. U ovo vreme nešto češće može da se nađe ćuranov rep, jedna od najpopularnijih lekovitih drvenastih gljiva.
Sakupljaju se i judino uvo, bukovače – plava sa šeširićem i ona golubijeplave boje, zimska panjevčica, ganoderma lucidum i aplanatum, bukov trud i kresiva guba.
Lekovito i začinsko bilje
Poluparazitska biljka imela i hrastov lišaj su dve vrste koje se mogu sakupljati u slobodnoj prirodi.
