- Novembar je, sunce se tek blago osmehuje, smetaju mu oblaci, magla i vetar koji na mahove podigne svo suvo lišće. Nisu retke godine kada u naše krajeve navrati i sneg. A paori žure da porade sve što su isplanirali i što dobrim domaćinima priliči. Valja pospremiti voćnjake, vinograde, povrtnjake, cvetne rundele, pokupiti opalo lišće i biljne ostatke iz minule vegetacije i ako su bili zdravi složiti na kompostnu gomilu. Ovaj mesec je optimalno vreme za podizanje novih voćnjaka i vinograda ili podmlađivanje starih. U smiraj vegetacije valjalo bi pođubriti i uzorati sve parcele na kojima će se sledećeg proleća nešto sejati ili saditi.
- U slučaju da ste od onih koji baštu drže „pod konac“, idealno je vreme za uklanjanje ostataka prošlosezonskog povrća, korova, i ašovljenje kako bi zemlja preko zime izmrzla.
- Baštovani koji se vode prirodnim principima, ostatke povrća i korov ostavljaju na zemlji. Oni će dobro poslužiti sitnim insektima, glistama i mikroorganizmima koji će u njima naći zaklon i hranu i obogatiti baštu organskim materijama.
- U danima kada su temperature iznad proseka, novembar nam daje priliku da se obave još neki radovi za koje nije bilo vremena u oktobru, kao što je sadnja crnog i belog luka, priprema zemljišta za zimu…
- Ako niste stigli ranije, možete posejati i šargarepu i peršun, razne salate, spanać, blitvu, mirođiju, ali i grašak. Ipak, morate biti spremni da će grašak zbog viših temperatura i dovoljno vlage, iznići pre reda, a ukoliko bude golomrazice, moraćete na proleće da ga podsejete.
- Pre sejanja i sadnje, zemlju obogatite organskim đubrivom kao što je glistenjak, humus ili peletirano đubrivo.
- Povadite proletos posejane šargarepu, peršun, paštrnak, cveklu i ostalo korenasto povrće jer će, kada zemlja smrzne, to biti jako teško, posebno za cveklu koja, kada se smrzne postaje „krpasta“ i skoro neupotrebljiva. Peršun i paštrnak su slađi posle prvog mraza. Crnu rotkvu ne morate vaditi jer njoj minusi ne smetaju.
- Ukoliko je u bašti ostalo još bundeva, pustite da ih „ofuri“ prvi mraz. Zelene pardajze i nedozrele paprike možete iskoristiti za kiseljenje ili pripremu đuveča u koji se, po želji ukućana, može ubaciti i drugo popvrće koje preostane u bašti.
- Biljke koje su ranije posejane ili posađene, a koje će se brati zimi, kao što su blitva, raštan, praziluk, šargarepa, rukola i slične, zagrnite zemljom kako bi im koren zaštitili od vetra i mraza.
- U slučaju da ćete baštu ašoviti, pre obrade je pođubrite stajnjakom.
- Ako je vaša bašta okružena stablima, opalo lišće neće smetati, naprotiv, biće dobar malč. Ipak, s leja na kojima je posejano ili posađeno povrće valja ga uklonioti jer bi, ako se ne razgradi, moglo usporiti rast povrća u rano proleće. Lišće oraha, hrasta i platana, uklonite s leja jer štetno deluju na popvrće.
Osim radova na zemlji, ne zaboravite i „popratne aktivnosti“. Skonite kolce koje ste koristili kao potporu za paradajz jer će upiti svu vlagu. Iz bašte skonite sve plastične posude, posebno ako su pune vode jer bi mogle popucati zbog smrzavanja. Dezinfikujte alat…
