Tek smo stigli do polovine februara, a o prolećnoj setvi se već uveliko priča iako nas do najvažnijeg posla u godinu deli još dva meseca.
Za razliku od ranijih godina, kada se setva spominjala neposredno pre nego što treba da počne, ove zime se već prave kalkulacije koliko će koštati, prevenstveno setva kukuruza, koji je najzastupljeniji na oranicama i da li će biti dovoljno semena, odnosno da li su već obezbeđene dovoljne količine na tržištu.
Mada nema povoda za brigu jer će setva biti otprilike kao i lanjska – i u pogledu troškova i i obezbeđenja dovoljne količine semena, prilike na tržištu sada su drugačije u odnosu na prošlu godinu, a to je i podstaklo priču o setvi ranije nego uobičajeno. Tokom jeseni i zime cene žitarica bile su daleko veće nego prošle godine, a naša zemlja potpisala je sporazum s Kinom, najmnogoljudnijom zemljom sveta o izvozu kukuruza. Ove sedmice na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram kukuruza koštao je 22 dinara, soje 59,5 dinara, a pšenice 23,5 dinara, bez PDV. Mađutim, to neće dovesti da povećanja površina na kojima biti posejane ratarske kulture u odnosu na lane i preklane – zapravo malo šta će se promeniti jer će biti posejane poveršine u približno istom obimu, s malim, gotovo zanemarljivim odstupanjima.
– Nemamo oranica na kojima bi se širila setva jer su posebno u Vojvodini sve obradive površine već iskorišćene, a ukoliko i ima slobodnih parcela, to su njive s lošijeg kvaliteta – kaže Vukosav Saković iz Udruženja “Žita Srbije”. U tom udruženju smatraju da će kukuruz biti posejan kao i u prošle godine, na oko 970.000 hektara i da sadašnja dobra cena kukuruza neće doprineti da se poljoprivrednici previše okrenu toj poljoprivrednoj kulturi, zapostavljajući ostale.
Za takva očekivanja, navodi Saković opravdanje se nalazi u činjenici što je jesenas, kao i prošle jeseni, pšenice posejana na približno 600.000 hektara, mada je cena žita bila znatno viša nego tokom žetve i kasnije tokom zime i proleća.
– Ukoliko bi se samo za 100.000 hektara povećala setva kukuruza to bi za trećinu umanjilo površine pod sojom i suncokretom – upozorava Saković i navodi da procenjuje da bi jedino moglo biti manje posejano suncokreta, pa bi uljari uoči setve trebalo da povedu računa o svojim potrebama, sklope ugovore s poljoprivrednicima i unapred dogovore otkupnu cenu novog roda.
I poljoprivrednici kažu da neće ništa veliko menjati u setvenoj strukturi već će, kao i ranije sejati i kukuruz i soju i suncokret.
– Većina nas je još jesenas, čim je završena žetva kukuruza, prodala rod za 16 i 17 dinara, da bi se razdužili za seme i đubrivo – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Dobru cenu kukuruza osetili su trgovci, koji nemaju nikakve veze sa poljoprivredom osim što otkupljuju ratarske kulture, pune svoje silose i čekaju cenu i na našoj muci zarađuju i bogate se.
Po njegovim rečima kukuruza neće biti posejano ni više ni manje nego lane.
– Ako je sada kukuruz skup ne znači da će biti i dogodine. Smatram da ne treba postavljati pitanje koliko će zemljoradnici posejati kukuruza već kakvu će agrotehniku primeniti jer se primenom agrotehničkih mera postižu rekordni prinosi. Šta vredi ako neki ratar uveća površine pod kukuruzom, a izostavi potpunu agrotehniku – jer će tada s, recimo, šest hektara dobiti kukuruza kao da ga je uzgajao na duplo manjoj površini – ističe Kiš.
Izvor: Dnevnik
Foto: Dnevnik
