Otkupna cena maline na početku berbe u valjevskom kraju varirala je od 350 do 380 dinara za kilogram. Nešto skuplja bila je ona iz organskog uzgoja za koju su poljoprivredni proizvođači mogli da dobiju 400 dinara.
Berba je počela u nižim predelima valjevskog kraja, dok se za nekoliko dana očekuje i da prvi plodovi počnu da stižu i na većim nadmorskim visinama. Rodni potencijal je bolji nego prošle godine, ali su visoke temperature već uzele svoj danak. Ukoliko se nastavi, stručnjaci smatraju da će biti smanjeni i prihodi i kvalitet.
Radiša Spasojević iz sela Donje Leskovice ovo voće gaji na nešto više od jedan hektar površine. Kako kaže, obično bude do dva vagona, toliko je očekivao i ove godine, ali sad ne veruje da će dostići tu količinu.
„Prošle godine sam samo u jednom branju nabrao 1,18 tona, a ove godine teško. Ovo što smo ubrali – to je. Ako se nastave ovakve temperature, biće dobro ako ih uopšte bude. Katastrofa je. Ovo što ja gajim su organske maline i smanjena mi je količina, ali ni onih koje nisu organske, neće biti, nema tu pomoći, da se nešto dodaje preparata, temperature čine svoje“, objašnjava Spasojević.
Na konstataciju da se sad jedino može čekati da se ova godina „pregrmi“, Spasojević komentariše da svake godine „mi čekamo da se nešto pregrmi“.
„Ono što se kaže, u nadanju ludak umire. Naš problem je sistem koji postoji u državi. Na primer, mi imamo branu Rovni, veliko jezero, gledamo u njega, ali nikakve koristi od toga nema. Uglavnom se ovako skupimo negde, slikamo, snime lepo za televiziju i pozdravimo se. Kad dođemo kući, gledamo šta ćemo, nema vode za navodnjavanje, nema za stoku. Nema ni vode, a nema ni puta.“
Nešto više optimizma ima Miroslav Simić iz istog sela, koji kaže da je situacija teška, ali da se mora boriti.
„Teška su vremena za seljaka bila oduvek. Ako nas izda malina, valjda nas neće izdati neka druga kultura. Ja se bavim i voćarstvom i stočarstvom, ne zna se gde je teže, ali moramo se boriti. Ove godine sam jedan deo navodnjavao, dovlačim vodu, borim se. Cena je ove godine dobra, kvalitet je dobar, tamo gde je bilo vode, ali ne znam kako ćemo izdržati ove vremenske uslove“, kaže Simić i dodaje da vode nema dovoljno da bi se podmirio ceo zasad potpuno, da ima dovoljno vlage.
„Prinosi neće biti kao što smo očekivali, ali smo cenom zadovoljni.“
Simići se ovim uzgojem bave već više od pola veka, dodaje i da je crveno zlato uzgajao i njegov deda, a potom i otac.
„Prošla su vremena kada se malina mogla gajiti na velikim površinama. Danas nema ko da je bere. Mi moramo da se prilagodimo i da je gajimo na onoj površini sa koje možemo da poberemo mi u porodici. Ne mogu se više naći kvalitetni berači. Oni više razmišljaju koliko ćemo mi zaraditi nego on od svog rada. I nije to samo kod ovog voća, uopšte u poljoprivredi, moraće da se gaji i radi samo onoliko koliko se sopstvenim snagama može“, kaže.
Stručnjaci su proteklih dana obilazili zasade i već se primećuju bele ožegotine, i smatraju da što će uticati na krupnoću ploda i sazrevanje, al ii da će se pratiti situacija na terenu. Ono što savetuju je da se malinjaci navodnjavaju, ali i da se uspostavi sistem orošavanja i zasene.
Poslednje nedelje juna u Brankovini je održana tradicionalna manifestacija Dan maline. Ovo je 59. godina kako se bez prekida okupljaju najbolji malinari valjevskog kraja. Ove godine, na izložbi je učestvovalo 20 izlagača, a kao i ranijih godina dodeljene su nagrade najboljima. Za najbolji prinos po jedinici površine nagrađen je Darko Tadić iz Dragodola.
Marko Tešić iz Donjih Leskovica nagrađen je za primenu agrotehnike, a Marko Milivojević iz Družetića za uzgoj nove sorte na ovim prostorima glen ample. Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo priznanje je dodelila Milomiru Đedoviću iz sela Stubo za čuvanje sorte vilamet. Miroslav Savić je po oceni žirija imao najuređeniji malinjak, dok je Marija Isailović dobitnica nagrade za proizvodnju ovog voća u otežanim uslovima. Radiši Spasojeviću iz Donjih Leskovica uručeno je priznanje za stalnost u proizvodnji.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
