Piše: Biljana Nenković
Lokalne vlasti u Kniću pokrenule su prvu fazu Geografsko- informacionog sistema (GIS) za poljoprivrednike, u kojoj će proizvođači moći odmah da saznaju kakvi su potencijali njihovih parcela i šta najbolje uspeva na njihovim njivama. Tako proizvođači u Kniću mogu jednim klikom kompjuterskog miša da provere da li njihovo podneblje, mikroklima ili sastav zemljišta odgovaraju kulturi koju žele da gaje. GIS je od koristi ne samo poljoprivrednicima, već i lokalnoj samoupravi.
Takozvani Agro GIS služi za praćenje i planiranje biljne proizvodnje u ovoj opštini, čiji razvoj gotovo stoprocentno zavisi od poljoprivrede. Poljoprivrednici na jednom mestu imaju sve podatke kada odlučuju o tome koju kulturu će gajiti, a lokalna samouprava ima uvid u to da li proizvodnja koju je poljoprivrednik zamislio zaslužuje subvencije. Naime, novac iz budžeta moći će da dobiju oni čiji se izbor kulture slaže sa uslovima podneblja.
– Kada poljoprivrednik iz naše opštine ubuduće bude želeo da zasadi borovnice, nektarine ili neku drugu voćarsku, ratarsku ili povrtarsku kulturu, moći će u ovom sistemu da sazna kakva je mikroklima, kakav je sastav zemljišta, nadmorska visina, kao i sve ostale parametre, važne za uzgoj vrste koju je odabrao. Ovaj sistem je živ. Stalno će se nadograđivati i radiće se fazno – kaže Zoran Đorović, koji je inicirao uvođenje inovativnog Agro GIS sistema u Kniću.
GIS u Srbiji ima posebno mesto zbog podatka da su od 25 okruga bez Kosova i Metohije, čak 22 okruga ruralna. Naime, ruralne oblasti podrazumevaju područja koja imaju gustinu naseljenosti manju od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru. Pomenuta 22 okruga čine oko 90 odsto teritorije Srbije, gde živi 66 odsto stanovništva. Reč je, dakle, o prostoru gde postoji izrazita zavisnost od poljoprivredne proizvodnje u kome dominira ekstenzivan način proizvodnje u poljoprivredi.
Poljoprivredna proizvodnja većine domaćinstava je tradicionalna i karakterišu je izražene oscilacije i visoka zavisnost od klimatskih uslova, usitnjenost poseda, nedostatak investicija, zastarela oprema i loša organizacija. Česti su problemi s otkupom poljoprivrednih proizvoda, kao i jak pritisak konkurencije iz okruženja, koje snabdevaju srpsko tržište velikom količinom jeftinijih proizvoda.
Izuzetak srpske poljoprivrede predstavlja jednim delom prostor Vojvodine, pre svega tamo gde je izvršeno ukrupnjavanje poseda i gde je proizvodnja dosegla ekonomiju obima. Na takvim gazdinstvima već se primenjuju savremene agrotehničke mere, a neretko i neke druge savremene tehnologije.
Pomoć ostanku mladih na selu
Uporedo s uvođenjem Geografsko-informacionog sistema, lokalne vlasti planiraju široku kampanju, čiji je cilj da se obodni krajevi opštine preorijentišu na voćarstvo, zbog povoljnih klimatskih uslova i sastava zemljišta. Prema rečima Mirjane Pavlović, iz Fonda za razvoj poljoprivrede u Kniću, prošle godine nabavljeno je 4.000 sadnica voća, koje će biti podeljene upravo na područjima koja su prema Agro GIS-u pogodna za voćarstvo.
– Cilj nam je da zadržimo mlade na selu. A, ako ih već molimo da ostanu, onda je red i da im pomognemo. Upravo se mladi odlično snalaze s primenom novih tehnologija u poljoprivredi. Oni su spremni da uče i da potraže pomoć stručnjaka, koju ćemo im obezbediti, kaže agronom Mirjana Pavlović.
Od Agro GIS-a najveću korist svakako će imati poljoprivrednici u Kniću. Njima bi ovaj sistem trebalo da skrati put do odluke šta može da uspeva na njihovim njivama. Na jednom mestu nalaze se parametri koji su za njih važni. Tim pre što je opština Knić razuđena i u različitim delovima su drugačiji klimatski uslovi. Deo kod Gružanskog jezera je plodna dolina u kojoj uspevaju povrtarske kulture, dok je ostatak na različitim nadmorskim visinama i s različitim sastavom zemljišta. Jedan deo sela gravitira ka Rudniku, dok su drugi orijentisani ka Gledićkim planinama. Korist od Agro GIS-a imaće i lokalne vlasti. Njihov budžet za subvencije je skroman i godišnje iznosi oko 20 miliona dinara. Đorović kaže da ga zato treba korisno i pametno raspodeliti.
– U budućnosti Agro GIS biće veoma važan pri dodeli sredstava iz lokalne kase. Ne može neko da traži subvencije, recimo, za gajenje borovnica, ako svi parametri ukazuju na to da ona ne može da uspe na njivi onog koji traži novac. Na taj način smanjujemo rizik da budžetska sredstva, odnosno novac poreskih obveznika, ulažemo u nešto što je unapred osuđeno na propast i nije održivo na toj parceli – objašnjava Đorović.
Prema njegovim rečima, tako se pametno raspoređuje novac namenjen poljoprivredi, a on će biti dodeljen onome čija je odluka opravdana. Naravno, poljoprivrednici uvek mogu da dođu i posavetuju se šta bi mogli da sade na svojim parcelama.
– Obezbeđeni su kontakti sa stručnjacima s naših instituta i fakulteta različitih profila. Poljoprivrednici će u konsultaciji s njima moći da provere koliko je njihova odluka ispravna. Svima je cilj da se što manje prave greške, jer i proizvođači ulažu svoj kapital i dobro je da budu sigurni da će im se investicija na kraju isplatiti – dodaje Đorović.