ZA LEŠNIK VAM TREBA ZNANJE I IMANJE, PLASMAN NIJE PROBLEM
Da li se isplati proizvodnja lešnika u Srbiji? Kako se to radi, kolika su ulaganja, a kolika zarada, i ko se sve upušta u taj posao? To su pitanja koja voćari često postavljaju sebi ali i stručnjacima.
Lako je napraviti, treba to i prodati – zadatak je savremenog biznisa i svesni su ga svi koji razmišljaju o pokretanju neke, pa i poljoprivredne proizvodnje. Kad je reč o lešniku, nije tako – lako ga je i „napraviti“, a i prodati. Za lešnik je potrebno samo nešto para i znanja, i naravno-strpljenje. A opet, u Srbiji je proizvođača tako malo, da se 90 odsto lešnika uvozi.
Stabilna cena omogućuje dugoročne planove
Zašto je tako malo leskara u Srbiji? Najverovatniji razlog je što lešnik ipak ima jednu, ali veliku manu – spor povrat kapitala. Da leska počne da vraća uloženo potrebno je šest do osam godina, a za pun rod, koji konačno donosi profit, valja čekati do desete ili jedanaeste godine. Onda dolazi period „slasti“, jer leska rađa i više od pedeset godina. Dobra stvar u svom ovom čekanju je što je lešnik stabilna roba i cena i potražnja ne osciliraju previše tokom dužeg perioda. Zato se u poslu s lešnicima može računati i planirati na duge rokove.
Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, trenutno se u Srbiji pod zasadom leske nalazi 1.000 –do 1.200 hektara. Stari su u proseku 4 do 5 godina, s prosečno 600 sadnica po hektaru i prinosom od 7 do 10 kilograma po stablu. Na osnovu ovakvih podataka, godišnja proizvodnja lešnika u ljusci procenjuje se na oko 4.000 do 5.000 tona. Najveći zasadi se nalaze u Šidu (137 ha), Pećincima (111 ha), Kuli (107 ha), Šapcu (71 ha), Crvenki (58 ha) i u Vršcu (51 ha). Polovina podignutih zasada je pod kvalitetnim italijanskim sortama koje služe uglavnom za industrijsku preradu, dok je druga polovina pod krupnorodnim turskim sortama koje se koriste za jelo i domaće kolače.
Naravno, nije sve idealno. Svaki hektar pod leskom opterećuju i veliki troškovi. Ipak, proizvodnja ovog orašastog voća je isplativa i uvek se nađe kupac. Kako navodi dr Čedo Oparnica, profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, isplativost uzgoja leske vidi se iz podatka da pet hektara pod njom zadovoljava sve finansijske potrebe četvoročlanog domaćinstva. Dakle, od pet hektara leskara četvoročlana porodica može komotno da živi. Ali za pravu proizvodnju za industriju je potrebno minimum deset hektara.
Parcela mora biti prava
Ima li tržišta za naše lešnike? To pitanje se u Srbiji, ali i u Evropi, još dugo neće postavljati. Najveći evropski proizvođač je Italija, a izvoznik u Evropu svetska lešnik-velesila Turska iz koje stiže čitavih 75 odsto proizvodnje. Iz ove zemlje čak i italijanski konditori uvoze lešnik za svoje potrebe. Što se nas tiče, tek je tu rupa u potrebama. Srbija uvozi 90 odsto lešnika, što je vrednost od gotovo 7 miliona evra.
Svedoci smo ekspanzije zasada lešnika i zbog toga pre podizanja zasada, treba obratiti pažnju na kvalitet, tip i plodnost zemljišta. Kako je ono jedan od najbitnijih faktora za uspešno gajenje ove voćke, loš izbor parcele može imati katastrofalne posledice jer se greške jako teško ispravljaju. Zemljište je jedan od osnovnih činilaca za uspešnu proizvodnju pa se prvo moraju ispitati njegove fizičke i hemijske osobine. Iako nije veliki probirač za lesku su najpogodnija rastresitita, propustljiva i plodna zemljišta. Najviše joj odgovaraju černozemi, aluvijumi i gajnjače, strukturno, rastresito i dobro aeriano zemljište, koje ima pH od 6 do 8. Na aluvijumima, na visini od 100 do 500 m može da se nabere 4 do 5 t/ha. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda nisu pogodna za gajenje leske. Lešnik ne podnosi ni močvarna zemljišta.
Poznato je da su u Srbiji propali neki leskari zbog toga što su sađeni na zemljištima neodgovarajućeg kvaliteta. Kao divlja voćka, leska raste na krečnom i silikatnom zemljištu. Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijanje korenove mreže kako lateralno, tako i po dubini. A to će omogućiti zemljišta s dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine.
Optimalni sastav zemljišta
Trebalo bi nastojati da se za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona zemljišta koja traže najmanje ulaganja za dovođenje u odgovarajuće uslove.
Optimalan sastav zemljišta bi trebao da bude:
- krupan pesak 35,3 do 51,2 %,
- sitan pesak 22,7 do 29,5 %,
- koloidi 14,1 do 23,4 %,
- glina 7,4 do 10,5 %,
- kreč manje od 1,3 %,
- humus 2,5 do 3,9 %,
- pH (kiselost) 6,92 do 7,4,
- azota (N) 0,12 do 0,22 %,
- fosfora (P2O5) 80 do 120 mg/kg,
- kalijuma (K2O) 250 do 300 mg/kg.
To praktično znači da je za rast i razviće leske dovoljno plodno zemljište koje sadrži preko 3 % humusa.
Piše: Dipl. inž. poljoprivrede Mihajlo Žikić, PSSS Zaječar
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
