OTROVNI CVETAK KOJI LEČI MNOGE BOLESTI
Mesec maj najčešće asocira na zanosni miris cvetka đurđevka čiji čudesni, gordi beli zvončići prosto mame da ih pomirišete. Đurđevak (Convallaria majalis) je poznat i pod nazivom đurđica, šmarnica ili đurđevac, a zvonasti beli grozdovi njegovih mirisnih cvetova pravi su ukras bašte. Veliku primenu ima i u farmaceutskoj industriji i proizvodnji parfema.
Voli senovita mesta i umereno plodna zemljišta
Poreklom je s prostora umerene klime, raste u hrastovim šumama, na brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuća. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla. Najbolje uspeva na senovitim mestima i umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare, brzo se širi i pokriva zemljište zahvaljujući rizomima, kojima se razmnožava.
Gaji se relativno lako. Rizomi se sade od februara do aprila na dubinu od 2 cm i na rastojanju od 10 do 12 cm. U proleće, dok biljka ne procveta, potrebno je redovno zalivanje i odražavanje zemljišta vlažnim. Kad prođe sezona cvetanja uvenule cvetiće je potrebno odseći i postepeno smanjivati zalivanje. Pošto se đurđevak relativno brzo širi, početkom jeseni trebalo bi izvaditi gusto ukorenjene bokore i podeliti podzemna stabla. Posle pet godina na istom mestu, trebalo bi biljke izvaditi i ponovo presaditi u obrađenu zemlju. Može se gajiti i u saksijama. Rizomi se sade u saksije koje se do ivice ukopavaju u zemlju u bašti. Zimi se saksije unose u kuću na svetlo mesto. Pogodna temperatura je od 12 do 14 stepeni i potrebno ga je umereno zalivati. Veoma je bitno da temperatura ne bude previsoka, jer će izostati cvetanje.
Francuski praznik i hajdučka amajlija
U stara vremena su momci i devojke brali ovo cveće jer su verovali da donosi sreću u ljubavi. Kod nas je nekada bio običaj da se na Đurđevdan ljudi kite đurđevkom kao simbolom rascvetalog proleća. U svakom slučaju, ova biljka veoma je poznata celom svetu, a u nekim zemljama je i nacionalni cvet.
Kod Francuza, čija se tradicija naslanja na drevne keltske običaje, kada se početkom maja bere đurđevak, taj dan, odnosno 1. maj ne slavi se samo kao praznik rada, nego i kao praznik đurđevka. To je jedini dan u Francuskoj kada je dozvoljeno da se cveće prodaje na ulici i svakog prvog maja se tradicionalno kupuje buketić đurđevka i poklanja se bliskim i voljenim osobama. On je simbol povratka sreće, čistoće srca, nežnosti i ljupkosti, od davnina krasi bukete nevesta, jer se veruje da donosi sreću u ljubavi.
U Srbiji je ovaj cvet vezan za veliki prolećni praznik Đurđevdan. Deo običaja koji se vezuje za ovaj praznik ima mnogo dublje korene od hrišćanskih, jer se upravo početkom maja kod starih Slovena odvajalo leto od zime, a cvetak koji je mirisom ispunjavao nozdrve i dušu nagoveštavao je dolazak prijatnog toplog vremena. Uoči Đurđevdana pleli su se venčići od đurđevka, a ukrašavanje krovova i vrata tim vencima uoči ovog praznika prizivalo je blagostanje u život porodice, odnosno uspešnu godinu u kojoj će sve da procveta. Zbog verovanja da donosi dobru sreću, naši hajduci su uoči Đurđevdana bili kićeni đurđevkom, noseći ga kao amajliju.
Kome đurđevak ne miriše…
Prema istraživanju svetski poznatog lekara prof. dr Tomasa Pečnera, postoji veza između pokretljivosti spermatozoida i osećanja mirisa đurđevka. Tako da, ukoliko momku njegova draga zaogrnuta u miris ovog majskog biserka ne miriše, onda je to znak da će imati problema sa stvaranjem potomstva. Naime, ako muškarac ne oseća miris đurđevka, to je neosporan znak tromosti njegovih spermatozoida.
Legende i običaji
Postoji više legendi o ovoj biljci, ali dve su najpoznatije. Po prvoj, veruje se da su se suze Bogorodice, u trenutku kad je plakala ispred krsta na kome je bio razapet Isus Hrist, pretvorile u đurđevak. Druga legenda tvrdi da je cvet nastao od Evinih suza kad je morala da napusti rajski vrt. Danas, đurđevak simboliše povratak sreće i čistoću srca. Postoji i verovanje da opojni miris đurđevka u proleće mami slavuja da potraži svoju srodnu dušu.
Piše: Svetlana Mujanović
