Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Đumbir iz sopstvene bašte – lako i korisno

Đumbir iz sopstvene bašte – lako i korisno

Једну од најздравијих зачинских биљака не морате скупо плаћати

1138
Фото: Shutterstock

Đumbir spada u grupu najzdravijih začina. Od davnina se koristi za poboljšanje varenja, jačanje imunskog sistema (samim tim i u sada aktuelnoj borbi protiv prehlade i gripa), sprečavanje mučnine, bolova u mišićima, kao i raznih upala. Dokazano snižava nivo šećera i holesterola u krvi i može pomoći kod srčanih problema. Takođe, đumbir poboljšava rad mozga a, prema nekim studijama, pomaže i u borbi protiv raznih oblika kancera.

Jedinstveni ukus i aromu đumbiru daju ulja, od kojih je najznačajnije gingerol. To je glavni bioaktivni sastojak ove biljke, koji ima mnogo korisnih svojstava. Pre svega, značajan je za sprečavanje upala, a ima i antioksidativna svojstva.

Đumbir s medom, limunom i belim lukom

Uzmite 500 g meda, veći koren đumbira, sok jednog limuna ili ceo limun narezan na kriške, te tri-četiri čena belog luka. Naribani đumbir, sok limuna i naseckani beli luk stavite u teglu s medom napunjenu do pola. Neka odstoji jedan dan, pa dopunite teglu medom. Ako ste bolesni, uzimajte po tri kašičice na dan, a zbog prevencije – kašičicu  do dve na dan.

Gajenje bez nepoznanica

Saznanje o blagotvornosti đumbira za ljudski organizam, uz podatak da mu je cena na pijacama i u prodavnicama prilično visoka, navodi nas na pomisao da ga sami gajimo u bašti ili u saksiji. To potkrepljuje i  mišljenje iskusnih baštovana da njegovo gajenje nije previše komplikovano.

Počnimo od sadnje, odnosno od nabavke kvalitetnog gomolja, rizoma, što je i jestivi deo ove lekovite začinske biljke. Organski đumbir prilično teško ćemo naći, jer su komercijalno gajene biljke najčešće tretirane supstancama koje sprečavaju rast. Ipak, i kod ovakvog đumbira se može izazvati klijanje.

Foto: Shutterstock

Treba znati da postoje razni varijeteti đumbira, ali se najčešće gaji Zingiber officinale, koji je kod nas najčešći. Prilikom sadnje potrebno je posebno obratiti pažnju da biljka ima  sveže rizome, sa zdravim „pupoljcima“ na krajevima. To je najvažniji znak da se biljka sprema za vegetaciju. Nije neophodno da đumbir koji odaberemo već ima ozelenele pupoljke, iako bi to bilo idealno.

Čaj protiv migrene

Za čaj je potrebno dve kašičice svežeg ili sušenog đumbira i 2,5 dl vode, a pola limuna i kašičica meda dodaju se nakon što se napitak malo ohladi. Čim osetite simptome migrene, počnite da pitjete čaj, i to najmanje četiri-pet puta na dan.

Ukoliko možete, uvek je bolje da koristite organski đumbir baš stoga što su  biljke gajene za prodaju uglavnom tretirane supstancama koje sprečavaju rast. Ipak, ako koristite i ovakav đumbir, možete izazvati klijanje i to potapanjem korena u toplu vodu preko noći. Moguće je isto postići i potapanjem preko noći rizoma u kompostni čaj.

Blago zalivanje i dobra drenaža

Đumbir uspeva na visokokvalitetnim, ocednim, blago kiselim zemljištima, pH vrednosti od 6,1 do 6,5. Mešanjem baštenske zemlje sa kompostom ili glistenjakom dobija se optimalni supstrat za gajenje. Đumbiru odgovara delimična senka sa malo jutarnjeg sunca, zaklonjenost od vetra i preterane vlage. Ukoliko sadimo biljku čiji rizomi  nisu proklijali, temperatura zemljišta mora biti viša (20° C i više). Možemo ga posaditi i u saksij, a tada ona mora imati dubinu od barem tridesetak centimetara, uz neophodnu dobru drenažu.

Najbolji za sadnju su čvrsti, sveži, zdravi rizomi, sa zelenkastim „pupoljcima“, koji se formiraju na krajevima gomolja i podsećaju na klice kod krompira. Od jednog đumbira možete napraviti i posaditi više novih biljaka tako što ćete iseći rizome na više delova. Vodite računa da sečivo kojim to radite treba dezinfikovati, bilo da je to nož ili makaze. Svako parče veličine 4 do 5 cm sa zdravim pupoljkom može dati novu  biljku. Nakon sečenja, delove treba ostaviti na suvom nekoliko dana da bi rane zarasle dovoljno da ne budu podložne infekcijama.

Prethodno pripremljen đumbir sadi se na svakih 5 do 10 centimetara u pripremljen supstrat, tako što pupoljke okrenemo ka gore. Ukoliko se sadi u redu, razmak između dve biljke treba da bude 20 cm. Rizome valja saditi oko 5 cm duboko. Ukoliko se sadi u saksije, one moraju imati prečnik od najmanje 35 cm i u njih se zasade dve do tri biljke. Nakon sadnje, treba lagano zaliti zemlju. Vlažna, blatnjava zemlja izazvaće truljenje biljaka, te još jednom podsećamo da đumbir voli blago zalivanje i obavezno dobru drenažu. Poželjno je da svako parče koje ima tri ili više pupoljaka – tada su i  šanse da proklija mnogo veće.

Tinktura za čišćenje jetre

Operite srednji koren đumbira (30 g) i naribajte ga s kožicom, te  stavite u posudu od tamnog stakla. Prelijte s 200 ml rakije, zatvorite i ostavite na tamnom 10-14 dana. Razredite hladnom prokuvanom vodom u odnosu 1:1. Uzimajte natašte 10 minuta pre jela: početi s 10 kapi, povećavajući svaki dan za dve kapi, a posle 15 dana, kad dođete do 40 kapi – nastavite da pijete još 15 dana istu dozu, a zatim smanjite (po 2 kapi na dan) do 10 kapi na dan. Napravite pauzu od dve nedelje i ponovite tretman.

Deset meseci do zrelosti

Đumbiru treba i do 10 meseci da sazri. Biće spreman za vađenje u proleće, ali ga možete ostaviti celo leto i tek na jesen ga izvaditi, da biste imali veći rod i zrelije biljke, sa jačom aromom. S padom temperature, stabljike đumbira će požuteti u kasno leto ili ranu jesen. Tada je vreme da postepeno prekinete zalivanje, do potpunog prestanka sa odumiranjem stabljike.

Ova biljka ima mnogo jači ukus ako se razvija u zemlji. Kada se stabljika osuši, najmanje osam meseci nakon sadnje, rizomi se vade. Nekad se mogu  izvaditi tri do četiri meseca posle sađenja. Ali, ovi mladi rizomi se moraju vaditi sa dodatnom pažnjom, s obzirom na to da im je pokožica veoma osetljiva i podložna “modricama”, a pritom im je i ukus blaži nego kod zrelijih.

Kada se spremite za vađenje, podignite biljke lagano iz zemlje. Skinite listove i operite rizome. Kada se cela biljka đumbira izvadi, rizomi se odvoje  i odabere se nekoliko njih sa pupoljcima koji su dobri za ponovnu sadnju, a ostatak se čuva u frižideru, trapu ili na drugi način. Rizomi koji su ponovo posađeni ili ostavljeni u zemlji, ne zahtevaju nikakvu posebnu pažnju dok ponovo ne otopli. Drugi način da stalno imate zalihe đumbira je da ne izvadite sve biljke, već se po potrebi vade mlađi rizomi. Biljka se ponovo umnožava iz starijih rizoma.

Voli senku, vlagu i toplotu

Đumbiru prijaju zaklonjena mesta, sa zasenom, toplo vreme, vlaga i veoma plodno, vlažno zemljište. Raste polako, te izdanci mogu najbrže iznići nakon nekoliko dana ukoliko imate sreću, ali treba nastaviti blago zalivanje nekoliko nedelja nakon sađenja. Đubrenje nije neophodno ukoliko se đumbir sadi u bogato zemljište. Ukoliko je zemlja posna, ili se žele postići veći prinosi, treba đubriti malim količinama tečnog đubriva svakog meseca. Kada nikne, malč će ga štititi od hladnoće i sprečavaće rast korova, koji ga mogu ugroziti. Debeli sloj malča je obavezan ukoliko temperature prilikom sadnje padnu ispod 10° C.

Sirup od đumbira

Uzmite četiri kašičice kvalitetnog meda, jedan naseckani crveni luk i 50 g đumbira. Promešajte i sve  ostavite da odstoji preko noći. Uzimajte jednu čajnu kašiku ove smese pet do šest puta na dan. Ublažava kašalj i ima protivupalno, antivirusno i antioksidativno svojstvo.

Lekovita inhalacija

Ako ne želite da pijete čaj od đumbira, pokušajte da se inhalirate da biste “pročistili misli” i rešili se glavobolja. Skuvajte nekoliko komadića đumbira ili kašičicu praha od njega i inhalirajte se nekoliko minuta, odmah kad počnete da osećate glavobolju.

Bolja cirkulacija uz obloge

U loncu zagrejte oko pet litara vode. Naribajte koren đumbira u pamučnu kesicu ili gazu, čvrsto je svežite, pa stavite u vruću vodu, ali je važno da voda ne vri i da se đumbir ne kuva. Nakon nekoliko minuta umočite peškir i dobro ga ocedite držeći ga za suve krajeve. Žustro istrljajte ruke, noge, leđa, vrat i ramena, trbuh i područje dekoltea, ali ne i grudi.

Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.