U savremenim intenzivnim zasadima đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera od koje zavisi rast i rodnost voćaka. Za normalno rastenje i rodnost voćaka neophodni su sledeći makroelementi: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i dr. Njih biljke troše u većim količinama. Međutim, voćke uzimaju i druge elemente u manjim količinama, a čiji nedostatak može uticati na mnoge fiziološke poremećaje u biljkama: bor, cink, bakar, gvožđe, molibden, mangan. Đubrenjem se unose ovi elementi u zemljište kako bi se održali u optimalnim količinama.
Za voćnjak nije podesan ni višak ni manjak ovih elemenata. Od svih elemenata najbitniji su azot, fosfor i kalijum. Azot je veoma važan za vegetativni razvoj voćaka, ali i za obrazovanje generativnih organa. Kasno đubrenje velikim količinama azota utiče na bujan porast mladara i krupnije plodove. Takvi mladari ne odrvene do jeseni i često su skloni izmrzavanju, a plodovi su krupniji i slabije se čuvaju. U slučaju nedostatka azota letorasti su slabijeg porasta i manje se obrazuju cvetni pupoljci. Fosfor utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka, zametanje i normalan razvoj plodova, kao i na prisustvo boje i aromatičnih materija u plodovima. Kod voćaka koje su obezbeđene fosforom, na vreme dolazi do odrvenjavanja letorasta. Kalijum utiče na rodnost voćaka i on se naročito nalazi u rodnim grančicama, lišću i plodovima. Kalijum utiče na kvalitet i boju plodova.
Da bi se moglo izvršiti đubrenje, neophodno je znati prisustvo ovih elemenata u zemljištu i biljkama. Zato je svake godine neophodno uraditi folijarnu, a svake četvrte godine i zemljišnu analizu, kako bi se znalo koje količine hraniva treba dodati u zemljište. U manjim voćnjacima može se praćenjem bujnosti, kvaliteta plodova, prinosa, kao i količine obrazovanih rodnih pupoljaka odrediti vizuelno koji elementi nedostaju i odrediti količinu đubriva. Međutim i u takvim zasadima treba nastojati da se izvrši folijarna analiza bar svake druge godine.
Đubriva se prema poreklu dele na organska (prirodna) i mineralna (veštačka). Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak, osoka, kompost, zelenišno đubrenje itd. Njima se popravlja struktura zemljišta tj. zemljište se obogaćuje humusom i omogućuje bolje iskorišćavanje mineralnih materija. Mineralna đubriva imaju u sebi elemente u neorganskom obliku i dele se na prosta i složena (kompleksna). Najvažnija azotna đubriva su: KAN (27% N), amonijum sulfat (21% N) i urea (46% N). Sva ova azotna đubriva se koriste pre i za vreme vegetacije. Od fosfornih najviše se koristi superfosfat (17–19% P2O5), Tomasovo brašno (16–22% P2O5, a od kalijumovih: kalijum-sulfat (48–52% K2O) i kalijum hlorid (58–62 K2O). Međutim, danas se u voćarskoj proizvodnji najviše koriste kompleksna đubriva koja se sastoje od dva ili više hranljivih elemenata. Najbolje je ako je odnos NPK u takvim đubrivima 2:1:3.
Za voćarsku proizvodnju najpogodnija su sledeća kompleksna đubriva: 8:4:20, 10:20:30, 9:18:27, 7:14:21. U nedostatku ovih kompleksnih đubriva mogu se upotrebiti i kompleksna đubriva sa sledećim odnosom 15:15:15 i 14:14:14. Fosforna i kalijumova đubriva se unose u zemljište tokom mirovanja vegetacije. Što se sadržaj azota u kompleksnim đubrivima povećava, to im se primena pomera ka početku vegetacije.
R.D.J.
