Nedostatak nekog hranljivog elementa može se uočiti na osnovu promena na čokotu. Međutim, prilikom vizuelne procene lako se prave greške jer su neke promene slične, a imaju različite uzroke. Ne treba zapostaviti činjenicu da kada se neke od njih uoče može da bude već kasno za vinovu lozu.
Za određivanje potrebne količine đubriva korisno je znati podatke prosečnom iznošenju hranljivih materija vegetativnom masom i prinosom, potom svojstvima sorte i lozne podloge, osobinama zemljišta, gubitku hranljivih materija ispiranjem itd. Veoma važna je analiza zemljišta iz vinograda jer ona daje pravu sliku o stanju hraniva u njemu. Ništa manjeg značaja nije ni analiza biljnog materijala, koja podrazumeva hemijsku analizu listova. Zasniva se na činjenici da je sadržaj hranljivih elemenata u listovima, odraz njihovog sadržaja u zemljištu. Uzorci listova (list naspram prvog grozda) uzimaju se u vreme cvetanja vinove loze i u šarku. Posle sušenja podvrgavaju se određenom hemijskom postupku iz koga se dobije matični rastvor, a iz njega očitava sadržaj hranljivih elemenata.
Ne treba zapostaviti ni vreme unošenja pojedinih đubriva. Na početku vegetacionog perioda i tokom intenzivnog rasta lastara vinova loza ispoljava najveće potrebe za azotom. Njegov nedostatak se najpre manifestuje pojavom bledozelenih listova i usporenim rastom lastara koji imaju kratke internodije. Listovi su sitni i tanki, a može doći i do osipanja cvetova, sitnozrnosti i rehuljavosti grozdova.
Azotna mineralna đubriva su lako pokretljiva i rastvorljiva. Optimalno vreme za njihovo dodavanje je početkom vegetacije, odnosno neposredno pre cvetanja. Kasnom primenom, tj. znatno posle oplodnje može doći do produžetka vegetacije i lošijeg sazrevanja loze, a samim tim i do veće osetljivosti na mrazeve. Najbolje je da se rasturaju po površini zemljišta, a zatim plitkom obradom, dubine oko 10 centimetara, unose u zemljište. Ukoliko bi ostala na površini zemlje u uslovima kada nema dovoljno vlage postala bi manje dostupna za vinovu lozu. Nije poželjno da se izostavi dodavanje azota na siromašnim, odnosno zemljištima koja imaju manji sadržaj humusa, posebno u iznurenijim vinogradima.
Prilikom dodavanja ovog elementa potreban je oprez. Najbolje je da se to radi u skladu sa potrebama vinove loze. Jer i njegov višak može biti nepovoljan. U uslovima kada ga ima previše, a nedostaju fosfor i kalijum, dolazi do prebujnog porasta lastara, prevelikog osipanja cvetnih pupoljaka i cvetova i pojave rehuljavih grozdova. Vegetacija traje do kasno u jesen, kasni i sazeravnje grozdova i lastara, što je posebno nepovoljno u severnijim vinogradarskim područjima. Takođe, manja je i otpornost vinove loze na niske zimske temperature.
Značajan je i bor
Vinovoj lozi su potrebni i mikroelementi. Jedan od njih je bor značajan za cvetanje i oplodnju, odnosno povećanje broja zametnutih bobica. Povoljno deluje na usvajanje nekih drugih hranljivih elemenata i ubrzava sazrevanje grožđa, dok kod kalemova pospešuje obrazovanje kalusa i korena na loznim podlogama. U uslovima kada nedostaje, može da nastane prekomerno osipanje cvetova, odnosno pojava rehuljavih grozdova. Zbog većeg i trajnijeg nedostatka delovi lista između glavnih nerava požute. Pojavom nekroze liska počinje da se suši od ivica, na lastaru su članci nejednake dužine i pojavljuju se zadebljanja i pukotine.
S. Malinović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
