Подручје Ђердапа је, одлуком Извршног савета Унеско од 10. јула 2020. године, уписан на листу светских геопаркова и проглашен првим геопарком у Србији. На овом пленарном заседању Извршног савета Унеска, потврђена је одлука Савета Унеска за глобалне геопаркове о избору Геопарка Ђердап за једног од 15 нових геопаркова у свету.
Геопарк Ђердап се простире на површини од 1.330 km2, обухватајући изванредне локалитете и феномене геолошког карактера. Најупечатљивији природни феномен у Геопарку је Ђердапска клисура која је, са дужином од преко 100 километара, најдужа клисура у Европи. Састоји се од четири мање клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин Вир, Доњомилановачка котлина, Казанска клисура, Оршавска котлина и Сипска клисура. На овом простору Дунав је својом снагом дубоко исклесао снажне камене планине Јужних Карпата, где је, откривајући изузетне лепоте геонаслеђа, оставио иза себе „књигу геолошке еволуције Земљине коре на Дунаву од протерозоика до последњег леденог доба“, референтне локалитете за српску геолошку заједницу и историјски важну локацију за развој палеонтологије, седиментологије, хидрогеологије и геоморфологије.
Подручје Ђердапске клисуре, најдуже клисуре пробојнице у Европи, одликује се сложеним рељефом са мрежом клусура, кањона и дубоких увала, али садржи локалитете и сегменте који представљају значајна сведочанства о геолошком и геоморфолошком развоју Земље. Зато не чуди присуство бројних крашких појава, локалитета геолошког карактера заштићених као заштићена подручја: споменици природе „Прерасти у кањону Вратне, Прераст Шупља стена, Тунелска пећина Прераст у кањону Замне и Бледерија, као и заштићена подручја од локалног значаја: Споменици природе Рајкова пећина, Бигрена акумулација код манастира Тумане и Бигрена акумулација Бели Изворац која су, поред подручја Националног парка Ђердап обухваћена Геопарком.
Због специфичног географског положаја, благе климе и расположивих, разноликих природних ресурса, ово подручје је било миленијумско насеље неколико цивилизација, која датирају из времена мезолита (Лепенски вир, око 9500-5500 пре н.е), енеолита (најстарији рудник у Европи – Рудна Глава код Мајданпека, око 5000 година пре н.е), као и из римског, византијског и турског периода (Трајанова табла, тврђаве Голубачки град и Фетислам, Диана), а ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.
Проглашење подручја Ђердапске клисуре и њеног залеђа – делова планинских масива Кучај и Мироч, за прво подручје у Србији које уписано на листу УНЕСКО Глобална мрежа геопаркова, резултат је вишегодишњег рада и ангажовања државних органа и стручњака.
Министарство заштите животне средине је 2014. године покренуло иницијативу за успостављање геопаркова у Републици Србији. Крајем 2015. године формиран је Радни тим за успостављање геопарка Ђердап, који је у складу са Оперативним упутством UNESCO Global Geopark Network урадио Апликациони досије, који је преко Националне комисије за сарадњу са UNESCO достављен Секретаријату UNESCO Global Geoparks.
Геопарк Ђердап је успостављен на основу Споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП „Национални парк Ђердап“ и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да ЈП „НП Ђердап“ буде носилац активности Геопарка. Проглашењем Геопарка Ђердап, створени су услови за развијање пракси и модела за јединствено повезивање заштите геолошког наслеђа и регионалног одрживог економског развоја овог подручја. Проширењем листе са нових 15 геопаркова у свету, данас је у глобалну мрежу геопаркова уписано 161 подручје од изузетног међународног геолошког значаја које се простире у 44 земље.
Фото: Јасна Бајшански
