Tekst i foto: Biljana Nenković
U dizajniranju dvorišta u svetu se sve više okreću voću, tako da spoje lepo i korisno. Ipak, pejzažne arhitekte na muci su oko toga kako odrediti granicu da se vrt ne pretvori u klasičan voćnjak. Jedno od pitanja je i kako da ceo prostor ujedno bude dekorativan i koristan. Jer, sve je više stanovnika planete koji žele da uberu svoju voćku kad ujutru izađu u dvorište.
Sadnja voća u dvorištima novi je trend širom sveta, dok je u Srbiji takva praksa postojala još od pretprošlog veka. Tada su domaćini, bez obzira da li su živeli u seoskom ili gradskom području, sadili voće ispred kuće. Veruje se da su to radili iz praktičnih razloga – da imaju svoje voće, ali su ujedno uživali u slikama procvetale ili voćke pune plodova. Voće u dvorištu dekorativno je kao i cveće. Jedina razlika je u tome što su sada mogućnosti veće, a različite vrste voća dostupnije.
Prednosti bobičastog, jagodičastog i žbunastog voća
Za voćne vrtove danas se biraju uglavnom bobičaste i jagodičaste voćne vrste, zbog jakih i lepih boja plodova, koji podsećaju upravo na latice cveća. S druge strane, one se danas često gaje kontejnerski, te ih je lako premeštati po želji ili zameniti. Kada su stabla u pitanju, uglavnom se bira jabuka, smokva, kruška ili višnja.
– Voćni vrtovi su retro trend, koji se u izmenjenoj varijanti ponovo vraća u Srbiju, u kojoj se okućnica s voćem za sopstvene potrebe nekada jednostavno podrazumevala. Setite se samo vinjaga ili čardaklija. Retke su bile kuće koje nisu imale bar čokot ili dva koji se naslanjao na pergole. Vinjaga je pravila hladovinu, ali se i brao pokoji grozd. Dizajneri dvorišta u svetu sada kao jedan od modernih trendova promovišu kombinaciju voća umesto cveća. Takav pravac sada stiže od zagovornika urbanih vrtova, gde se teži da se svaki prostor krajnje racionalno iskoristi. Glavni argument da voće može da zameni cveće jeste da je ono podjednako dekorativno. Lista, cveta, rađa do kasno u jesen, tako da s raznobojnim plodovima jakih boja deluje poput svake cvetne leje. Dobro ukombinovano u zanimljive forme, uspešno zamenjuje cveće. Ponekad, oko voća ima čak i manje posla, a uz dobar odabir, gotovo u svakom trenutku na dohvat ruke možete da imate poneko voće koje baš tad rađa – kaže dipl. inž pejzažne arhitekture Magdalena Nenković.
Pejzažne arhitekte predlažu da u vrtovima zasadite žbunasto voće, niskog i srednjeg rasta, poput borovnice, aronije, drena, lešnika, maline ili ribizle. Ove voćke treba saditi u lejama ili kružnim formama, na mestima gde biste inače sadili cveće. Posao je olakšan, jer sada pojedino voće može da se nabavi u kontejnerima i da se uspešno gaji. To znači da već dobijate sadnicu u posudi sa sastavom zemlje koja odgovara svakoj biljci.
– Sistem gajenja žbunastog voća u kontejnerima, odnosno većim saksijama, pogodan je za male vrtove. Vlasnici dvorišta sadnjom voća neće biti lišeni dekorativnog prostora, jer reč je o živoj i živopisnoj vegetaciji. Borovnica, primera radi, cveta na proleće u nežno plavoj boji i veoma je dekorativna preko cele godine, pa čak i u jesen, kada lišće dobija tamnobakarnu boju. Od maline bi trebalo birati sortu koja daje plodove tokom cele godine. Uglavnom su to polka i polana, koje rađaju sve do prvih mrazeva. Polanu u jesen jednostavno pokosite i na proleće čekate nove izdanke – kaže Nenković.
Iako u voćnim vrtovima količina ploda nije prioritet, već vešta kombinacija različitih vrsta koja daje jedinstveni dizajn, nije naodmet da svaki put kada izađete u dvorište, uberete po koju voćku. Većina ovog voća su višegodišnje vrste. Jedan od primera je i stalnorađajuća jagoda. Odlična je za žardinjere i ukrašavanje terasa. U pitanju je sorta koja od proleća do kasne jeseni nekoliko puta cveta i daje plodove.
Za voćni vrt je idealno sunčano mesto. Mnogo sunca osiguraće kvalitet i prinos aromatičnih plodova. Na južnim padinama voće će ranije sazreti. Ograde i zidovi na južnoj strani, koje su izložene suncu, takođe su pogodne za ove vrste voća. Senovita mesta nisu pogodna, jer voćke kasnije cvetaju i ponekad voće ne dozri, dok vetrovita mesta ne dozvoljavaju insektima oprašivanje.
Voće sadimo u delu dvorišta gde nema drugog drveća i grmlja, koji su sami po sebi impozantni. Za svaku voćku treba planirati dovoljno prostora. U fazi projektovanja moramo znati potrebe svake vrste i sorte koje želimo da zasadimo. Ako sadimo jabuku koja će u finalnoj fazi biti izuzetno visoka ili raskošne krošnje, za nju moramo ostaviti dovoljno prostora. Smokve se sade uglavnom pored ograda, jer nisu previše gabaritne – kaže Magdalena Nenković.
-Jedna trećina dvorišta pod voćem je idealna mera kojom ćemo izbeći da imamo klasičan voćnjak ispred kuće. Ostatak prostora se dizajnira po ustaljenoj praksi, odnosno rezervisan je za travnjake i cveće po želji vlasnika. Ukoliko je veći deo dvorišta pod travom, onda bi trebalo odabrati tek nekoliko stabala voća impresivnog izgleda. Kod tih stabala je mana što na konačni izgled mora da se čeka nekada i do jedne decenije. Projektovanje je jednostavnije, ako ih u dvorištu već ima, te ih je potrebno samo uklopiti u novi dizajn – kaže Magdalena Nenković.
I ukras, i egzotika, i hladovina
Mnoge voćne vrste su samooprašujuće, ali neke moraju imati u blizini voćku iste sorte i vrste. Kod nekih vrsta, kao što je kivi, moramo zajedno imati mušku i žensku biljku u istom prostoru, da bi došlo do oprašivanja.
– Kivi već nekoliko decenija uspeva i kod nas bez problema, te ako se odlučite da dvorište dobije egzotičnu notu, preporuka je da ovo voće možete da usmerite na nadstrešnice. Tako dobijate i voće i hladovinu. Limun i pomorandža, pa čak i banana, odavno su odomaćene na našim prostorima. Vlasnici su uvek brižljivi prema ovim citrusima i s ponosom ih pokazuju. Uglavnom ih gaje u velikim posudama, retko u slobodnom zemljištu. Zimi ih unose u zatvoreno, kako ne bi izmrzli, ali s prvim suncem zauzimaju počasna mesta u dvorištima – dodaje naša sagovornica.
Suncokret umesto leje
Umesto klasičnog cveća koje se već decenijama sadi u dvorištima, jedna od preporuka je da se suncokretom ukrasi prostor oko kuće. Predlaže se da to bude odmah pored ograde i na mestu koje najviše odgovara ovoj biljci. Sadi se u jedan red, a najmanje dva – tri meseca vlasnici će uživati u raskošnim žutim cvetovima, koji se okreću za suncem. Stručnjaci kažu, ako uspeva u njivama, zašto ne bi i u dvorištu.
Kada je reč o „tankoj liniji“ da se dvorište ne pretvori u voćnjak, pejzažne arhitekte predlažu da voćne vrste budu zastupljene od jedne trećine, a u krajnjem slučaju najviše do polovine raspoloživog prostora.
