STARINSKI VRTOVI NISU BILI „POD KONAC“
Starinske cvetne bašte nisu bile uređene „pod konac“, ali su čarobno mirisale. Naše prabake i bake nisu imale mnogo vremena da se, pored drugih poslova, mnogo bave cvećem, ali su uvek uspevale da naprave rajski vrt u kome su bile isprepletane boje, oblici i vrste. Te bašte su i po formi bile drugačije. Današnji stručnjaci za pejzažno uređenje kažu da su izgledale kao da je neko slučajno prosuo šaku različitog semena, ali su i pored toga imale veliku draž i svojevrsnu lepotu.
Često su starinske bašte, koje zovemo i seoske, izgledale divlje, neobuzdano i raznobojno u kojima je, ipak, svaki cvet dolazio do izražaja. Nekadašnje baštovanke nisu se držale pravih linija i sađenja jedne vrste cveća u jednoj leji. Češće su „umetale“ po neku biljčicu među druge sorte cveća. Iskusno, zbog nedostatka vremena, birale su izdržljive biljke, otporne na sušu i bolesti, koje su takoreći same rasle oko kuće.
Pre nego što su se pojavile hibridne sorte cveća sa ujednačenim cvetovima, ali bez mirisa, u dvorištima su se sadile starinske sorte od semena sačuvanog od prošlog leta ili dobijenog od komšinice. Te bašte su bile male, cveće je bilo uglavnom oko kuće, staze ili česme u dvorištu – kaže Galina Rojević, pejzažni arhitekta iz Kragujevca.
Osim na izgled nehajne forme, te bašte je krasila i raznolikost. Sadilo se više vrsta i boja, uvek su bile šarene i dvorište je bilo puno cvetova od ranog proleća do kasne jeseni.
Iako se nije, kao danas, vodilo računa o visini pojedinog cveća, nekako je svaki cvet uspevao da se istakne svojom lepotom. Tada je postojao i običaj dodavanja cveća u hodu. Danas se koncept sadnje i vrste, boje i oblici, brižljivo planiraju i kombinuju unapred. Takve, naizgled neorganizovane bašte upotpunjavale su uvek poneka ruža, muškatla ili asparagus – dodaje Galina Rojević.
1. Salvija
Jednogodišnja biljka Salvia s. daje bogate cvetove izrazito crvene boje. Iako se danas sade i u drugim bojama, nijedna nije uspela da dosegne slavu obične crvene salvije, koja je nekada bila nezaobilazna u seoskim baštama.
Ima jake grane i svaka obilno i dugotrajno cveta. Najviše voli osunčana mesta i dovoljno vode, ali, zbog jakog korena, dobro podnosi i sušne periode.
Za razliku od drugog starinskog cveća, ne miriše, ali privlači leptire. Cveta celo leto sve do prvih mrazeva.
2. Petlova kresta
Jednogodišnja cvetnica plišanih cvetova u obliku petlove kreste Celosia cristata bila je omiljeno cveće nekadašnjih baštovanki. Kresta je najčešće crveno-roze boje. Počinje da cveta u junu i cvet dugo traje, čak do osam nedelja. Jednom posađena, dalje se sama razmnožava, jer se seme samo prosipa i u aprilu već počinje da niče.
3. Dragoljub
Stari dobri dragoljub (Tropaeolum majus) raste kao puzavica i odličan je za sadnju pored ograda, plotova i uz stubove tremova. Cvet je crvene ili narandžaste boje. Sejao se i pored bašte s povrćem, jer je prirodni insekticid.
Privlači pčele i leptire te pomaže oprašivanju drugih biljaka u bašti.
Koristan je komšija krompiru, paradajzu, pasulju i ružama.
Dobro podnosi sušu.
4. Jagorčevina
Reč je o niskoj pereni Primula sp, čiji je cvet među prvim vesnicima proleća. Starinska jagorčevina sa sitnim belim i tamnoljubičastim cvetovima polako uzmiče pred hibridnim sortama. Stare sorte dobro podnose hladnoću, lako se razmnožavaju i ima ih na travnjacima i pukotinama staza ili kamena.
5. Zevalice
Ova biljka (Antirrhinum sp.) nije bila samo ukras u bašti, već i omiljena igračka. Nema seoskog detata koje nije ubralo bar jedan cvet zevalice u detinjstvu i jednim pritiskom imitiralo otvaranje usta. Pritiskom na donji deo cveta otvara se gornji, te je zbog toga kod nas i dobilo ovaj naziv. Zevalica je otporno jednogodišnje cveće, koje se sejalo u grupama, kako bi sićušni cvetovi bele, žute, crvene ili roze boje došli do izražaja. U baštu se presađuje krajem aprila, a cveta do prvih mrazeva.
6. Snežne lopte
Omiljena drvenasta višegodišnja biljka naših baka Viburnum opulus nagoveštala je dolazak proleća. Okruglasti cvet bele boje sa zelenkastim odsjajem, sastavljen je od velikog broja malih, zbog čega izgledom podseća na snežnu loptu. Posle cvetanja dovoljno je da se stablo oreže, kako bi se formirali pupoljci za narednu godinu. Uz jorgovan, bio je najčešći vesnik aprila i uskršnjih praznika.
7. Lepi dečko
Lepi dečko (Impatiens balsamina) je vrsta cveća, koja kada se jednom zaseje, uvek je u bašti. Cvetovi bele, roze i ljubičaste boje rastu u pazuhu listova. Direktno se seje u zemlju u drugoj polovini aprila, a počinje da cveta od juna. Seme ne izmrzava, pa ovo cveće može godinama da opstane u dvorištu, samo ako je jednom zasejano. Uspeva na skoro svim zemljištima, i ne voli suviše vlage.
Piše: Biljana Nenković
