Uskoro će se između vlati mlade trave i preostalog jesenjeg lišća pojaviti mirisne i nežne ljubičice, prkoseći posustaloj zimi. Divlje ljubičice ili Viola odorata prvi su znak da smo nadomak proleća. O njihovom „životu“, bogatoj istoriji i simbolici koja ih prati, malo se zna. Ova samonikla biljka traži da je nađemo i svoju lepotu čuva samo za one koji su spremni da joj krenu u pohode. Za nju se vredi boriti jer, osim lepote, poseduje i lekovite moći, a sve više se koristi u gastronomiji.
Poreklom je iz Evrope, ali se odavno raširila i u druge krajeve sveta. Ljubičica je trajnica s odebljalim i kratkim podankom, iz kojeg se razvijaju nadzemne vreže. Tamnoljubičasti mirisni cvetovi stoje pojedinačno na dugačkim stabljikama. Za mnoge neprimetni, zreli semeni tobolac otvara se sa tri zaklopca, iz kojih ispada malo i tamno seme. Raste na čistinama, između grmova, na senovitim mestima uz ivice šuma. Uzgaja se i u baštama, gde se veoma brzo razmnožava. Dobra vest je da svako od nas može iz šume da iskopa nekoliko bokora i premesti ih u svoju okućnicu. Već sledećeg proleća imaće ljubičasti „tepih“ u dvorištu.
Skriveni rezervoar semena
Osim deobom korena, razmnožava se i sama, rasejavanjem semena. Kada cvet sazri, otvara se „torbica“, iz koje ispada sitno seme. Da bi ljubičica proizvela seme, pa i onda kada cvetovi stradaju od mrazeva, priroda joj je obezbedila zlatnu rezervu. Pred kraj sezone na biljci se pojavljuju cvetovi koji nikada neće procvetati. Oni rastu na nižim stabljikama, koje su ponekad skrivene pod zemljom, i njihova uloga je proizvodnja semena. Po završetku sezone cvetanja, listovi ljubičice nabujaju, kako bi omogućili da zemljište na kome rastu ostane skriveno od sunčevih zraka i dovoljno vlažno da bi se iz semena razvile mlade biljke.
Lekovita cela biljka
Za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi biljke suše se u hladu, na prozračnim mestima i čuvaju se do upotrebe. Koristi se u lečenju astme, tuberkuloze, glavobolje, nadimanja, zapaljenja grla, osipa, šarlaha, plućnog katara. Zbog umirujućeg delovanja, ljubičica se koristi i u lečenju histerije, hipohondrije, nervoznog lupanja srca povezanog s osećajem straha i teškim disanjem, ali i kod nesanice ili glavobolje.
Ljubičica je cvet, od davnina poznat po opojnom mirisu, srcastom oblika i ljubičastoj boji, po kojoj je kod nas i dobila ime. Imala je mnoga značenja u različitim civilizacijama, a njen nastanak i lepota opisivani su u mitovima. Ljubičice su najčešće simbolisale iskrenost, privrženost, pažnju, tajnu ljubav, skromnost. Ali i hrabrost, jer se pojavljuje uprkos snegu i hladnoći i prva je koja se usudi da procveta na kraju zime, kad su ćudi prirode nepredvidive.
Hrana Zevsove nimfe
O nastanku ljubičica govore i grčki i rimski mitovi. Najznačajniji predstavnik komedije u antičkoj Grčkoj, Aristofan, spominje današnju grčku prestonicu Atinu kao grad krunisan ljubičicama. Prema legendi, osnivač Atine, Kekrop, vodio je svoj narod u Atiku, gde su ga dočekale vodene nimfe, koje su mu dale ljubičice kao znak svojih dobrih želja. Tako su ljubičice postale gradski amblem, a nije postojala nijedna kuća, oltar ili venčanje u Atini bez njih.
U staroj Grčkoj bila je poznata kao simbol ljubavi i plodnosti. Njen miris iskoristio je i Hefest, bog vatre i kovačkog zanata, jedan od sinova Zevsa i Here, poznat po ružnoći, baš koliko je Afrodita bila poznata po lepoti. On je Afroditi ispleo venčić od ljubičica, čiji ju je miris tako osvojio da je postala njegova žena. Ljubičica je dobila ime po maloj nimfi Io, u koju se zaljubio vrhovni bog Zevs. Da bi je zaštitio od gneva svoje supruge, boginje Here, on ju je pretvorio u belu junicu. Kada je Io zaplakala zbog ukusa grube trave, koju je bila primorana da jede, Zevs je pretvorio njene suze u mirisne ljubičice i samo njoj je bilo dozvoljeno da ih jede.
Prema jednom mitu moćna frigijska boginja Kibela volela je Atisa koji je ubijen dok je bio u lovu na divlje svinje. Tamo gde je pala njegova krv na zemlju, nikle su ljubičice. Prema drugom, rimskom mitu, boginja Venera stvorila je današnje ljubičice. Ona se raspravljala sa sinom Kupidonom o tome ko je lepši, ona ili druge devojke. Kupidon se opredelio za devojke. Ovo je toliko razbesnelo Veneru da je svoje suparnice obojila u plavo, a potom ih pretvorila u ljubičice.
Za Rimljane cvet ljubičice bio je simbol žalosti. Oni su povezivali boju cveta sa slikom prolivene krvi, a njihov miris s mirom. Kao znak večne naklonosti, Rimljani su ostavljali bukete ljubičica na grobove svojih pokojnika i verovali da će im to osigurati večni mir. Ljubičice se spominju i u hrišćanskoj ikonografiji. Predstavljaju simbol vladavine i autoriteta, često su se nalazile na svešteničkim i kraljevskim odorama. Tradicionalni su simbol Marijine poniznosti i bola zbog smrti Isusa Hrista.
Cvet i list berite odmah, koren najesen
Napoleon Bonaparta, neustrašivi francuski vojskovođa, smatrao je ljubičice znakom hrabrosti, otpornosti i istrajnosti. Kažu da je zbog toga odabrao da ljubičica krasi njegov amblem. Nezvanična istorija i brojni savremenici tog doba navodili su, ipak, da su ljubičice bile simbol njegove burne i tragične ljubavi sa Žozefinom. Četiri godine nakon razvoda, Žozefina je umrla od upale pluća. U to vreme Napoleon je već bio poražen, a za njenu smrt saznao je na ostrvu Elbi, gde je bio prognan. Navodno, kada je dobio vest da je ona umrla, provodio je dane zaključan u sobi. Umro je sedam godina posle nje. Poslednje reči na samrti bile su upućene njegovoj neprežaljenoj ljubavi, a ljubičice koje mu je ona brala u svojoj bašti, čuvao je u medaljonu oko vrata sve do smrti.
Mitologija očito nije bez osnova, jer ljubičica ima lekovito dejstvo. Zbog toga je bila popularna i u antičkoj Grčkoj, a starorimski lekari predlagali su da se oko glave nosi venac od ljubičica, kako bi se izlečile glavobolja i vrtoglavica.
Već krajem februara mogu se naći prvi cvetovi, i to je prilika da uberete ljubičice na nezagađenom zemljištu. Od latica se mogu praviti jedinstveni sirupi, likeri ili čaj. Treba znati da se cvetovi i listovi skupljaju od prvog cvetanja dokle god ih ima, a koren u oktobru i novembru. Cvetovi sadrže specifično salicilno jedinjenje cijanin, belančevine, gumu, šećer, sluz, eterično ulje. U korenu se nalazi karakterističan violin, sastojak koji nadražuje želudac, ali i saponini za omekšavanje sluzi i lakše iskašljavanje. Zbog karakterističnog sastava koren se preporučuje za lečenje vena, reumatizma, slabe cirkulacije. Pogodan je i za tretiranje suve i osetljive kože, kao i protiv bora.
Lek za nadutost
Za lek koji bi mogao da pomogne protiv nadutosti uzima se 10 grama suvog ili 50 grama svežeg lišća. Kuva se pet minuta sa kašikom meda u 2,5dl mleka. Ostavi se poklopljeno 15 minuta i nakon toga pije se svaki sat po veliku kašiku u toku četiri do šest sedmica.
Čaj protiv migrene
Kod glavobolje i migrene koristi se čaj četiri puta na dan i stavljaju se obloge od usitnjenih, svežih listova ljubičice. U čaj od ljubičice stavljaju se dve kašike osušenih i razmrvljenih delova biljke, 2,5dl vode i kašika meda. Suvu mešavinu treba preliti hladnom vodom, staviti na vatru, zagrejati do vrenja i kuvati još pet minuta. Procediti i ohladiti da čaj bude mlak, umešati med. Piti i kod zapaljenja grla, bronhitisa i to tri puta na dan po šoljicu.
Sirup za srce
Postoji i recept za sirup za jačanje srca. Kilogram dobro izgnječenih cvetova ljubičice prelije se litrom kipuće vode i ostavi da odstoji 10 sati. Nakon toga se procedi, zagreje do ključanja, a zatim prelije još jednim kilogramom sveže ubranih cvetova. Ponovo se ostavi deset sati, a isti postupak se ponavlja najmanje dva-tri puta. Kažu, što više, to bolje. Na kraju se dobijena smesa dobro zagreje, ohladi i doda joj se med. Meša se tako da masa bude gusta, nalik sirupu. Uzima se kod nesanice, za rastvaranje sluzi u disajnim organima, kao i za jačanje srca.
Lekovito i ulje
Ako želimo da pravimo ulje, potrebno je šaku ubranih cvetova preliti s pola litra maslinovog ulja i posle četiri dana procediti u manju, tamnu bočicu. Služi za laganu masažu očnih kapaka i slepoočnica, ali je takođe korisno i kod bronhitisa, reumatizma, slabe cirkulacije i problema sa grlom. Ovo ulje pomaže i u oslobađanju od stresa.
Mleko za lice
Mnogi od nas pamte i mirisne kreme za lice, popularne 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Ako ste za retro modu, lako je napraviti sopstveno mleko za čišćenje lica. Šaku cvetova preliti sa 5dl hladnog mleka i lagano zagrevati. Ali, ova mešavina ne sme da provri. Nakon toga mleko treba ohladiti, procediti i čuvati u frižideru.
Liker i sirće od ljubičice
Kuvari novog doba uveli su ljubičicu u gastronomiju i uglavnom je koriste kao ukras. Ali, stariji znaju da može da posluži i kao baza za spremanje delikatesa. Jedna od njih je i liker: Deset kašika svežih cvetova treba preliti litrom rakije i dobro zatvoriti. Ostaviti tako četiri nedelje, a zatim procediti. Skuvati šećerni sirup od 3dl vode i 300g šećera. Kada se ohladi, pomešati ga s rakijom u kojoj su bile ljubičice. Za sirće je potrebno 150g svežih cvetova koje treba preliti litrom belog vinskog sirćeta i dobro zatvoriti. Povremeno protresti i nakon 15 dana procediti.
Ukras raznih poslastica
Ubrati cvetove ljubičice kada je suvo vreme i odvojiti ih od peteljki. Belance umutiti tako da lagano zapeni. Mekom, tankom četkicom premazati latice i posuti ih šećerom. Složiti ih na masni kuhinjski papir, prekriti još jednim papirom i staviti sve na rešetku u rerni. Zagrejati rernu na najnižu temperaturu. Uz odškrinuta vrata rerne „peći“ ljubičice dok se latice ne osuše. Kristalizovane ljubičice čuvati u hermetički zatvorenoj posudi. Suvim cvetovima ukrašavaju se voćne salate, torte, sladoledi i druge poslastice.
B.N.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.
