AFRIČKO „ČUDO PRIRODE“ I KOD NAS DOBRO RAĐA
Kivano (Cucumis metuliferus), je tradicionalna afrička biljka i jedan od retkih izvora vode tokom sušnih perioda u zemljama porekla. Nazivaju ga još i afrički krastavac, želirana dinja, afrički rogati krastavac, rogata dinja, dinja sa šiljcima ili žele dinja. To je jednogodišnja loza iz porodice tikava (Cucurbitaceae). Njegov plod ima bodlje nalik na rogove, pa otuda i naziv rogata dinja, a postoji dilema da li je kivano voće ili povrće. Izgledom možda najviše podeća na krastavac, ali je u tonovima smeđe boje i ima bodlje koje su na vrhu nešto tamnije. Ima velike dlakave listove i svetlo žute cvetove.
Po botaničkoj pripadnosti je povrće, a po načinu konzumacije voće. Kora zrelog kivana je narandžaste boje i na njoj se nalaze bodljice, dok je iznutra zeleni plod želirane strukture s puno semenki. Ukusom podseća i na bananu sa šmekom citrusa i primetnim primesama dinje, krastavca i kivija. Često se koristi u voćnim salatama, a jede se sirov. Ovo hranljivo povrće, koje se konzumira kao voće, je dostupno gotovo cele godine, a sezona mu je tokom letnjih meseci. Veličine je kao veća kruška i obično ne dostiže jedan kg. Iako se najčešće konzumira samo meso ploda, i kora je takođe jestiva.
Kivano, ili afrička rogata dinja poreklom je iz Zimbabvea, a uzgaja se najviše na Novom Zelandu. Do tridesetih godina prošlog veka bio je malo poznat izvan Afrike, a posle je uspešno kultivisan na Novom Zelandu i u Australiji, gde je i dobio ime kivano zbog sličnosti s kivijem. Danas se gaji u svim delovima sveta u kojima mu odgovara klima.
Dobar izvor C vitamina
Kivano je prvenstveno dobar izvor vitamina C, kalijuma i gvožđa. Ostalih minerala – a to su magnezijum, fosfor, cink, bakar, kalcijum i natrijum – ima manje. U semenkama je skriveno više masnih kiselina, poput linolne i oleinske. Da podsetimo: linolna kiselina je jedna od omega-6 masnih kiselina koje su bitne za ljudsko zdravlje. Oleinska se smatra korisnom u borbi protiv visokog krvnog pritiska. U njemu su uskladištena i dva antioksidansa, a to su a- tokoferol i y-tokoferol, organski oblici vitamina E koji poboljšavaju zdavlje kože, srca, mišića, živaca i ubrzavaju stvaranje crvenih krvnih zrnaca, pomažu neutralizaciju štetnih slobodnih radikala. Postoje i neki dokazi koji sugerišu da vitamin E može pomoći u smanjenju rizika od nastanka Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Žućkasto-zeleni pigment u semenkama i pulpi kivana sadrži karotenoid poznatiji kao vitamin, a njegov beta karoten pomaže ojačavanje imunološkog sistema i održava zdravlje očiju i kože.
Ovi nutrijenti, udruženi, imaju protivupalno delovanje i umanjuju rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa, bolesti srca i određenih vrsta karcinoma. Samo jedna voćka zadovoljava oko 13 odsto ljudskih dnevnih potreba za gvožđem. Ima nizak glikemijski indeks što znači da ne izaziva nagli porast šećera u krvi. Pored toga, bogat je izvor magnezijuma, a ovaj mineral u kombinaciji sa cinkom pozitivno utiče na raspoloženje i mentalno zdravlje. Možemo reći da je kivano sinonim za hidrataciju, s obzirom na to da sadrži čak 88 odsto vode, ugljene hidrate i elektrolite.
Svežem, presečenom plodu može se dodati malo soli ili šećera za bolji ukus. Ako ne želite da jedete semenke, presecite ga na pola i iscedite ga kao limun. Kivano se može jesti i kuvan. Ako se doda sosevima dobiće se poseban, egzotičan ukus koji se odlično slaže uz meso.
I u saksiji, i u bašti
Iako je tropska biljka, kivano dobro uspeva i u našem podneblju. Važno je da se poseje u pravo vreme, kada prođe opasnost od mrazeva i zemlja se zagreje. Valja znati da mu ne prija presađivanje i da najbolje uspeva iz direktne setve u saksiju ili baštu, svejedno je. Seje se u proleće, kada je temperatura iznad 12 stepeni, a bere tokom poznog leta. Osim biljci, i plodu kivana ne prija hladnoća pa ga ne valja čuvati u frižideru. Dovoljan mu je špajz, pa čak i sobna temperatura. Pošto je puzavica kao krastavac, potrebno je da mu se obezbedi mreža ili drugi oslonac. Biljka može da naraste u visinu i do tri metra, najčešće je to metar i po – dva. Svaka biljka ima muške i ženske cvetove i plodovi se lako formiraju. Plod ima debelu žuto-narandžastu koru sa bodljama, elipsastog je oblika i može da bude dugačak 10 do 15 cm.
Idealna temperatura za klijanje semena je 12 do 34 stepena. Kivano se seje direktno u zemlju, jer ne voli presađivanje. Može se u jednu rupu ubaciti nekoliko semenki na dubinu oko dva – tri cm, a zatim ih pokriti zemljom. Posle setve neophodno je zemljište održavati vlažnim dok se klica ne pojavi na površini, a to se desi u roku od jedne do dve nedelje. Pošto biljke malo narastu, iščupaju se (opleve) najslabije, tako da razmak između onih koje će se gajiti bude 35 do 45 cm kako bi imale dovoljno prostora za rast i razvoj.
Na isti način se seje i u saksiju. Ona treba da bude duboka 35 do 45 cm. U nju se ubaci 3-4 semenke na dubinu od dva do tri cm, pokriju se zemljom i zaliju. Ne sme se zaboraviti da se uz saksiju postavi rešetka koja će biti oslonac kivanu kada počne da raste. Budući da se snažno širi, loza će koristiti rešetku da se uz nju penje. Rešetka treba da bude visoka najmanje 150 do 180 cm.
Ljubitelj vode tolerantan na sušu
Kivano traži dosta sunčeve svetlosti za pravilan rast i razvoj. Takođe, potrebna mu je dobra cirkulacija vazduha, ali treba izbegavati vetrovita mesta. Zahteva plodno, dobro drenirano zemljište čija je pH vrednost oko 6 do 6,5. Ako se gaji u saksiji, ona mora da ima odgovarajuće drenažne rupe. U supstrat kojim se pune saksije valja dodati puno organske materije, komposta i organskog đubriva.
Iako je kivano tolerantan na sušu, valja ga zalivati redovno. Između dva zalivanja treba dopustiti da se gornji sloj zemlje osuši, posebno ako je reč o uzgoju u saksiji. Potrebno je da se izbegava zalivanje po listovima, a kada plodovi počnu da menjaju boju smanjuje se postepeno učestalost navodnjavanja i količina vode. Osetljiv je na korove pa prostor oko biljaka može da se malčira nekim organskim malčom koji ujedno i čuva vlagu.
Biljka se možete prihraniti NPK đubrivom 10-10-10 i to jednom u dve tri nedelje. Kada počne cvetanje i kasnije, kada se formiraju plodovi, prihranjuje se s manje azota, odnosno NPK u kojem je odnos hraniva 1-2-2. U organskoj proizvodnji prihranjuje se kompostom ili organskim đubrivom.
Otporan na štetočine i bolesti, ali…
Kivano je tolerantan na mnoge bolesti i gotovo da ga ništa ne napada. Eventualno, mogu da ga posete lisne vaši i da ga zarazi virus mozaika krastavca i gljiva prouzrokovač fuzarioznog uvenuća. Da bi se smanjio rizik od pojave bolesti, redovno treba uklanjati korov i izbegavati zalivanja po listovima. Ukoliko se primete znaci zaraze na biljci, treba ukloniti i spaliti bolesne delove. Ako zaraza nastavi da se širi, moraju se iščupati i spaliti svi bolesni kivani da se bolest ne bi proširila na zdrave.
Piše: Svetlana Mujanović
