Pojam digitalizacije u poslednje vreme jedan je od najviše eksploatisanih u javnom prostoru. Problem je, međutim, u tome što ljudi najčešće ne znaju načine na koji digitalizacija olakšava život. Ona nije čarobno rešenje, moramo videti kako se, koristeći tehnologiju na pametan način, možemo okoristiti digitalizacijom i primeniti je da olakšamo i unapredimo posao. Digitalizacija podrazumeva procese koji se zbivaju u raznim sferama života koje upravljanjem softvera omogućavaju da dolazi do preuzimanja određenog fizičkog dela rada preko računara. Tako se stvara veliki broj podataka, a oni služe za dalju obradu, čiji je rezultat unapređenje radnih procesa. Podaci se čuvaju na serveru ili na „klaudu, a mogu da ih koriste i obrađuju svi učesnici u procesu.
– Mi imamo proizvođače koji u velikoj meri u poljoprivredi poslove obavljaju ručno, najveći deo njihovog radnog vremena posvećen je teškom fizičkom poslu, a takva slika nije podsticajna za mlade proizvođače i razvoj poljoprivrede – upozorio je dr Branimir Kampl, direktor kompanije SANO za jugoistočnu Evropu. – Automatska, odnosno robotizovana farma za proizvodnju mleka, nije zamena za ljudski rad, neće oteti poslove od poštenih ljudi, čak ne može sama ni da funkcioniše bez instrukcija od farmera. Ali, ovakav sistem preuzima ogroman teret s leđa proizvođača i omogućava da svoje vreme iskoristi pametnije, da se fokusira na hranjenje životinja, njihovo zdravlje, proces reprodukcije, kvalitet mleka, i poradi na menadžerskim veštinama.
Kako kaže naš sagovornik, digitalizacija u tom smislu jeste sadašnjost i neophodnost jer je kod velikog broja naprednih proizvođača digitalizaciona tehnika uzela maha. Puno fizičkog rada zamenjuje se mehaničkim, a menadžer ili vlasnik farme sve manje fizički radi, a sve više sedi ispred kompjutera, sakuplja podatke, analizira ih i na temelju tih podataka donosi odluke kako da unapredi proizvodnju.
Na digitalizovanoj farmi, sve krave nose pedometre koji na osnovu broja koraka i dinamike kretanja krave registruju i ukazuju na niz ključnih parametara: otkrivanje estrusa, na gravidne krave, ukazuju na krave s poremećajima funkcije i bolestima jajnika, optimiziranje međutelidbenog razdoblja i servisnog perioda, praćenje dobrobiti životinja (vreme odmaranja, nemir krava, zdravstveni problemi kod krava, postupanje s kravama), izveštaji o telenjima i povećavanje ekonomičnosti proizvoda.
Ovi podaci i funkcije, kao i čitav niz drugih, time povezanih izveštaja, moguće je pratiti u realnom vremenu, kao i tokom svake laktacije, i to za svaku pojedinačnu životinju i celo stado. Fleksibilan sistem izveštavanja pruža širok spektar kontinuiranih svakodnevnih ključnih informacija na osnovu obaveštavanja o odstupanjima od uobičajenog ponašanja i vrednostima fizioloških, zdravstvenih i proizvodnih pokazatelja. Ovi izveštaji ukazuju na trenutne promene kod svake krave, svake grupe ili celog stada i omogućavaju farmeru da usmeri pažnju samo na problematičnu kravu i tako ostvari znatno efikasnije upravljanje farmom, ističe naš sagovornik.
Stočarstvo jeste industrijska grana, ali ga ne čine samo velika industrijska postrojenja i hiljade grla. Ova poljoprivredna grana sve se više okreće ka malim, porodičnim firmama, koje moraju da ispune najvažniji uslov: da tržištu isporuče standardizovan proizvod, kako bi mogao da bude upotrebljiv u ostalim procesima prehrambene industrije, kao i da bude proizveden uz niske troškove, kako bi imao konkurentnu cenu. Digitalizacija farme, uz početna ulaganja, pokazalo se, može da bude dobar odgovor na problem stvaranja kvalitetnog proizvoda uz odgovarajući profit.
Dobro jutro broj 578 – Jun 2020.
